Prethodne godine holivudska zvezda Džejn Fonda u nekoliko navrata nas je podsetila na svoj aktivistički duh koji je obeležio gotovo čitavu njenu karijeru. Ona je prošle jeseni svakog petka sa još nekoliko prijateljica i koleginica organizovala klimatske proteste, što je dovelo i do nekoliko hapšenja slavne glumice. U intervjuima, ona napominje da su klimatske promene jedna od najvećih pretnji našeg doba i da zato ne odustaje od borbe. Među poznatim ličnostima, pretežno glumcima, ima još pojedinaca koji se na svoj način bore protiv klimatskih promena ili makar podižu svest o njima.
Po svom ekološkom aktivizmu poznat je i Leonardo di Kaprio čija se fondacija bavi i klimom tražeći rešenja kako da se pređe na obnovljive izvore energije i pomažući uspešne projekte. Glumica Darli Hana snima ekološke dokumentarce i kritikuje nedostatak političkog dijaloga o klimatskim promenama još od vremena Obamine vladavine, a glumac Mark Rufalo o globalnom zagrevanju često govori u javnosti i veoma je aktivan u protestima. Međtuim, za razliku od njih, širom sveta postoje i oni umetnici koji samim svojim delima pokušavaju da ukažu na klimatske promene i pozovu na rešavanje problema. Oni su pronašli svoje načine za borbu kroz muziku, slikarstvo, uličnu pa čak i klasičnu umetnost.
Podaci u slikarstvu
Američka naučnica i umetnica Džil Pelto teži da kroz slikarstvo govori o nauci. Svojim nesumnjivim talentom i prepoznatljivim stilom pre svega dotiče pitanja životne sredine. Tako na primer jedna njena serija slika pod nazivom „Degradacija staništa” prikazuje ljudski uticaj na ekosisteme širom sveta stavljajuću u prvi plan životinje koje zbog toga pate. Veći broj svojih slika posvetila je klimatskim promenama koristeći podatke do kojih su istraživači došli.
Topljenje glečera, porast nivoa mora i korišćenje obnovljivih izvora energije neke su od tema koje je naslikala pozivajući se na relevantne podatke. Ponekad slika i predele kombinujući veći broj podataka u želji da publici što vernije dočara svet u kome živimo.
Ulična umetnost sa misijom
Anonimni francuski ulični umetnik koji sebe nazva The Invader, inspirisan popularnom video igricom s kraja sedamdesetih Space Invaders, već više godina stvara male pikselizovane murale koji stilski podsećaju na ovu i ostale retro igrice. Najčešće radi noću ili sa maskom, a ovakvi crteži su do sada osvanuli u mnogim zemljama sveta. Oni pričaju različite priče, od kojih mnoge na prvi pogled možda prolaznicima nisu jasne, ali nedavno se pojavio i jedan njegov rad koji je posvećen aktivističkom pokretu Extinction Rebellion i njihovoj borbi za planetu, kako na svom Instagram profilu kaže sam The Invader. U pitanju je takođe pikselizovani crtež koji prikazuje ljudsku ruku, vatru i Zemlju.
.
Političarima je voda došla do grla
Tokom leta 2013. stanovnici Nanta imali su priliku da prolazeći kraj šanca jednog čuvenog zamka vide neobičnu i prilično uznemirijuću umetničku instalaciju. U pitanju je delo „Čekajući klimatske promene” španskog umetnika Isaka Kordala. Četrnaest skulptura predstavljalo je ljude u poslovnim odelima kako plutaju po vodi čiji nivo samo što nije prešao preko njihove glave.
Kordal je poznat po postavljanju skulptura u više svetskih gradova i čest motiv su mu ljudi koji tonu i porast nivo vode čime želi da predstavi i propast društva, ali za razliku od ovih apatičnih figura napravljenih u relanim razmerama čoveka, do sada su za njega bile karakteristične male skulptute. Pažnju je privukao i 2011. godine u Berlinu instalacijom „Političari diskutuju o globalnom zagrevanju”, gde je pojedincima voda prešla čak i preko glave dok su oni ne primetivši i dalje diskutovali.
.
Klimatska simfonija
Ljubitelji klasične muzike od 2017. godine imaju priliku da čuju kompoziciju koja će pokrenuti njihove emocije na sasvim drugačiji način od svih dotadašnjih. Naime, u njoj mogu da čuju poruku planete. „Klimatsku simfoniju” stvorila je grupa naučnika i muzičara koristeći jednu neobičnu ali staru metodu, sonifikaciju. Ovo je način da se podaci pretvore u oblik koji se može predstaviti zvukom, pa su napravili program koji će u melodiji pretvoriti brojne podatke koji se odnose na klimu značajnih svetskih naučnih ustanova, a neke od podataka su i sami prikupljali. Kako sami u intervjuima navode, želeli su da predstave zvuk klimatske krize jer ljudi na muziku uvek reaguju emotivno.
.
Znakovi pored puta
Jedan od važnih mesta susretanja umetnosti i klimatskih promena nalazi se u Njujorku. Klimatski muzej, prema rečima osnivača, nastao je motivisan činjenicom da je veliki broj stanovnika Amerike zabrinut zbog ovog globalnog problema, ali je u isto vreme većina i neaktivna po ovom pitanju. Jedna od uspešnijih ideja koje je ovaj muzej podržao jeste izložba „Klimatski signali” Džastina Brajsa Guarilija iz 2018. godine.
Umetnik poznat po preispitivanju odnosa čoveka i prirode i saradnji da piscim, filozofima i naučnicima, tada je na više lokacija u Njujorku postavio bilborde na solarni pogon slične onima koji predstavljaju upozorenja na putu. Ovog puta na njima su bile ispisane ekološke poruke, najčešće obojene crnim humorom. Njujork je odabrao nakon prethodnog istraživanja porasta nivoa mora, a bilborde je uglavnom postavljao u blizini vode. Inače, ovaj umetnik je tri godine ranije učestvovao u nizu Nasinih misija, a zatim u svom radu koristio podatke o ledu na Grenlandu i promenama koje se tamo dešavaju.
.
Rep vodič za klimatski haos
U drugačijoj muzici, ali sa podjednako truda i ozbiljnog rada, svoj put vidi njujorški reper Baba Brinkman. Pre više od 15 godina počeo je da se bavi takozvanim peer-reviewed repom koji je specifičan po tome što svi tekstovi nastaju na osnovu naučnih radova. Dakle, pesmama koje čujete prethodilo je mnogo čitanja i analiziranja rezultata istraživanja. Na ovaj način, reper spaja ljubav prema muzici i nauci, a postao je i značajno ime među popularizaotirma nauke.
Neke od tema koje je u pesmama obradio su neuronauke, svest, evolucija, a 2016. godine objavio je album „Rep vodič za klimatski haos” koji je u potpunosti posvećen klimatskim promenama.
