Povećanje kiselosti (acidifikacija) okeana

Ugljen-dioksid iz atmosfere se rastvara u vodi što dovodi do acidifikacije

01/02/2018 autor: Nemanja Milović
1

Kao što je već rečeno u tekstu koji se bavi ugljeničnim ciklusom, ugljen-dioksid iz vazduha upijaju okeani, tj on se rastvara u vodi i tu nastavlja da postoji u formi ugljovodonične kiseline. Zato povećana koncentracija ovog gasa u atmosferi znači i više ugljovodonične kiseline u okeanima što dovodi do povećanja njihove kiselosti odnosno acidifikacije. Iako ovaj proces nije direktno povezan sa klimatskim sistemom, posmatra se u sklopu klimatskih promena zato što je direktna posledica povećane koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi.

Zašto je to loše?

Povećana kiselost okeana dovodi do razgradnje kalcijum-karbonata, elementa koji mnoge morske vrste koriste da naprave svoje oklope, opstanak svih ovih životinja ugrožen je u kiselijim okeanima. Smanjenje broja jedinki ili čak nestanak bilo koje od njih predstavlja veliki gubitak za čovečanstvo i narušava delikatne ekosisteme koji postoje u prirodi, ali osetljivost jedne vrste na povećanu kiselost okeana zahteva posebnu pažnju. Reč je o fitoplanktonima koji predstavljaju glavni izvor hrane za mnoge stanovnike mora i okeana. Nova istraživanja su pokazala da bi neke vrste fitoplanktona mogle da zabeleže znatno smanjenje broja jedinki i velike migracije ka severu usled acidifikacije okeana. To bi imalo veliki uticaj i na mnoge druge vrste zato što su fitoplanktoni osnovna komponenta lanca ishrane u morskim i okeanskim ekosistemima.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Topliji okeani

Pored toga što postaju kiseliji, okeani postaju i topliji, a to veoma negativno utiče na još jedne važne činioce ekosistema – koralne grebene. Povećana temperatura dovodi do njihovog masovnog izbeljivanja i odumiranja (oko 27% korala je već nestalo).

Korali imaju nekoliko važnih funkcija. Oni čine stanište velikom broju vrsta i predstavljaju najpristupačnija mesta za ribolov koja su dostupna i siromašnijem delu stanovništva. Njihovo nestajanje ugroziće opstanak mnogih vrsta riba koje više neće imati gde da se mreste. Pored uloge u ribolovu koralni grebeni obavljaju još jednu važnu funkciju, a to je smanjivanje snage talasa koji dopiru do obale i doprinose eroziji zemljišta. Zbog toga njihovo dalje nestajanje ne predstavlja opasnost samo po životinje, već i ljude.

Topliji okeani će takođe značiti i seljenje mnogih vrsta na sever u potrazi za hladnijim vodama.  To može predstavljati problem za veliki broj ljudi u ekvatorijalnim i tropskim predelima koji dosta zavise od ribolova.

IZVORI
1. NRC (2010). Advancing the Science of Climate Changе, Exit National Research Council. The National Academies Press, Washington, DC, USA
2. World Bank, 2013, Turn Down the Heat: Climate Extremes, Regional Impacts, and the Case for Resilience, Washington, DC
3. http://news.mit.edu/2015/ocean-acidification-phytoplankton-0720
4. http://wwf.panda.org/about_our_earth/blue_planet/coasts/coral_reefs/coral_importance/
Komentari (1)

OSTAVI KOMENTAR

  1. Pavle

    :)