Kako se posledice klimatskih promena pojačavaju i globalna temperatura povećava, države moraju hitno da pojačaju napore za prilagođavanje novoj klimatskoj stvarnosti, a u suprotnom će se suočiti sa ozbiljnim troškovima, štetom i gubicima, navodi se u novom izveštaju Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP).
Podaci iz novog izveštaja pokazuju da je čak 72% zemalja usvojilo najmanje jedan instrument za planiranje prilagođavanja klimatskim promenama na nacionalnom nivou, a da većina zemalja u razvoju priprema Nacionalne planove adaptacije. Međutim, ono što je problem jeste da finansiranje potrebno za sprovođenje ovih planova nije u skladu sa ciljevima.
Finansije izdvojene za prilagođavanje klimatskim promenama se zaista povećavaju, ali ih i dalje nadmašuju brzo rastući troškovi ovog procesa. Godišnji troškovi adaptacije u zemljama u razvoju procenjuju se na 70 milijardi dolara, a očekuje se da će ova cifra dostići 140-300 milijardi dolara 2030. i 280-500 milijardi 2050. godine.
Ipak, ono što je važno jeste da pojedinih razloga za optimizam ima. Od 2006. godine u zemljama u razvoju podržano je blizu 400 projekata adaptacije, koji su finansirani iz multilateralnih fondova. Iako je u ranije projekte retko ulagano više od 10 miliona dolara, 21 novi projekat od 2017. godine dostigao je vrednost veću od 25 miliona.
Međutim, od preko 1700 analiziranih projekata za adaptaciju koji su već sprovedeni, samo 3% njih prijavilo je stvarno smanjenje rizika od klimatskih promena u zajednicama u kojima se projekti sprovode.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Izveštaj stavlja poseban fokus na rešenja zasnovana na prirodi i ukazuje da, iako se ulaganja u projekte za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama povećavaju, i dalje se mali procenat uloženog novca investira u rešenja zasnovana na prirodi. Ovakva rešenja su jeftinija, smanjuju rizik od klimatskih promena, obnavljaju i štite biodiverzitet i donose korist zajednici i ekonomiji, zbog čega se smatra da bi se ulaganja u njih isplatila i donela rezultate.
U novom izveštaju, UNEP je istakao i važnost zelenog oporavka nakon pandemije, kao i donošenja nacionalnih planova za dostizanje neto-nultih emisija. Takođe, potrebno je i da se podrže siromašne nacije, koje snose najmanju odgovornost za klimatske promene ali su u najvećem riziku.
