Obnovljivi izvori generisali su u toku prošle godine jednaku količinu električne energije kao fosilna goriva, ali prelazak sa uglja i gasa i dalje se ne odvija zadovoljavajućim tempom, saopštila je neprofitna organizacija Ember u svom novom godišnjem izveštaju o stanju sektora proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji. Udeo zelene energije i prljavih energenata iznosio je po 37%, dok ostalih 26% struje u EU dolazi iz nuklearnih elektrana.
Uprkos prosečnom godišnjem rastu proizvodnje struje iz obnovljivih izvora od 44 TWh u poslednje dve godine, dekarbonizacija energetskog sektora i napuštanje fosilnih goriva se i dalje ne odvija dovoljno brzo – članice Evropske unije trebalo bi da smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte za 6% godišnje kako bi se dostigle neto-nulte emisije do 2035. Trenutno su na oko 3%.
„Trenutna gasna kriza trebalo bi da nas razbudi”, izjavio je jedan od autora Čarls Mur. „Trebalo bi da napustimo i ugalj i gas, i to brzo. Prednosti toga za ekonomiju i klimu su sve jasnije kako vreme odmiče. Ograničenje porasta temperature od 1,5 °C zahteva ogroman iskorak u obnovljivim izvorima da bi sva fosilna goriva napustila elektromrežu do 2035. Sada je trenutak da se udvostruči evropska tranzicija na čistu električnu energiju.”
Analiza je otkrila da je upravo poskupljenje gasa usporilo napuštanje uglja na našem kontinentu, te da je proizvodnja struje u termoelektranama od 2019. godine opala samo za 3% u poređenju sa padom od čak 29% između 2017. I 2019.
Obnovljivi izvori su u prošlosti pretežno zamenjivali kapacitete na ugalj koji emituju najviše ugljen-dioksida. Ipak, u drugoj polovini prošle godine se zbog rastućih cena gasa dogodila promena paradigme – nove solarne elektrane i vetroelektrane su u drugoj polovini godine nicale kako bi nadomestile ovo, sve skuplje, fosilno gorivo.
Više od polovine (52%) novoizgrađenih obnovljivih izvora od 2019. do 2021. došlo je na mesto gasa, trećina je odmenila nuklearke, a samo šestina zamenila je ugalj. Situacija se znatno razlikuje u poređenju sa periodom od 2011. do 2019. godine. Tada je preko 80% novih obnovljivih izvora koristilo za potiskivanje uglja iz proizvodnje električne energije.
Energetska kriza u Evropi bila bi teža da nema obnovljivih izvora!
Autori izveštaja navode da su, iako postoje suprotne tvrdnje, solar i vetar tokom energetske krize znatno podržali sektor proizvodnje struje i svakog meseca u drugoj polovini 2021, osim septembra, postizali nove rekorde.
Uprkos smanjenom doprinosu vetroelektrana zbog sporijih vetrova, solar i vetar su prošle godine po prvi put generisali više električne energije nego gas, 547 TWh u odnosu na 524 TWh.
Tokom 2020. potrošnja je zbog pandemije, zatvaranja fabrika i zaključavanja bila smanjena za 3,5%, ali je važno naglasiti da se u toku 2021. povećala za 3,4% pa je skoro jednaka kao nekada. Tome je doprinelo i što je 2021. bila nešto hladnija od 2019. tako da bi potpuni povratak na nekadašnje nivoe potrošnje tek mogao da se dogodi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Blistavi i ne tako blistavi primeri evropske energetske tranzicije
Više od polovine ukupnog rasta proizvodnje struje pomoću solarnih elektrana i vetroparkova u Evropskoj uniji od 2019. godine desilo se na tlu samo tri zemlje – Španiji, Holandiji i Grčkoj, i to iako je njihov udeo u ukupnoj potrošnji električne energije svega 16%. One su tako postali novi pokretači energetske tranzicije na našem kontinentu.
Napredak su omogućili adekvatni politički okviri, pad troškova i ambiciozni ciljevi ovih zemalja. Španija i Holandija teže da generišu dve trećine struje iz solarnih elektrana i vetroelektrana do 2030, a Grčka 50%. Ističu se i Danska, Irska, Portugal i Nemačka.
Nasuprot njima se nalaze zemlje poput Poljske i Mađarske gde su obnovljivi izvori i dalje na margini, a posebno loše se u energetskoj tranziciji kotiraju Rumunija, Bugarska i Češka koje gotovo da i nisu razvijale projekte izgradnje solarnih elektrana i vetroelekrana.
Autori navode i da je generisanje struje iz solara i vetra sada postalo isplativije od uglja i gasa. Sve dok Evropa zavisi od fosilnih goriva izložena je stalnim promenljivim cenama i rastućim negativnim uticajima na klimu. Rešenje koje nas može izvući i iz energetske i iz klimatske krize jeste ubrzani razvoj obnovljivih izvora, zaključuje se u izveštaju.
