U ponedeljak, 20. marta, Međunarodni panel za klimatske promene je iz Interlakena u Švajcarskoj javnosti zvanično predstavio svoj Šesti izveštaj – trenutno najsveobuhvatniji pregled naučnog znanja o klimatskim promenama, njihovim uzrocima i posledicama, kao i merama zaustavljanja i adaptacije na nove uslove.
Osnovna poruka koju je IPCC poslao iz Švajcarske je – ima nade.
“Ovaj izveštaj nedvosmisleno kaže: mi imamo alate, imamo tehnologiju i imamo znanje da rešimo naše klimatske probleme”, rekao je na konferenciji za štampu Hoesung Li, predsedavajući IPCC. U tome se pridružio i Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u zvaničnom obraćanju: rast prosečne globalne temperature još uvek se može zaustaviti na 1,5 °C, što bi zaustavilo neke od najopasnijih posledica klimatskih promena.
Ali danas ovaj cilj podrazumeva hitne i sveobuhvatne mere. Moraju se ubrzati procesi dostizanja neto nula emisija. Ukoliko želimo da zaustavimo sve teže i sve češće posledice klimatskih promena – među kojima su i Srbiji dobro poznate suše i poplave – naš globalni cilj treba da bude dostizanje neto nula emisija do 2050. godine.
Ali kao što nisu sve zemlje jednaki emiteri, ni taj cilj ne treba da bude isti za sve.
“Vođe razvijenih zemalja moraju se obavezati da će dostići neto nula emisije ranije, što je bliže moguće 2040. godini”, rekao je Gutereš. “To je ostvariv cilj.”
Monumentalni rad
Šesti izveštaj IPCC je kulminacija istraživačkog projekta koji je počeo još 2015. godine. U pitanju je sinteza ranije objavljenih izveštaja o savremenim naučnim saznanjima (2021), izveštaja o posledicama i merama adaptacije (2022) i o mitigaciji klimatskih promena (2022), kao i tri specijalna izveštaja (Globalno zagrevanje od 1,5°C, Klimatske promene i zemlja i Okean i kriosfera u promenjenoj klimi).
Sveukupno, u neposrednoj izradi Šestog izveštaja učestvovalo je 796 stručnjaka, koji su tokom prethodnih osam godina analizirali preko 100 hiljada naučnih članaka i ostavili preko 300 hiljada uredničkih komentara. Samo tri osnovna izveštaja broje više od 7000 strana podataka, tumačenja, procena i preporuka.
U pitanju je, ukratko, monumentalni dokument i proizvod jedne od najvećih kolaboracija u istoriji ljudske nauke. Antonio Gutereš ga je nazvao i “vodičem za preživljavanje” u svetlu opasnosti koje donose klimatske promene.
Prethodni, Peti izveštaj bio je objavljen 2014. godine – a devet godina koliko je prošlo u međuvremenu donele su i mnoge drugačije uslove.
Prvo i osnovno, prosečna globalna temperatura već je porasla za 1,1 °C u odnosu na predindustrijsko doba. Da bi se ovaj rast zaustavio na 1,5 °C, navodi se u izveštaju, neophodno je da se globalne emisije gasova staklene bašte gotovo prepolove već do 2030. godine.
Zelena tranzicija, koja podrazumeva napuštanje fosilnih goriva (dekarbonizaciju) i prelazak na održive tehnologije, mora biti sveobuhvatna i posebno prodorna u sektorima kao što su energetika, poljoprivreda, industrija i saobraćaj. U tome je, uostalom, i njen najveći izazov: ona predstavlja napuštanje nekadašnjih osnovnih gradivnih blokova savremenog sveta, i to u rasparčanom svetu često suparničkih motivacija država i privatnog sektora.
Lokalne varijacije
Ali ova priča nije samo globalna i unitarna. Određene regije širom sveta, a među njima i Mediteran kojem pripada i Srbija, predstavljaju “vruće tačke”, tj. mesta koja se zagrevaju brže od globalnog proseka. Ovi regioni već su svedoci češćim vremenskim ekstremima: toplotnim talasima, sušama, ali i poplavama.
Prema poglavlju koje se bavi ekstremnim vremenskim događajima u uslovima klimatskih promena, savremene studije vrlo ozbiljno pristupaju tzv. atribuciji ekstremnih događaja. Pitanje koje nas zanima je: da li je neka konkretna suša, poplava ili toplotni talas uzrokovan klimatskim promenama, i u kojoj meri?
Kako navodi Šesti izveštaj, područje Mediterana trenutno se nalazi u stanju “značajnog porasta intenziteta i učestalosti vrućih ekstrema, i značajnog smanjenja u intenzitetu i učestalosti hladnih ekstrema”. Ove posledice zapravo već gledamo iz godine u godinu: upravo se završila jedna od najtoplijih izmerenih zima u Srbiji, a gradovi kao što su Novi Sad i Zaječar prvi put su od kad postoje merenja videli zimu bez ijednog jedinog ledenog dana.
Po novom izveštaju, ovaj porast i broja i jačine toplotnih talasa ima “veliku verovatnoću” da će se nastaviti – da će toplotnih talasa biti sve više, i da će oni biti sve intenzivniji.
S obzirom da se nalazi u okviru jedne od najintenzivnijih “vrućih tačaka” na svetu, Srbija je do sada bila vrlo troma u klimatskoj akciji. Primera radi, Srbija još uvek nije usvojila ni Strategiju niskougljeničkog razvoja (nekadašnju Strategiju klimatskih promena), iako se na nju obavezala i predviđa je aktuelni Zakon o klimatskim promenama. Nije još uvek usvojila ni Nacionalni energetski i klimatski plan, na koji se takođe obavezala.
U Srbiji se dugo čekalo i na Program zaštite vazduha, koji predviđa mere koje posledičnu utiču i na emisije gasova staklene bašte, dok je instaliranje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora usporeno na nedovoljno istraženim osnovama. Kupci-proizvođači, još jedan potencijalan činilac u energetskoj tranziciji, u Srbiji su naišli na čitav dijapazon birokratskih prepreka.
Dok veliki deo sveta aktivno radi na sprovođenju zelene tranzicije, u Srbiji za tako nešto trenutno izgleda da nema političke volje.
Sa jedne strane, Šesti izveštaj IPCC naglašava istorijski veću odgovornost ekonomski razvijenijih zemalja, kao i veću osetljivost na posledice klimatskih promena koje osećaju zemlje u razvoju, a posebno zajednice koje nemaju materijalnih sredstava da ulažu u prilagođavanje na nove uslove.
Ali ta slika nije obavezno crno-bela, i svet klimatskih promena nije uvek jasno podeljen na krivce i žrtve. Štaviše, mada smo mala zemlja, Srbija je iznadprosečni emiter gasova staklene bašte po broju stanovnika, a kompanije koje su ili domaće ili posluju u našoj zemlji, kao što su EPS i Gasprom, spadaju u najveće regionalne, odnosno svetske emitere.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Različite motivacije
Kako se navodi u Šestom izveštaju, ciljevi iz klimatske akcije, kao što su dekarbonizacija i neto nula emisije, nisu samo cena koja treba da se plati za nekontrolisanu upotrebu fosilnih goriva. Ukoliko bi bile sprovedene, ove mere imale bi dalekosežne, pozitivne posledice, pre svega po javno zdravlje i kvalitet savremenog života. Primera radi, rešavanje problema zagađenja – vazduha, zemlje pa čak i vode – podrazumeva i smanjenje emisija gasova staklene bašte: ne može jedno bez drugog.
Izveštaj upozorava i da će zaustavljanje rasta prosečne temperature drastično utiče na sve mere adaptacije na nove uslove. Svaki podeok zagrevanja progresivno čini adaptaciju težom, pa ono što je dovoljna mera za svet koji je za 1,5°C topliji od predindustrijskog proseka možda ne funkcioniše za svet koji je topliji za 2°C.
Ključ je, drugim rečima, u dugoročnom planiranju, ali i ubrzanoj akciji. Dok se u svetu zahuktava potencijalna “trka” u razvoju i proizvodnji zelenih tehnologija, u Srbiji su klimatsko planiranje i akcija još uvek misaone imenice. Moramo ih oživeti i uhvatiti korak.
