Fotografija: Wikimedia / Joergsam / CC BY-SA 3.0
Ova reka potpuno slobodno teče kroz uske kanjone, ravnice i šume od planinskog lanca Pind u Grčkoj i uliva se u Jadransko more u Albaniji. Njen vodotok od skoro 300 kilometara obiluje pejzažima netaknute prirode i ne narušavaju ga veštačke prepreke kao što su hidroelektrane. Predstavlja dom za 1.000 vrsta životinja i biljaka. U pitanju je Vjosa, jedna od poslednjih divljih reka u Evropi.
Za razliku od ostalih, nju je albanska vlada ove nedelje proglasila nacionalnim parkom. Tako je Vjosa postala prva evropska divlja reka sa ovim nivoom zaštite.
Međutim, njena prošlost nije tako blistava. Godinama unazad, osetljivi ekosistem ove divlje reke nalazio se u opasnosti, u jednom trenutku bila je u planu izgradnja čak 45 hidroelektrana duž regiona.
Ali od srede ove nedelje kada je Vjosa prograšena za nacionalni park, to se menja. Bogata fauna i flora, među kojom je ukupno trinaest životinjskih i dve biljne vrste koje su prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN) globalno ugrožene, sada je zaštićenija od ljudskog uticaja. Na prostoru u okolini reke živi i kritično ugroženi balkanski ris čija se populacija u Albaniji procenjuje na svega 15-20 jedinki.
Aktuelni premijer, Edi Rama, proglasio je nacionalni park na ceremoniji održanoj u zamku u gradu Tepelena koji gleda na reku. Poduhvat je opisao kao istorijski momenat za prirodu i razvoj društva i ekonomije. Prema njegovim rečima, nacionalni parkovi privlače 20% više turista u odnosu na nezaštićena područja.
Ministarka turizma i životne sredine Mirela Kumbaro Furki izjavila je da će se nacionalni park Vjosa prostirati na 12.700 hektara, koji će uključivati 190 kilometara dug albanski deo reke gde živi više od 60 hiljada ljudi.
Područje, prema IUCN-ovoj klasifikaciji, spada u kategoriju II koja obuhvata zaštićena područja nalik divljini. Ovo će osigurati da se na Vjosi ne grade hidroelektrane i ne vadi šljunak. Očekuje se da će nacionalni park biti operativan od 2024. godine.
Brojni aktivisti pozdravili su odluku, a među njima i neprofitna organizacija EcoAlbania, koja je na svojoj Fejsbuk stranici napisala da je proglašenje nacionalnog parka kulminacija desetogodišnjih napora široke grupe aktera. „Svedočimo postavljanju novog standarda u očuvanju prirode”, stoji u saopštenju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zajedno sa grčkim vlastima, albanska vlada otpočela je proces stvaranja prekograničnog parka kako bi se zaštitio čitav tok reke. U januaru je dogovreno potpisivanje memoranduma o razumevanju kojim će se definisati naredni koraci.
Evropa ima najviše prepreka na rekama u svetu poput brana, a njihov broj procenjuje se na preko milion, otkrila je studija iz 2020. Kako se navodi, ove prepreke imaju negativan uticaj na zdravlje reka, kvalitet i dostupnost vode, kao i na opstanak ugroženih vrsta.
Vjosa je jedan od retkih izuzetaka od pravila. Proglašenje ovog nacionalnog parka i zaštitu divljih reka širom Balkana podržala je i kompanija Patagonija, i to iznosom od 4,6 miliona dolara.
Patagonija je prošle godine proglasila planetu Zemlju svojim jedinim akcionarem, a sva zarada koja se ostvari pod novom vlasničkom strukturom, a koja se ne ulaže u unapređenje poslovanja, odlazi za spas naše životne sredine.
Ipak, ekolozi naglašavaju da je neophodno još rada kako bi se zaštitili preostali delovi reke Vjose, uključujući izvorište u Grčkoj, kao i ušće u Albaniji, gde se gradi međunarodni aerodrom. Edi Rama kazao je da se ova projekat nastavlja, ali da ni u kom smislu neće biti pretnja za ekosistem.
