Veliki tehnološki napredak na polju obnovljivih izvora energije i neverovatan pad cena u poslednjih 10 godina su doveli do toga da je električna energija proizvedena pomoću vetra i sunca bude cenovno konkurentna fosilnim gorivima na velikom broju svetskih tržišta.
A kakvo je stanje u našoj zemlji?
O tome su u utorak, 5. oktobra, na tribini Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem razgovarali Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije i Nikola Stamenov, direktor razvoja za Srbiju kompanije CWP. Moderator tribine bio je Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.
Kako bismo uspešno izvršili energetsku tranziciju na OIE, najpre bi trebalo da iz svog elektroenergetskog sistema odstranimo ugalj i to ne samo zbog negativnih implikacija ovog energenta na životnu sredinu.
„Napuštanje uglja je obaveza Srbije zato što smo potpisali i ratifikovali Pariski sporazum. Kao odgovoran član međunarodne zajednice bi trebalo da je ispunimo”, podsetio je programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura.
Šanse za uspešno napuštanje uglja i te kako postoje, kao i interesovanje investitora
U našoj zemlji postoji 400 MW vetroparkova i 20 MW solara, od toga 10 MW na krovovima, a 10 na zemlji. Prema tvrdnjama Nikole Stamenova iz kompanije CWP, investitori u našoj zemlji pripremaju projekte za više od 4 GW vetra i više od 2 GW solarnih elektrana. „To je reda veličine trenutno instalisanog ukupnog kapaciteta Srbije koji iznosi oko 8 GW”, nadovezao se profesor Rajaković.
„Dve osnovne slabosti našeg elektroenergetskog sistema su oslanjanje na lignit i starost kapaciteta”, kazao je profesor. One mogu da budu prenebregnute prelaskom na čistu energiju.
Čak i ukoliko zanemarimo benefite koje bi ovo imalo na životnu sredinu i klimu, „struja dobijena iz vetra i sunca je, zahvaljujući tehnologiji i inovacijama, jeftinija od struje iz lignita i uglja, te predstavlja komercijalno i ekonomski isplativu alternativu fosilnim gorivima”, naglasio je Stamenov.
„Poslednji set zakona u Republici Srbiji je dobar signal za investitore u oblasti OIE”, konstatovao je on.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prema rečima Aleksandra Macure iz RES fondacije, dekarbonizacija zahteva društvenu transformaciju neviđenih razmera. On smatra da je zbog toga neophodno postići društveni konsenzus.
„Voleo bih da u naredne dve godine vidim društvenu mobilizaciju. Ovo je tema o kojoj treba da se razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije”, istakao je Macura.
Sva trojica eksperata optimistični su oko prelaska na čistu energiju.
„OIE predstavljaju razvojnu šansu i duboko verujem da će je Srbija iskoristiti”, zaključio je profesor Rajaković.
Jedan od bitnih sektora koji bi takođe trebalo da se dekarbonizuje u sklopu procesa energetske tranzicije jeste i građevinski. Na koji način zgradarstvo može da smanji emisije ugljen-dioksida otkrićete na narednoj online tribini koja će biti organizovana krajem meseca.
Tribina se sprovodi u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
