Zemlje Ujedinjenih nacija dogovorile su se krajem 2015. godine u Parizu da ograniče porast srednje globalne temperature znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijske nivoe kako bi se sprečile najrazornije posledice klimatskih promena. Tako je rođen, po mišljenju mnogih istorijski, Pariski sporazum.
Međutim, rezultati nedavno objavljene studije sa prestižnih Univerziteta Stanford i Kolorado pokazuju da dosadašnja nastojanja u toj misiji nisu bila dovoljna: svet bi početkom tridesetih godina 21. veka mogao da premaši dogovorenu granicu, bez obzira na to koliko emisije gasova sa efektom staklene bašte budu padale ili rasle tokom ove decenije.
Kako je saopšteno, istraživači su, primenjujući veštačku inteligenciju, izradili uvid u buduće klimatske promene na temelju nedavnih posmatranja temperatura širom naše planete.
„Koristeći potpuno novi pristup koji se u predviđanju budućnosti oslanja na aktuelno stanje klimatskog sistema, potvrđujemo da je svet na pragu da premaši 1,5 °C”, kazao je vodeći autor studije, klimatolog Noa Difenbah.
Istraživanje se bazira na tri scenarija: niskih, srednjih i visokih emisija. Oni oslikavaju tri različita puta u zavisnosti od količine gasova sa efektom staklene bašte koja se oslobodi u atmosferu.
Prema naučnim ocenama, u svim analiziranim scenarijima premašivanje kritičnog nivoa zagrevanja od 1,5 °C moglo bi da se desi između 2033. i 2035. godine, čak i ako se štetne emisije znatno smanje.
A šta je sa onim manje odvažnim ciljem o zauzdavanju porasta srednje globalne temperature na 2 °C?
U slučaju da emisije u narednim decenijama budu visoke, veštačka inteligencija procenjuje da postoji 50% verovatnoće da se Zemlja zagreje za 2 °C pre 2050.
Sa druge strane, ukoliko čovečanstvo dostigne neto-nulte emisije do sredine veka, prekoračenje će biti odloženo. Proračuni modernih tehnologija ukazuju na postojanje 80% verovatnoće da se 2 °C premaši pre 2065.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Planeta je sada toplija za 1,1 °C u poređenju sa vremenom pre sagorevanja fosilnih goriva, a uticaje klimatskih promena na svojoj koži već osećaju stanovnici iz svih krajeva: svedočimo surovim požarima, dugotrajnijim i jačim toplotnim talasima, ekstremnim padavinama, katastrofalnim poplavama.
S obzirom na to da se negativne posledice klimatskih promena na ljude i ekosisteme već vide, svaki deo Celzijusovog stepena za koji srednja globalna temperatura poraste dodatno će ih uozbiljiti.
S tim na umu, mnoge zemlje i institucije teže da anuliraju svoje štetne emisije u periodu od 2050. do 2070, ali dekarbonizacija bi, kako ističu naučnici, trebalo da se odvija brže.
„Naši rezultati sugerišu da bi ova ambiciozna obećanja mogla da budu neophodna kako bi se izbeglo zagrevanje od 2 °C”, zaključio je Noa Difenbah.
