Aktuelni toplotni talas u Indiji i Pakistanu, prema rečima stručnjaka, testira granice ljudske sposobnosti preživljavanja. Iako se ovo dešava hiljadama kilometara od nas, u doba klimatske krize pitanje je trenutka kada će slične nedaće pokucati i na naša vrata i kada će se i naše sposobnosti preživljavanja naći na testu.
Ogroman deo sveta – od američke Doline smrti, preko Perua pa do naše zemlje – već se u prošlosti suočavao sa ozbiljnim, smrtonosnim toplotnim talasima. Uzrok tome leži u porastu srednje globalne temperature koju je izazvao porast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do kog je došlo zbog besomučnog sagorevanja fosilnih goriva.
Toplotni talasi – od vremenskog ekstrema do nove normalnosti
S obzirom na to da se opisuju kao vremenski ekstremi donekle je intuitivno zaključiti da se toplotni talasi javljaju kao nešto što odstupa od svakodnevice. Međutim, zbog globalnog zagrevanja pojačava se njihova učestalost, surovost i trajanje širom planete te od „vremenskog ekstrema” oni postaju nešto sa čime društva u nekim krajevima sveta moraju da nauče da žive.
Toplotni talas se definiše kao neuobičajeno toplo vreme u određenoj oblasti koje traje danima ili čak nedeljama. Naravno, neuobičajeno toplim vremenom se u nekim regijama smatraju temperature preko 40 °C, dok su u nekim drugim to temperature preko 10 °C. To jest, nije isto kada se toplotni talas dešava u tropima, i na Arktiku.
Slično, u obzir se pri analizama i definisanju toplotnih talasa uzima i godišnje doba, odnosno srednja temperatura u datom periodu godine.
Ekstremna vrelina nekada je važila za fenomen koji se javlja jednom u 50 godina, a prošlogodišnji IPCC izveštaj upućuje na to da se sada, usled globalnog zagrevanja, sa drastično visokim temperaturama nosimo 5 puta češće, odnosno jednom u toku jedne decenije.
Dodatni razlog za brigu jeste to što toplotnih talasa ima sve više i van kalendarskog leta. Bez obzira na to što nas lepo vreme u toku jeseni i zime uglavnom obraduje, nismo lišeni njihovih negativnih posledica zbog toga što iznenadne toplotne talase naš organizam ne očekuje. Neočekivane epizode visokih temperatura rezultuju još većom štetom za biljke i životinje.
Dugotrajne nesvakidašnje visoke temperature predstavljaju pretnju kako po naše zdravlje i živote, tako i za zdravlje i opstanak ekosistema. Toplotni talasi mogu da izazovu nestašice vode, požare i suše.
Zajednice, infrastruktura i biodiverzitet su prilagođeni vremenskim prilikama koje su im poznate – a veliki temperaturni šok može čak da dovede i do njihovog potpunog kolapsa. Samim tim u ozbiljnijem riziku nalaze se podneblja koja važe za hladnija i u kojima temperature gotovo nikada ne prekoračuju 40 °C s izuzecima ekstremnih događaja.
Tokom toplotnog talasa 2003. umrlo preko 70 hiljada Evropljana
U avgustu 2003. srednja maksimalna temperatura je u Francuskoj premašila prosek za čak 11 do 12 °C – i to tokom 9 uzastopnih dana. Nakon toga zabeležen je visok porast smrtnosti – u ovoj evropskoj zemlji između avgusta i novembra umrlo je čak 15 hiljada osoba više u odnosu na prosečan mortalitet.
Neizdrživa vrelina te godine širila se od juna do avgusta čitavim kontinentom, a procenjuje se da je tada život izgubilo 70 hiljada Evropljana.
Naredni toplotni talas sličnog intenziteta u Evropi usledio je tri godine kasnije, ali je stradalo mnogo manje stanovnika – pretpostavlja se da je razlog tome bolja pripremljenost populacije na ekstremnu toplotu zahvaljujući prethodnom iskustvu i unapređenom sistemu upozorenja.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou je usled toplotnih talasa u periodu od 1998. do 2017. život izgubilo preko 166 hiljada ljudi.
Tokom toplotnih talasa ljudsko telo gubi sposobnost da reguliše temperaturu što može da rezultuje nizom različitih zdravstvenih tegoba kao što su toplotni grčevi, toplotna iscrpljenost, toplotni udar i hipertermija. Najosetljivije kategorije stanovništva su stariji, deca, trudnice, siromašni, radnici na otvorenom i sportisti.
Hospitalizacija, kao i smrt, mogu da nastupe veoma brzo ili da imaju zakasneli efekat te da se dogode nekoliko dana nakon izloženosti inicijalnom naletu visokih temperatura. Osobe čije je zdravstveno stanje već prethodno narušeno su izrazito ranjive jer je opaženo da toplotni talasi kod njih ubrzavaju razvoj oboljenja i povećavaju smrtnost, pogotovo u prvim danima. Dodatno, postoji opasnost da visoke temperature pogoršaju hronična stanja kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, a dolazi i do narušavanja mentalnog zdravlja.
Australijsko „najljuće leto” 2018/2019.
Australijanci su navikli na toplotne talase pogotovo u decembru, januaru i februaru kada je na južnoj Zemljinoj polulopti leto. Ali posebno pakleno bilo je leto 2018/2019. koje je nazvano „najljućim”.
Najtopliji dani, rekordno niska količina padavina, rekordno visoka količina padavina, najveći broj dana sa temperaturama preko 35 °C… U toku 90 dana 2019. palo je preko 206 dotadašnjih vremenskih rekorda.
Najljuće australijsko leto rezultovalo je požarima u Tasmaniji koji su progutali 200 hiljada hektara zemljišta.
Tokom toplotnih talasa poput ovog u Australiji stanovništvo troši više vode i električne energije za hlađenje što može da dovede do prekida u vodosnabdevanju i restrikcija – ali i apsolutnog nestanka struje.
Pored ozbiljne štete koju pričinjavaju infrastrukturnoj mreži, domovima i ljudima, toplotni talasi su posebno kobni za biljne i životinjske vrste koje su osetljivije na visoke temperature od nas. Ne samo da se njihov gubitak negativno odražava na ekosistem, već je ugrožen i sam sistem snabdevanja hranom zato što duge suše dovode do propalih žetvi i uginuća izmorene, dehidrirane stoke.
Izveštaj australijske vlade ovakve ekstremne događaje kao što je „najljuće leto” izričito povezuje sa globalnim zagrevanjem i apeluje na napuštanje fosilnih goriva i tranziciju na obnovljive izvore.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prošla godina je i u Srbiji i u svetu bila pakleno vrela
U junu prošle godine na brojnim meteorološkim stanicama u našoj zemlji oboreni su rekordi za najvišu temperaturu izmerenu tokom ovog meseca. Najtoplije je bilo u Smederevskoj Palanci gde je živa u termometru išla i do 39,9 °C.
Ovaj događaj je još jedna u nizu implikacija promena klime. Dok se sredinom prošlog veka kod nas tokom leta dešavao maksimalno jedan toplotni talas, a pojedinih godina ih gotovo i nije bilo, sada idemo ka tome da se javlja i do tri ovakva vremenska ekstrema, objasnio je tada za naš portal meteorolog Vladimir Đurđević.
Ni ostatak sveta se u tom periodu nije nalazio u zavidnijoj situaciji. Rekordno visoke temperature potresale su i Sibir, zapad Sjedinjenih Američkih Država i Kanadu, a pratili su ih vatrene stihije i sušni periodi. U Kanadi su meteorolozi izmerili najvišu temperaturu ikada – 49,6 °C.
Uprkos tome što leto svoje najtoplije obličje na severnoj Zemljinoj polulopti inače poprima kasnije u toku godine, ekstremno visoke temperature su 2021. poranile. Prema tvrdnjama klimatologa, ovo je tek letimični uvid u ono što donosi sutrašnjica globalnog zagrevanja.
Na časovima geografije u školi svi smo naučili da je najtopliji svetski kontinent Afrika. Ipak, nijedna od zemalja koje smo pomenuli ovom prilikom nije sa područja koji se smatra sinonimom za vrelu klimu. To ne znači da je afrički kontinent pošteđen toplotnih talasa i da se temperature kreću u granicama tamošnje normale. Naprotiv. Problem je nedovoljno izveštavanje koje sprečava naučnu zajednicu da pojmi prave razmere problema toplotnih talasa u Africi.
Svetska meteorološka organizacija prognozira da će narednih pet godina globalno biti posebno tople
U Indiji su ove godine zabeleženi najvreliji mart i april u poslednje 122 godine. Rekordne temperature su utoliko gore zbog brojnosti stanovništva i njihovog materijalnog statusa – klima uređaji su za većinu od 1,4 milijarde Indijaca luksuz; oni koji imaju pristup električnoj energiji i ventilator da ih rashladi tokom nepodnošljivo toplih dana smatraju se srećnicima.
Uprkos tome što klimatolozi i dalje rade na potpunom razotkrivanju doprinosa klimatskih promena toplotnom talasu na Indijskom potkontinentu, korelacija je jasna: epizode nesnosne vreline i život u paklu postaju „nova normalnost” za jug Azije nasuprot periodičnoj krizi koja se javlja jednom u deset godina. Indijci i Pakistanci bi bi u narednim danima mogli da svedoče temperaturama preko 50 °C.
April 2022. je, najviše pod uticajem ove azijske vreline bio, šesti najtopliji april do sada. Prema nedavnim prognozama Svetske meteorološke organizacije, svet tek čeka najgore.
Trenutno najtoplija godina globalno otkako postoje merenja jeste 2016. Jedna od narednih pet godina će gotovo izvesno oboriti taj rekord, navode meteorolozi.
Toplotni talasi kao jedan od pojavnih oblika globalnog zagrevanja ispoljavaju se i u Srbiji i regionu: ima ih više, intenzivniji su i duže traju. Ono što se sa sigurnošću zna jeste da će leta kod nas postajati sve toplija. Koliki će porast temperature biti direktno zavisi od uspešnosti svetske energetske tranzicije. Manje buduće emisije ugljen-dioksida sprečiće dalje usijavanje Zemlje i omogućiće prijatniji život svima.
