Nada za Veliki koralni greben: Godišnje razmnožavanje može da rezultuje milijardama novih korala

Čak ni status Uneskove svetske baštine ne može da spasi Veliki koralni greben od negativnog uticaja klimatskih promena. Zabrinutost naučnika seže toliko daleko da upozoravaju da bi jedan od najznačajnijih podvodnih ekosistema, usled porasta temperature, mogao da nestane do kraja veka. Pa ipak, ovogodišnje polno razmnožavanje ulilo im je nadu u otpornost i opstanak korala u budućnosti.

27/11/2021 autorka: Jelena Kozbašić
0

Nakon više epizoda velikog izbeljivanja koje su predstavljale životnu pretnju po Veliki koralni greben, istraživači su pre nekoliko dana u Koralnom moru (Australija) kamerama zabeležili eksploziju boja. Korali će proizvesti na milijarde potomaka izbacujući jajašca i spermu u vodu.

Naučnici su ovaj događaj dočekali sa ogromnim optimizmom zato što je još jedan u nizu pokazatelja oporavka Velikog koralnog grebena nakon poslednjeg velikog izbeljivanja u aprilu 2020. godine.

Masovno godišnje polno razmnožavanje korala je fenomen koji traje 2-3 dana i najčešće se odvija noću zbog manjeg broja predatora. Oplodnja se vrši na otvorenom moru. Oplođeno jajašce se najpre razvija u larvu koja, kada dostigne dovoljnu zrelost, pada na dno okeana i popunjava koralni greben. pak, ribe i planktoni pojedu dosta mlađi i larvi, deo odnese voda, a deo ne pronađe odgovarajuće mesto za život, te zbog svega toga određeni procenat ne preživi.

Ovi morski beskičmenjaci žive u kolonijama ili kao pojedinačne jedinke. Najčešće se razmnožavaju bespolnim putem kroz procese pupljenja i deobe.

Zašto korali blede?

Od 1998. godine Veliki koralni greben pretrpeo je ukupno 5 velikih izbeljivanja, a čak 3 su se desila u poslednjih nekoliko godina zbog neobično visokih temperatura mora tokom 2016, 2017. i 2020. godine. Šta je dovelo do te pojave? Pre svega klimatske promene. Sprečavajući prekomerno zagrevanje tla, okeani su od sedamdesetih godina prošlog veka apsorbovali više od 90% prekomerne toplote.

Korali žive u simbiozi sa algama. Međutim, ova zajednica je prilično krhka. Alge zahtevaju vrlo specifične uslove, a kada temperature mora nisu optimalne za njih, one doživljavaju toplotni stres. Tada prestaju da produkuju šećere i počinju da stvaraju toksične oblike kiseonika. Kao odgovor na ove nepovoljne uslove, korali odbacuju alge iz svojih tkiva i postaju sasvim beli. Ovaj fenomen poznat je kao izbeljivanje korala.

Uprkos tome što reakcija deluje sasvim logično, korali na taj način gube najbitniji izvor boje, nutrijenata i energije. Posledice raskida ove veze mogu biti pogubne za čitave kolonije korala ako temperature mora ne padnu.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Studija je pokazala da je samo 2% Velikog koralnog grebena izbeglo neki oblik izbeljivanja. Ipak, skorašnje masovno godišnje polno razmnožavanje korala ulilo je nadu naučnicima u otpornost i opstanak ovog ranjivog ekosistema u budućnosti.

Veliki koralni greben je najveći sistem koralnih grebena na svetu sačinjen od preko 2.500 pojedinačnih koralnih grebena koji zauzimaju površinu od oko 350 hiljada kvadratnih kilometara. Pod zaštitom je Uneska zbog neprocenjive univerzalne vrednosti.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR