Kako offshore vetroparkovi mogu da pomognu da efikasno uklonimo CO2 iz atmosfere?

Višak energije iz vetroelektrana mogao bi da se iskoristi za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida iz vazduha

06/02/2022 autor: Nemanja Milović
0

Offshore vetroparkovi i sistemi za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere predstavljaju odličan tandem u borbi protiv klimatskih promena. Profesor Dejvid Goldberg sa prestižnog američkog univerziteta Kolumbija, u autorskom tekstu za The Conversation, predstavlja kako sinergija ove dve tehnologije može postati vredan alat u globalnim naporima za smanjivanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi.

Prema brojnim naučnim projekcijama, čak i ako svet bude bio uspešan u energetskoj tranziciji i zameni fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, ona se još uvek neće odvijati dovoljno brzo da spreči da se planeta zagreje za više od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period. Ono što velika većina scenarija pokazuje je da će za ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma biti neophodne i takozvane negativne emisije, odnosno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovo trajno skladištenje.

Jedan od najboljih načina da se ovo izvede je pošumljavanje, uz obnovu uništenih prirodnih ekosistema, međutim i ovaj način sekvestracije ugljenika iz atmosfere dolazi sa svojim izazovima. Pre svega zbog toga što same klimatske promene ugrožavaju šumske ekosisteme i umanjuju šansu za uspešnost projekata pošumljavanja, ali i zato što šume ne predstavljaju trajno skladište za sav ugljenik koji se u njima nalazi.

Alternativu predstavljaju sistemi za direktno hvatanje ugljen-dioksida iz vazduha, poput postrojenja Orca na Islandu, koji ovaj gas upumpavaju u podzemne rezervoare u kojima se on trajno skladišti u vidu minerala. Problem sa ovim postrojenjima je što zahtevaju veiku količinu energije i trenutno predstavljaju vrlo skup način za uklanjanje ugljenika iz atmosfere. Upravo tu profesor Goldberg vidi potencijal za sinergiju koju sa ovim sistemima mogu ostvariti offshore vetroelektrne.

Na Islandu se gradi postrojenje koje godišnje uklanja 4000 tona CO2 iz atmosfere

Naime, varijabilnost obnovljivih izvora energije znači da vetroelektrane u pojedinim momentima proizvode više električne energije nego što je potrebno energetskom sistemu. U takvim trenucima pojedini vetrogeneratori se isključuju sa mreže čime se efektivno traći sva električna energija koju u tom trenutku proizvode.

Međutim višak energije iz vetroelektrana ne bi morao da se ‘baca’, umesto toga ta struja mogla bi da se iskoristi za napajanje sistema koji uklanjaju ugljen-dioksid direktno iz vazduha.

Kombinovanjem offshore vetroelektrana sa sistemima za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida ovaj proces bi znatno pojeftinio pošto bi se praktično koristili samo viškovi energije. Pored toga, ukoliko bi vetroelektrane bile ciljano pozicionirane na mestima gde postoje odgovarajući prirodni podmorski rezervoari, ne bi bilo potrebe za izgradnjom cevovoda za transport ugljen-dioksida već bi obe stvari bile urađene pri izgradnji same vetroelektrane, o istom trošku.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

U ovom trenutku širom sveta postoje veliki planovi za izgradnju ogromnih kapaciteta za proizvodnju električne energije pomoću offshore vetroelektrana. Velika Britanija u narednih devet godina planira da izgradi najmanje 40 GW, SAD 30 GW, dok je u Kini samo u 2021. izgrađeno skoro 17 GW

Preporuka profesora Goldmana je da već u procesu planiranja treba predvideti istovremenu izgradnju elektrane i postrojenja za uklanjanje ugljen-dioksida i na taj obezbediti da velike investicije u obnovljive izvore energije imaju najbolji mogući pozitivni efekat na klimu.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR