Foto: Ben Wicks / Unsplash
Kada pričamo o klimatskim promenama, često se subjekat, odnosno krivac, na ovaj ili onaj način zamagljuje. Iako su klimatske promene antropogene, krivac nije čovek sam, a poslednjih godina se odgovornost za klimatske promene u priličnoj meri iskristalisala.
Pogledajmo, primera radi, ovaj dokument.
U pitanju je skenirani deo izveštaja jedne radne grupe, koju su činili naučnici angažovani od strane Američkog instituta za naftu.
Izveštaj je usvojen davne 1980. godine i, kao što vidimo, vrlo konkretno i nedvosmisleno govori o budućoj opasnosti od klimatskih promena, sa za to doba prilično preciznim prognozama o porastu globalne temperature za 2,5 °C do 2038. godine.
Štaviše, on istovremeno navodi i potrebu za razvojem alternativnih izvora energije kao rešenju za buduću klimatsku krizu.
Izveštaj je te davne 1980. godine završio na adresi Američkog instituta za naftu, preko njega gotovo sigurno stigao do čelnika vodećih američkih naftnih kompanija – i tu je i ostao, sakriven od javnosti narednih 35 godina.
Drugim rečima, pre pola veka, naftne kompanije nisu bile upoznate samo sa idejom globalnog zagrevanja – imale su i jako dobre projekcije buduće klimatske krize, pa čak i njenih posledica i potencijalnih rešenja.
To pokazuje i jedna druga studija, koja je otkrila da je kompanija ExxonMobil (tada Exxon) još od 1977. vršila istraživanja i imala rezultate projekcija koje su, pokazaće se, bile u najvećoj meri tačna.
Reakcija fosilne industrije je bila – skrivanje, negiranje i opstrukcija
Fosilna industrija je, drugim rečima, bila u prilici da na vreme reaguje na izazov klimatskih promena, ali ona nije samo ignorisala ovaj problem.
Kada se tema klimatskih promena probila u javnost krajem 80-tih i početkom 90-tih godina prošlog veka, ona se otvoreno okrenula protiv nauke i godinama radila na diskreditaciji klimatske nauke i akcije.
Jedan primer ovih aktivnosti je tzv. Globalna koalicija za klimu, koja je postojala nešto duže od decenije u ključno vreme rane borbe protiv klimatskih promena.
Globalna koalicija za klimu, iako to nije jasno iz njenog imena, bila je organizacija koja je za cilj imala sprečavanje državnih i međunarodnih dogovora koji bi, u ime borbe protiv klimatskih promena, ugrozili profit fosilne industrije.
I bila je vrlo uspešna: ova organizacija bila je ključni akter u borbi protiv usvajanja Kjoto protokola krajem 90-tih i početkom 2000-tih godina, čime je najverovatnije usporila globalnu klimatsku borbu za najmanje 10 godina. Nešto ranije, u vreme Klintonovog mandata, učestvovala je i u sprečavanju uvođenja rane vrste „poreza na emisije” u SAD.
Dok su se vodile ove političke bitke, fosilna industrija je vršila i propagandni rat.
Uz lobiranje, vršen je i propagandni rat
Uz pomoć plaćenih stručnjaka i novih udruženja, think tank organizacija kao što je konzervativni Heartland Institute, kao i marketinških agencija, vršen je niz propagandnih kampanja sa ciljem da se u javnost unesu sumnja, skepsa, konfuzija, pa i panika.
Jedan od rezultata je i inicijalna kampanja „karbonski otisak”, koju su za kompaniju BP osmislili stručnjaci za marketing iz agencije Ogilvy, a sa ciljem da se odgovornost za klimatske promene prebaci na stanovništvo, tj. pojedince.
Istovremeno, razvijen je i čitav niz narativa koji su za cilj imali da poljuljaju poverenje u alternative fosilnim gorivima – veliki broj „argumenata” protiv obnovljivih izvora energije zapravo su deo plaćenih kampanja fosilne industrije.
Lobiranje i propaganda fosilne industrije nikada nisu prestali, već su se samo adaptirali na aktuelne prilike. Danas, fosilna industrija vodi jednu novu bitku.
Naime, širom sveta vodi se sve više klimatskih parnica. Po godišnjoj studiji koju objavljuje Londonska škola ekonomije, ovakvih parnica je trenutno oko 3600 u 62 zemlje sveta.
U američkoj državi Oregon, građani vode parnicu protiv naftnih kompanija sa vrlo specifičnom tvrdnjom: naftne kompanije su izazvale promenu klime, koja je omogućila da ovu državu 2021. godine pogodi katastrofalan toplotni talas koji je bio neposredan uzrok na desetine smrti.
S obzirom da se ovaj toplotni talas ne bi desio da nije bilo klimatskih promena, građani Oregona zahtevaju odštetu od preko 50 milijardi dolara.
Mada još uvek ne postoji pozitivan ishod, tj. presuda u korist tužilaca, ovakve parnice postaju sve češće usled razvoja nauke atribucije klimatskih promena – odnosno, naučne procene uticaja klimatskih promena na konkretne vremenske događaje, kao što su toplotni talasi, suše, oluje ili poplave.
Ova nauka, zajedno sa institucijama koje se njom bave, trenutno su na meti fosilne industrije.
Ukoliko se atribucija klimatskih promena ustali kao praksa i u sudovima, najvećim emiterima preti ono što uspešno izbegavaju već decenijama: odgovornost.
