Unesko je krajem septembra objavio vest o najvećem proširenju svoje globalne mreže u poslednje dve decenije, proglasivši 26 novih rezervata biosfere u 21 zemlji.
„Sa skoro trideset novih proglašenja ove godine, naša svetska mreža rezervata biosfere je dostigla važnu prekretnicu – sada štiti 5% planete”, naglasila je Odri Azule, generalna direktorka Uneska, pozvavši sve zemlje članice da uspostave barem jedan rezervat prirode do 2035. godine.
Ovogodišnje proširenje obeležio je istorijski presedan: ostrvska država u centralnoj Africi Sao Tome i Principe postala je prva zemlja na svetu čija je celokupna teritorija proglašena rezervatom biosfere.
Svetska mreža rezervata biosfere sada broji 785 lokaliteta u 142 zemlje: oni se prostiru na preko osam miliona kvadratnih kilometara, što je ekvivalentno veličini Australije.
Prvi put zaštićena područja u šest zemalja
Među 26 novoproglašenih područja, šest zemalja dobilo je svoj prvi rezervat biosfere. To su Angola, Džibuti, Ekvatorijalna Gvineja, Oman, Tadžikistan i Island.
Iako je Island nadaleko čuven kao zemlja spektakularne i netaknute prirode, tek je sada dobio svoj prvi rezervat biosfere – Snæfellsnes. U pitanju je dramatično poluostrvo na zapadu zemlje koje se zbog neverovatne geološke raznolikosti često naziva „Island u malom”. Kruna čitavog predela svakako je Nacionalni park Snæfellsjökull, poznat po istoimenom glečeru koji pokriva vrh drevnog stratovulkana.
Među ostalim novoproglašenim područjima su i nove lokacije u Francuskoj, Kini, Indiji, Jordanu, Maleziji i Švedskoj.
Novi rezervat biosfere dobila je i susedna Albanija. Unesko je zaštitio dolinu reke Vjose, jedne od poslednjih divljih reka u Evropi čiji tok nije prekinut branama. Ovo Uneskovo rešenje nadovezuje se na odluku albanske vlade od pre dve godine da Vjosu proglasi nacionalnim parkom.
Nova Uneskova područja proglašena su tokom sednice Međunarodnog koordinacionog saveta programa „Čovek i biosfera” koja je održana od 26. do 28. septembra u Hangdžou u Kini.
Uneskov program „Čovek i biosfera” doživeo je veliki rast poslednjih godina: od 2018, proglašeno je i zaštićeno 142 nova rezervata biosfere na površini od milion kvadratnih kilometara, približno veličini Bolivije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Rezervati biosfere kriju neke od najbogatijih i najosetljivijih ekosistema na svetu sa značajnim delom globalnog biodiverziteta – uključujući više od 60% kopnenih vrsta kičmenjaka i 12% mapiranih mangrova.
Uneskova zaštita prirode – ne samo kroz rezervate biosfere, već i lokalitete svetske prirodne baštine i globalne geoparkove – doprinosi ostvarenju ključnog globalnog dogovora, tzv. Kunming-Montreal cilja, o zaštiti trećine Zemljinog kopna i mora do kraja decenije.
Srbija je takođe deo Uneskove Svetske mreže rezervata biosfere i trenutno ima tri proglašena rezervata:
1) Golija-Studenica (proglašen 2001): Obuhvata planinu Goliju i klisure reka Studenice i Moravice;
2) Bačko Podunavlje (proglašen 2017): Pokriva plavna područja uz Dunav, uključujući Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje”;
3) Mura-Drava-Dunav (proglašen 2021): Srbija je deo prekograničnog rezervata biosfere poznatog kao „Evropski Amazon”. Predstavlja najveće zaštićeno rečno područje u Evropi i prvi petodržavni rezervat biosfere na svetu (Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija).
