Krajem prošle nedelje, savezna vlada Australije i vlada Kvinslenda objavile su novu, ambicioznu strategiju za unapređenje kvaliteta vode u okolini Velikog koralnog grebena. Ovaj dokument predstavlja ključni korak u zaštiti najvećeg koralnog sistema na svetu koji se suočava sa rastućim pritiscima klimatskih promena i zagađenja sa kopna.
Nova strategija zamenjuje dosadašnji plan i direktno se oslanja na naučni konsenzus iz 2022. godine, koji je potvrdio da je loš kvalitet vode, pored zagrevanja okeana, među najznačajnijim faktorima koji narušavaju otpornost korala.
Kako se navodi u saopštenju, prioritetne akcije podrazumevaju:
- Unapređenje kvaliteta vode koja teče do samog grebena;
- Obnovu prirode i predela;
- Podršku održivim praksama u slivovima Velikog koralnog grebena kako bi se sprečilo oticanje štetnih materija iz poljoprivrede i industrije;
- Unapređenje i deljenje znanja.
Savezni ministar za životnu sredinu i vode, Mari Vat, istakao je da su dve vlade zajednički izdvojile blizu 1,8 milijardi dolara do 2030. godine za direktnu podršku poboljšanju kvaliteta vode.
„Ovo će pomoći zemljoposednicima da povećaju produktivnost uz primenu održivih metoda, štiteći Veliki koralni greben od kojeg svi zavisimo“, izjavio je Vat.
Važnost Velikog koralnog grebena nije samo ekološka, već i ekonomska. Prema zvaničnim podacima, njegova vrednost za australijsku ekonomiju procenjuje se na 95 milijardi dolara, a ovaj prirodni fenomen direktno podržava oko 77.000 radnih mesta, prvenstveno u sektoru turizma i istraživanja.
Ipak, usled rastućih temperatura okeana, stanje Velikog koralnog grebena postaje sve alarmantnije: poslednjih godina pretrpeo je nekoliko masovnih izbeljivanja.
U pitanju je zapravo „raskid” – izloženi visokom toplotnom stresu, korali raskidaju svoje delikatne veze sa sitnim algama od kojih dobijaju boju i hranljive materije. Nakon toga, dolazi do izbeljivanja koje može da bude i smrtonosno, a u slučaju da ga korali ipak prežive, postaju podložniji bolestima i dolazi do poteškoća pri razmnožavanju.
S obzirom na to da su klimatske promene globalni problem, koji iziskuje sveobuhvatnu globalnu reakciju, Australija se fokusirala na ono što koralima može da obezbedi na „lokalu” – a to je čistija voda u kojoj mogu lakše da prebrode toplotni stres.
Unesko je želeo da stavi Veliki koralni greben na Listu svetske baštine u opasnosti
Sa 400 vrsta korala, 1.500 vrsta riba i 4.000 vrsta mekušaca, praktično čitav Veliki koralni greben je još osamdesetih godina prošlog veka upisan na Uneskovu listu svetske baštine. Ovaj prirodni dragulj dom je i vrsta koje su pred izumiranjem kao što su morska krava i velika zelena kornjača.
Pored toga što je dom nepreglednom biodiverzitetu, Veliki koralni greben igra ključnu ulogu kao prirodna barijera koja štiti obalu od udara talasa, poplava i erozije.
Međutim, imajući u vidu izazove modernog doba i zabrinjavajuće zdravlje Velikog koralnog grebena, Uneskovi stručnjaci su 2021. godine predložili da se ovaj ekosistem upiše na Listu svetske baštine u opasnosti što bi bio veliki udarac za prestiž i turizam zemlje.
Nakon razgovora Uneska sa vladom Australije, vlasti su obećale, između ostalog, da će strogo nadzirati i održavati zone zabrane ribolova u trećini područja svetske baštine, kao i da će potpuno zabraniti ribolov stajaćim mrežama do 2027.
I tada je bilo reči o radu na unapređenju kvaliteta vode, podviga koji je u maju 2026. dobio dodatni podsticaj.
„Kvinslenđani vole Greben, on je deo našeg identiteta”, potcrtao je Endrju Pauel, ministar za životnu sredinu Kvinslenda. „Želimo da ga sačuvamo za buduće generacije i ovaj plan je put ka tom cilju kroz praktične akcije i snažna partnerstva.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naučnici upozoravaju da bi klimatske promene mogle da zbrišu praktično sve korale iz svetskih okeana do kraja veka.
Kako bi se taj crni scenario izbegao, pored napora Australije za očuvanjem Velikog koralnog grebena, vrlo je važno da na nivou civilizacije smanjimo štetne emisije i zauzdamo buduće zagrevanje planete.
