Pretnja klimatskih promena poznata je javnosti već više od pola veka i još od tada je jasno da je jedini način da se globalno zagrevanje zaustavi prestanak sagorevanja fosilnih goriva. Prvo zvanično formulisanje ovih ciljeva došlo je 1992. kada je potpisana Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama nakon čega je međunarodna zajednica prvi put kao jedan od svojih prioriteta postavila ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zaustavljanje globalnog zagrevanja.
Međutim, iako postoji višegodišnja istorija napora da se zaustave klimatske promene, svetu je nedostajao jasan i precizan cilj ka kome će svi stremiti i koji će biti jednostavan i razumljiv široj javnosti.
Ovo se konačno promenilo nakon potpisivanja Pariskog sporazuma kada su se sve zemlje sveta saglasile da će zadržati zagrevanje planete znatno ispod 2 °C. Još konkretniji cilj dobili smo 2018. kada je u izveštaju o posledicama zagrevanja od 1,5 °C jasno naglašeno da će, ukoliko svet želi da izbegne najteže posledice klimatskih promena, biti neophodno da se emisije GHG prepolove do 2030. godine, a da se do 2050. praktično svedu na nulu.
Od tada ceo svet ima jasan cilj ka kome treba stremiti, i zaista, u poslednje 3 godine ogroman broj kompanija i gotovo sve najveće države sveta proklamovale su da će do sredine veka znatno smanjti svoj uticaj na životnu sredinu i dostići neto-nulte emisije GHG.
Ipak, proklamovane želje su jedno, a konkretni postupci nešto sasvim drugo, zbog toga vam u ovom tekstu donosimo pregled dva detaljna plana koja preciziraju kako svet može uspešno sprečiti klimatsku krizu i izgraditi društvo zasnovano na čistim izvorima energije.
Mapa puta je spremna
Međunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency – IEA) je 17. maja ove godine objavila sveobuhvatan izveštaj i mapu puta koja pokazuje na koji način svet može dostići neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte (Net Zero) do 2050. godine. U ovom detaljnom izveštaju stručnjaci IEA prvi put navode konkretne mere i kratkoročne ciljeve koje je potrebno ispuniti u narednih 30 godina kako bi se ispunili ciljevi predviđeni Pariskim sporazumom i sprečile najteže posledice klimatskih promena.
Nekoliko meseci nakon ovog značajnog dokumenta, u julu ove godine, konsultantska kompanija Bloomberg New Energy Finance (BNEF) je u svojoj godišnjoj analizi dugoročnih trendova na energetskom tržištu predstavila tri različita scenarija za postizanje neto nulltih emisija do 2050.
Važnost ovih izveštaja je neprocenjiva zato što pružaju vredan alat političarima, naučnicima, aktivistima i poslovnom sektoru na osnovu koga mogu upravljati svoje aktivnosti i meriti progres ka ispunjenju najvažnijeg cilja koji kao civilizacija imamo pred sobom.
Bez novih naftnih i gasnih bušotina i bez novih rudnika uglja
Možda i najvažniji zaključak koji predstavlja mapa puta koju je izradila Međunarodna agencija za energetiku jeste da vremena za čekanje nema, i da ukoliko je svet ozbiljan u nameri da svoje emisije svede na nulu do 2050. važne mere moraju da se preduzmu već sada. Jedna od prvih jeste prestanak ulaganja u iskopavanje novih fosilnih goriva.
Stručnjaci IEA u svom izveštaju navode da nema prostora za pokretanje novih projekata istraživanja novih naftnih i gasnih ležišta i za otvaranje novih rudnika uglja, već da je potrebno da potražnja za fosilnim gorivima krene oštro da pada u narednoj decenij.
Najrazvijenije privrede moraju da zatvore sve elektrane na ugalj do 2030. (osim onih koje su opremljene postrojenjima za hvatanje ugljen-dioksida), dok manje razvijene države imaju nešto duži rok i svoje termoelektrane treba da zatvore do 2040. Isti rok važi i za elektrane koje koriste naftu kao gorivo.
Pored toga, u narednih 15 godina, odnosno do 2035. potrebno da se na globalnom nivou obustavi prodaja novih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, a da 50% prodaje teretnih vozila čine električna vozila. Do 2050. sav drumski transport bi trebalo da bude većinski obavljan električnim vozilima, dok se u narednim decenijama ne penzionišu preostala vozila koja koriste naftu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Obnovljivi izvori bi trebalo da prestignu ugalj u narednih 5 godina
Osim napuštanja fosilnih goriva za dostizanje neto nultih emisija biće neophodna i veoma brza tranzicija na obnovljive izvore energije. Kako bismo imali šansu da izbegnemo najteže posledice klimatskih promena i zadržimo zagrevanje ispod 1,5 °C obnovljivi izvori bi trebalo da prestignu ugalj do 2026. godine, dok bi do 2040. na globalnom nivou trebalo dostići 100% čiste proizvodnje struje.
I Međunarodna agencija za energetiku i BNEF u svojim izveštajima nalaze da će za to biti potrebno višestruko ubrzanje investcija u obnovljive izvore, te da je do 2030. na godišnjem nivou potrebno dodavati oko 1000 gigavata (GW) kapaciteta solarnih i vetroelektrana.
Koliko je ova cifra velika možda najbolje ilustruje podatak da je u 2020. koja je bila rekordna godina za čistu energiju, ukupno instalisano oko 239 GW kapaciteta koji koriste energiju Sunca i vetra. To znači da prosek u narednih 10 godina treba da bude oko 4 puta više novih kapaciteta godišnje nego što je to slučaj danas.
Ova brojka možda zvuči neizvodljivo, međutim treba imati u vidu da je nešto manji porast od toga već zabeležen u poslednjih 10 godina u odnosu na početak 21. veka. Ukoliko prelazak na obnovljive izvore postane apsolutni prioritet svim državama sveta ispunjenje ovog cilja je moguće.
Postizanje neto nultih emisija do 2050. stvoriće 30 miliona novih poslova
Kako bi ovi ambiciozni ciljevi bili ispunjeni BNEF procenjuje da bi ukupne investicije u energetske sisteme u narednih 30 godina trebalo da iznose između 92 i 173 hiljada milijardi američkih dolara, što bi značilo da bi nivo investicija na godišnjem nivou treba više nego da se duplira u odnosu na trenutno stanje.
Ovakva mobilizacija kapitala dovela bi do otvaranja ogromnog broja novih radnih mesta, IEA procenjuje da bi nove investicije u čistu energiju dovele do stvaranja 14 miliona poslova, dok bi dodatnih 16 miliona radnih mesta nastalo u ostalim granama industrije koje treba da se dekarbonizuju, kao što su automobilska i građevinska industrija (uključujući i renoviranje starih zgrada tako da budu energetski efikasnije) i ceo lanac snabdevanja koji treba da obezbedi efikasnije kućne uređaje. Sa druge strane u industriji fosilnih goriva izgubilo bi se 5 miliona radnih mesta.
Scenario Međunarodne agencije za energetiku (IEA) takođe pokazuje i da bi prelazak na čistu energiju i sprovođenje spomenutih mera do 2030. imalo i pozitivan uticaj na svetsku privredu. Odnosno da bi globalni BDP bio za 4% viši u odnosu na ono što bi se očekivalo prema postojećim trendovima.
IEA naglašava da važnu ulogu, posebno nakon, 2030. igraju i inovacije i nove tehnologije koje još uvek nisu komercijalno dostupne, zbog čega je potrebno povećati ulaganja u istraživanje i razvoj.
Da li ćemo uspeti?
Dostizanje neto nultih emisija predstavlja izuzetno ambiciozan cilj koji će biti veoma teško ispuniti. Potrebno je za samo 30 godina u potpunosti transformisati energetski sistem koji trenutno postoji uz istovremene promene u ljudskom ponašanju.
Klimatska kriza predstavlja najveći izazov našeg vremena i zato nije moguće dovoljno naglasiti važnost činjenice da sada konačno imamo jasan cilj i zvezdu vodilju ka kojoj treba stremiti. Zaključno sa aprilom ove godine, čak 131 država je zvanično usvojila ili najavila postavljanje cilja dostizanja neto nultih emisija do 2050. a sada konačno postoje i mape puta koje su koristan alat za praćenje napretka u ovoj oblasti.
„Više ne možemo dopustiti da propustimo nijednu priliku”, napisao je direktor IEA Fatih Birol u autorskom tekstu pred objavljivanje izveštaja, i zaista same razmere promena koje smo pokušali da opišemo u ovom tekstu pokazuju da vremena za čekanje nema.
Ukoliko želimo da budemo u potpunosti objektivni, šanse da svet u potpunosti ispuni sve navedene ciljeve i dostigne neto nulte emisije u narednih 30 godina nisu velike. Trenutna brzina akcije jednostavno ne odgovara onome što je potrebno kako bi se zagrevanje zadržalo ispod 1,5 °C, međutim to ne znači da treba da očajavamo, već da radimo na tome da postanemo još brži, jer svaka godina manje u kojoj se u atmosferu oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte znači manje zagrevanje za planetu. U tom smislu 2055. godina je bolja od 2060. a ona je bolja od 2070.
Sada kada je poznato šta je potrebno uraditi ima sve manje izgovora da se ne krene u sprovođenje potrebnih mera, a ne treba izgubiti iz vida i da je razvoj obnovljivih izvora u poslednjih 20 godina iznenadio čak i najoptimističnije stručnjake. Možda će se nešto slično desiti i ovoga puta.
