„Pre četiri decenije je u afričkim savanama uočeno da žirafe brste akaciju-kišobran, što se ovoj vrsti nimalo ne sviđa. Da bi se otarasile velikih biljojeda, akacije za nekoliko minuta uskladište u lišće otrovne materije. Žirafe to znaju i odlaze do sledećih stabala. Sledećih? Ne, najpre preskoče priličan broj i nastavljaju ručak tek posle oko sto metara. Razlog je zapanjujući: obršćena akacija ispušta plin (u ovom slučaju etilen) kojim upozorava pripadnike svoje vrste u okruženju na preteću nevolju.” – Voleben P. “Tajni život drveća” , 2015.
Šume su nestvarni ekosistemi o kojima još uvek malo znamo. O drveću često razmišljamo kao o potpuno pasivnom živom biću, međutim zdravo drvo je sposobno da se odbrani od mnogo većeg neprijatelja, čak i da obavesti susede o dolazećoj opasnosti. Ova komunikacija kao i mnoge druge sposobnost koje drveću omogućavaju opstanak zavise od opšteg stanja šume i njenog zdravlja.
Brojni su faktori koji utiču na zdravlje šume, a klima je samo jedan od njih. Naše znanje o uticaju klimatskih promena na šumske ekosisteme još uvek nije potpuno. To najbolje ilustruje činjenica da najnovija istraživanja koja se objavljuju daju rezultate koji osporavaju ili potvrđuju poznate činjenice o klimi i šumama. To je i razumljivo s obzirom na kompleksnost sistema koji se analizira.
Kako su klimatske promene do sada uticale na šume?
Da bi se dao odgovor na ovo pitanje bilo je neophodno osmatrati promene rasprostranjenja drvenastih vrsta, učestalost suša i požara i aktivnosti štetočina, a potom uočene razlike dovesti u vezu sa klimatskim promenama. Ispostavilo se da zbog promene klimatskih uslova neke vrste šire svoje stanište, dok se druge povlače i nestaju. Takođe, duži sušni periodi ne prijaju mnogim vrstama, a često su praćeni i razornim požarima. Pored svega toga, klimatske promene utiču i na aktivnost štetočina, a već oslabljena stabla postaju lak plen.
Do sada su prepoznate određene promene u evropskim šumama kao što je sušenje i smanjenje prirasta evropske bukve koje se dovode u vezu sa promenom klime. U planinskim oblastima Španije ovo je direktno povezano sa porastom temperature vazduha. Ista vrsta krasi i šume Srbije, a ukoliko napori u borbi protiv klimatskih promena ne uspeju, može se očekivati da ova vrsta krajem veka više neće moći da opstane u našim krajevima.
Predviđene padavine i temperature za teritoriju Srbije neće samo uticati na sušenje evropske bukve, već i na širenje štetočina koje je napadaju.
Već sada je nakon sušnog perioda u pojedinim evropskim regionima registrovana povećana aktivnost štetočina. Takođe, toplije zime doprinose opstanku štetnih insekata, kao što su potkornjaci. To omogućava da veći broj jedinki preživi iz sezone u sezonu i nastavi da narušava drvenaste vrste. Bez hladnog perioda koji će uništit štetočine, a drvetu pružiti mogućnost da se oporavi do narednog napada, šuma polako vene. Istraživanja će tek pokazati kakav saveznik su klimatske promene štetočinama u narušavanju šumskih ekosistema.
Šta šume čeka u budućnosti?
Poznato je da biljke u procesu fotosinteze apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere a oslobađaju kiseonik i stvaraju organsku materiju, odnosno rastu. To nameće pitanje da li će atmosfera sa većom koncentracijom ugljen-dioksida doprineti bržem rastu svih biljaka, pa i šuma. Istraživanja pokazuju da hoće i da se zbog toga može očekivati veći prirast šuma na čitavom evropskom kontinentu. Ova činjenica ohrabruje, ali će se ona ostvariti jedino ako i drugi uslovi omoguće opstanak drveća na datom prostoru.
Nažalost, porast temperature i promena rasporeda padavina (duži sušni periodi) će dovesti do toga da oblasti koje su trenutno pogodne za određene vrste drveća u budućnosti to više neće biti. U Evropi se očekuje pomeranje vrsta ka severnijim (najčešće hladnijim) i višim oblastima jer temperatura sa porastom nadmorske visine na svakih 100 metara opada 0.6°C. To znači da će sudbina mnogih vrsta zavisiti od sposobnosti migracije. Neke vrste su relativno uspešne u seobi kao što su predstavnici topola i breza, dok su hrastovi jako spori. Zbog toga će ključno biti koliko će se brzo desiti klimatske promene. Naučnici su zabrinuti da se klimatske promene dešavaju prebrzo i da šume neće uspeti da migriraju na vreme.
Požari kao velika opasnost
Temperatura vazduha, vlažnost i vetar direktno utiču na učestalost pojavljivanja požara. Predviđene više temperature, duži sušni periodi u kombinaciji sa vetrom će povećati rizik od pojave i širenja požara u čitavoj Evropi, a posebno u oblasti Mediterana.
Požari u Španiji, Portugalu i Grčkoj u godinama iza nas su potvrdili ovu pretpostavku. Švedska je gorela 2018. godine, a u Srbiji su krajem oktobra 2019. godine zabeleženi požari u Vojvodini, na Staroj planini i na jugu države. Oni su se pojavili posle dužeg sušnog perioda i neuobičajeno visokih temperatura za to doba godine. Upravo klimatski modeli ukazuju da bi takvih perioda u budućnosti u našoj zemlji moglo biti više. Periodi suša će biti duži, pogotovo tokom leta kada su temperature visoke. Zaključak je jednostavan: U takvim uslovima i požari će biti učestaliji, a šume će stradati više.
