Istorijska odluka: Na samitu UN, plan da trećina Zemljinog kopna i okeana bude zaštićena do 2030.

Trenutno je pod zaštitom 17% kopnenih i 10% morskih područja. Cilj povećanja jeste da se preokrene aktuelni trend nestanka biodiverziteta

20/12/2022 autorka: Jelena Kozbašić
0

U ponedeljak, 19. decembra, nakon skoro dve nedelje pregovora pod predsedništvom Kine, u Montrealu (Kanada) okončan je petnaesti Samit Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu. Države učesnice došle su do istorijskog dogovora za spas prirode: najmanje 30% kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije, a fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja za biodiverzitet i ekosistemsko funkcionisanje i usluge.

Trenutno je pod zaštitom 17% kopnenih i 10% morskih područja.

Odluka o povećanju zaštićenog opsega doneta je kako bi se preokrenuo aktuelni trend nestanka biodiverziteta – što je misija čovečanstva koju mnogi smatraju ekvivalentnom zauzdavanju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C. Zbog toga se sporazum Kunming-Montreal o spašavanju prirode poredi sa Pariskim.

„Usaglašavanje oko zajedničkog globalnog cilja koji će usmeriti kolektivnu i neposrednu akciju da se smanji i preokrene gubitak biodiverziteta do 2030. predstavlja izuzetan podvig za sve koji pregovaraju u sklopu Globalnog okvira za biodiverzitet, kao i pobedu za ljude i planetu”, ocenio je generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Marko Lambertini. „Ovo šalje jasan signal i mora biti početna tačka za akcije vlada, biznisa i društava u njihovoj tranziciji koji je pozitivan prema prirodi kao podrška klimatskoj akciji i Ciljevima održivog razvoja.” 

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozdravio je dogovor kao konačno formiranje pakta sa prirodom koja je u današnje doba ugrožena do te mere da su naučnici upozorili da je Zemlja na ivici šestog masovnog izumiranja.

Australija namerava da spreči nestanak vrsta zahvaljujući planu za „nulto izumiranje”

Uprkos važnosti zaustavljanja ovog negativnog fenomena, tokom trajanja samita bilo je nesuglasica oko jačine zalaganja i izvora finansiranja.

Naposletku, sporazum, koji se sastoji od četiri osnovna i dvadeset tri specifična cilja, usvojilo je ukupno 196 potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti.

U njemu se navodi da do 2030. svet treba da izdvoji 200 milijardi dolara godišnje za spas biodiverziteta iz javnih i privatnih izvora finansiranja. Politički lideri su se takođe složili da do kraja decenije obezbede dodatnih 30 milijardi dolara u toku godine za konzervaciju prirode u zemljama u razvoju i zaštitu prava starosedelačkih naroda. Poštovanje lokalnih zajednica jedan je od temelja dogovora.

Paralelno sa konzervacionističkim težnjama i održivim korišćenjem prirode, kako se planira, teći će i smanjenje subvencija koje narušavaju životnu sredinu i to za 500 milijardi dolara na godišnjem nivou do 2030. što bi moglo da otvori priliku za alokaciju još više sredstava za pomoć našem okruženju.

Namerava se da se do sredine veka proširi teritorija pod prirodnim ekosistemima, i to zahvaljujući povećanju njihove integrisanosti, povezanosti i otpornosti, kao i da se smanji nestanak ugroženih vrsta – do sredine veka stope izumiranja i rizika za sve vrste treba da budu deset puta manje.

Već devastirana priroda nije izostavljena iz sporazuma: u Montrealu je dogovoreno da se 30% degradiranih ekosistema u narednim godinama podvrgne efikasnom oporavljanju.

U finalnom tekstu dokumenta proklamuje se i da trgovina divljim vrstama treba da bude održiva, bezbedna i legalna kako bi se sprečila prekomerna eksploatacija. A jedan od ciljeva tiče se i eliminisanja, smanjenja i ublažavanja uticaja invazivnih vrsta na biodiverzitet i ekosisteme.

S obzirom na to da su i ljudi bitni akteri u spašavanju prirode, zagovara se kreiranje zakonodavnih okvira kojim će se promovisati održiva potrošnja – a jedan od aspekata kojim bi to moglo da se meri jeste i otpad od hrane: do 2030. njegove količine treba da budu prepolovljene.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Reakcije na rezultate Samita Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu su pomešane: dok određeni deo javnosti slavi dogovor kao istorijski i pobedonosan, drugi su razočarani pojedinim slabijim zalaganjima koja se tiču rešavanja izazova kao što je upotreba pesticida.

Iako sporazum Kunming-Montreal nije zakonski obavezujuć što pojedine organizacije poput Svetskog fonda za prirodu navode kao zamerku, od vlada se zahteva da svoj napredak u očuvanju prirode predstave u nacionalnim planovima vezanim za biodiverzitet.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR