Fotografija: Wikimedia / Olja Simović / CC BY-SA 4.0
Snegom prekrivene šume, vrhovi posmatrani iz gondole, celodnevno skijanje i druženje na minusu uz kuvano vino – Kopaonik je odavno postao odredište za sve ljubitelje zimskih sportova i rekreacije.
Međutim, verni posetioci ove planine zimi možda su primetili da se ski sezona 2022/23, koja je trajala 128 dana, razlikovala od prethodnih.
Naime, od 8. decembra do 17. aprila na Kopaoniku zabeleženo je tek 24 snežna dana, što je najmanje u proteklih 19 godina. Povrh toga, prosečna visina snega bila je samo 37,4 centimetara, najmanje u proteklih pet godina. Ovakve vremenske okolnosti negativno su se odrazile na posećenost i prihod od turizma.
Svakako, bogata priroda na Kopaoniku je tu čitave godine, ali usled klimatskih promena ona danas živi znatno drugačijim životom nego pre par decenija.
„Klimatske promene su jedan od bitnih faktora koji transformišu našu planinu”, istakao je Srđan Simović, izvršni direktor za zaštitu i razvoj u Nacionalnom parku Kopaonik, u razgovoru za portal Klima101.
„Ako je neko tu provodio vreme duže od 10-15 godina, svojim čulima mogao je da opazi kako se Kopaonik menja čak i bez uvida u naučno-istraživačke radove koji te promene potvrđuju.”
Nacionalni park Kopaonik, proglašen 1981. godine, proteže se na skoro 12 hiljada hektara i jedan je od najznačajnijih centara biodiverziteta u Srbiji. Od svog nastanka pretrpeo je mnoge promene – a sa Simovićem smo pričali pretežno o klimatskim.
Suša, temperaturni ekstremi i snežne oluje dovele su do gradacije potkornjaka koji je uništio velike površine šuma smrče na Kopaoniku
Zamislite da se na visoko u planinama, koje važe za hladnije oblasti, živa u termometru približi četrdesetom podeljku na Celzijusovoj skali. Upravo ovo se, otkrio nam je Simović, desilo u leto 2014. ili 2015. godine na lokalitetu Ibrova ravan ispod Gobelje*.
„Republički hidrometeorološki savez to nije zabeležio, ali prema našim uvidima, temperature na Kopaoniku, na nadmorskim visinama od 1500 metara, iznosile su 37-38 °C, i to u hladu.”
Kako se priseća naš sagovornik, temperaturni ekstremi, koje su izmerili u nacionalnom parku, ali i ranija velika suša od 2011. do 2013. godine, prouzrokovali su isušivanje tla, ali i uvećanje brojnosti štetočina poput potkornjaka.
Kao što im samo ime sugeriše, ovi sitni insekti žive ispod kore stabla ili u samom stablu, a napadaju drveće koje je oslabljeno sušom, mrazom ili gradom. Kako su nastupili idealni uslovi za njihovo širenje, potkornjaci su se obrušili na kopaoničke šume.
„Ovo je rezultovalo sušenjem sastojina smrčevih šuma kao jednih od najosetljivijh ekosistema Kopaonika”, kazao nam je Simović. „Taj proces bio je i očekivan zato što su takva dešavanja prisutna i na severnijim tačkama našeg kontinenta. Nemački i poljski istraživači su radili opsežne studije za svoje zemlje i predvideli da će pojedine vrste insekata dolaziti na veće nadmorske visine i da će se ekosistemi kompletno promeniti.”
Ne samo da su stabla odumirala sama od sebe – već još poraznije, u studiji koja se bavila stanjem smrča starijih od šezdeset godina na Kopaoniku u prošloj deceniji, navodi se da su nepovoljni vremenski uslovi od 2011. do 2013. godine doveli do jednog od najobimnijih krčenja smrčevih šuma u nacionalnom parku kako bi se sprečilo da se štetočine osvoje i savladaju još veća prostranstva.
Stradanju smrča zbog namnožavanja potkornjaka su, prema objašnjenju autora, doprinele i snežne oluje koje su se odigrale 2012. godine. Zaključuje se da su promene temperature i obrasca padavina na Kopaoniku poslednjih godina oslabili stabla i povećali šansu za ekspanzijom već prisutnih štetočina.
„Srbija je, pogotovo u vršnom delu Kopaonika, jedna od najjužnijih tačaka Evrope sa čistim šumama smrče”, otkrio je izvršni direktor za zaštitu i razvoj u nacionalnom parku.
Stablo ovog zimzelenog drveta visoko je oko 50 metara i karakteriše ga piramidalna kruna. Šišarke su cilindričnog oblika – u mladosti zelene ili crvenosmeđe, a u zrelosti smeđe.
Smrča nije rezervisana samo za Kopaonik, već predstavlja jednu od vodećih vrsta u našem šumarstvu, ruku pod ruku sa crnim borom – ona raste na 3,8% ukupne površine pod šumom (27 hiljada hektara) što je stavlja na peto mesto po zastupljenosti u srpskim šumskim sistemima.
Ipak, priča sa Kopaonika nam ukazuje na to koliko je smrča, zbog svoje osetljivosti na promene, ugrožena u novoj klimi Srbije koja postaje sve toplija, sušnija i manje predvidiva. Naša zemlja nalazi se na teritoriji koja se smatra „vrućom tačkom” klimatskih promena: zagrevamo se više od svetskog proseka, a više je i vremenskih ekstrema kao što su suše i intenzivne padavine.
Šume u modernom dobu važe za bitne saborce u borbi protiv klimatskih promena (kojim su i same pogođene) s obzirom na to da skladište ugljenik. Tako je i sa onim kopaoničkim.
Analiza, koju je izradio naš sagovornik Srđan Simović, pokazuje da je u nadzemnoj biomasi (koja ne obuhvata lišće, korenje i panjeve) u ovom nacionalnom parku zarobljeno oko milion tona ugljenika – od toga 455 hiljada tona u lišćarima i 534 hiljade tona u četinarima. Studijom je bilo obuhvaćen 7461 hektar šuma što znači da se na Kopaoniku po hektaru uskladišti najmanje 131 tona ugljenika.
„Dakle, naša planina predstavlja značajno mesto za vezivanje ugljenika u Srbiji, a samim tim i za ublažavanje klimatskih promena”, obrazložio je Simović. „Međutim, treba imati u vidu da je, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), 69% ugljenika uskladišteno u zemljištu koje nije uključeno u ove proračune.”
Zbog porasta temperature drveće migrira u više predele
S obzirom na to da zagrevanje zemlje nije ravnomerno raspoređeno, moramo uzeti u obzir lokalni kontekst. Meteorološka stanica, smeštena na Ravnom Kopaoniku na nadmorskoj visini od 1711 metara, pruža nam uvide u to koliko se zapravo tamošnja klima promenila od sredine prošlog veka kada su počela osmatranja.
Prosečna godišnja temperatura u periodu od 1950. do 1994. godine iznosila je 2,9 °C. Tada je, kako navode istraživači, ovaj deo planine pokazivao karakteristike periglacijalne sredine za koju je karakteristično hladno vreme, sa prosekom od 3 °C u toku godine, kao i zamrzavanje tla. Ovo više nije slučaj: prosek temperature od 1980. do 2015. skočio je na 3,8 °C, dok je prošle godine prosečna godišnja temperatura dostigla čak 4,9 °C.
Suočena sa zagrevanjem, flora i fauna Kopaonika ima tri „izbora”: mogu da migriraju, da se adaptiraju na novonastale klimatske uslove na mestima gde trenutno žive ili da izumru.
Kako nam je to objasnio Srđan Simović, meštani su već primetili trend migracija vegetacije u ovom nacionalnom parku.
„Temperatura je porasla, biljne i životinjske vrste koje su bile na nižim nadmorskim visinama lagano pomeraju svoje stanište ka višim nadmorskim visinama i dolazi do kumulativnih promena koje su uočljive kako na šumskim i na livadskim ekosistemima, tako i među životinjama”, naglasio je Simović.
Prema njegovim rečima, na Kopaoniku je jako primetno da se bukva i jela polako „penju” naviše. „Smrča na visokim grebenima se takođe povlači ka gore”, rekao je naš sagovornik.
Pomeranje vrsta ka klimatski optimalnijim zonama, u ovom slučaju višim nadmorskim visinama, prirodni je mehanizam prilagođavanja. Osim biljaka, njoj pribegavaju i životinje sa Kopaonika.
„Kada je u pitanju fauna, uočili smo da se mikromigracija, odnosno lokalna migracija papkara u niže predele tokom zime, dešava u manjem obimu zato što su zime blaže”, konstatovao je Simović. „Papkari kao što su divlja svinja i srneća divljač se duže zadržavaju na planini gde imaju mir nacionalnog parka.”
Ipak, kako tvrde naučnici sa Univerziteta Stanford, brzina sadašnjih klimatskih promena je najmanje 10 puta brža nego ikada pre u prošlosti, zbog čega ovakav način adaptacije nije dovoljno efikasan, već postaje verovatnije da će određene biljne i životinjske vrste nestati pre nego sto se stvore njihova prirodna staništa u pogodnijim pojasevima.
A šta je sa florom i faunom koja naseljava vrhove planina i nema prostora da migrira dalje? Paralelno sa porastom temperature, raste i rizik od njihovog izumiranja, stoji u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).
Zaposleni u Nacionalnom parku Kopaonik su, kako nam je predočio izvršni direktor za zaštitu i razvoj, primetili veći broj gmizavaca poput zmija i guštera. „Oni su i ranije bili prisutni, ali sada je došlo do povećanja populacije ovih hladnokrvnih životinja.”
Klimatske promene odražavaju se negativno i na prihode od turizma
Za Kopaonikom je veoma atipična zima – ne samo da je bilo manje snega, već je i prosečna temperatura od -2,6 °C bila rekordno visoka kada se pogleda proteklih pet godina. Ovo se odrazilo i na turizam: prema saznanjima Srđana Simovića, tokom decembra prošle i januara ove godine bilo je za oko 20% manje turista.
Da bi zadržali svoj status na skijaškoj mapi regiona, na Kopaoniku su već uveli veštačka osnežavanja na nadmorskim visinama preko 1800 metara. Kako Simović, iz perspektive turizma, vidi ovu planinu u narednim decenijama kada će klimatske promene još više uzeti maha?
„U kontekstu ekonomije, treba razmišljati i u drugim pravcima razvoja Kopaonika koji će uvek biti vazdušna banja”, kazao je on. „Svežinu ćemo zbog rastućih temperatura tražiti na planinama tako da verujem da nacionalni park u tom smislu ima budućnost, ukoliko se pored zimskog turizma razvija i letnji.”
Ali zbog pretnje koja se nadvija nad Kopaonikom mogli bismo da zateknemo potpuno drugačiju sliku od ove aktuelne – kako je upozorio Srđan Simović, u svetlu klimatskih promena planina sigurno neće biti onakva kakva je danas i ponegde će čak više ličiti na planine kao što je Goč.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naš sagovornik najpre predviđa više mešovitih šume bukve, jele i smrče u ravnim delovima Kopaonika, zatim povlačenje smrče ka Pančićevom vrhu i Gobelji, gde ćemo, prema njegovim ocenama, imati čiste sastojine ove vrste.
„Pretpostavljam da ćemo imati problem sa insektima zato što fauna migrira mnogo brže nego flora. Moguće je da će doći i do nekih faunističkih promena, koje trenutno nisu tipične za Kopaonik, kao što je stalno zadržavanje određenih životinjskih vrsta u višim delovima planine i veća brojnost nekih insekata, kao i pojave novih vrsta koje nisu karakteristične za Kopaonik i ove nadmorske visine, pa čak ni za Srbiju. Ono što je bilo na nadmorskoj visini od 700-900 metara, imaćemo na Ravnom Kopaoniku.”
„To su moja očekivanja za pedeset godina ako nastavimo ovim tempom”, zaključio je Simović.
Ali ne moramo da nastavimo ovim tempom – politički lideri, kako globalni tako i naši, treba da shvate hitnost energetske tranzicije i održanja globalnog zagrevanja na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom.
U međuvremenu, svako pojedinačno shvatanje klimatskih promena za ozbiljno pravi razliku i doprinosi klimatskoj akciji.
„Smatram da je adaptivno upravljanje i gazdovanje šumskim sistemima izuzetno bitno da bismo ublažili promene koje su kod nas neizbežne zbog porasta temperature”, rekao je Simović.
„Zbog toga sam insistirao da ‘klimatske promene’, njihova praćenja i naučno-istraživački radovi vezani za tu tematiku ‘uđu’ u Program upravljanja Nacionalnim parkom Kopaonik.”
* Napomena: U originalnoj verziji teksta stajalo je da se merenje temperature od 37-38 °C na Kopaoniku desilo u leto 2017. godine, ali je naknadnom proverom ustanovljeno da se to ipak dogodilo ranije.
