Solarna ograda na farmi krava u Irskoj / foto: Sun Stream Energy Soulutions
Kako bismo obezbedili i zaklonili svoje imanje od neželjenih pogleda, uglavnom ga ograđujemo vertikalnim strukturama od cigle ili pak drveta, žice, metala, a u svrhu ograđivanja nekada se koristi i zelenija opcija, žbunje.
Ali šta ako bi vaša ograda mogla da bude ne samo ograda, već i izvor čiste energije? To je moguće uz solarne ograde – inovativan način postavljanja bifacijalnih solarnih panela pod uglom od 90 stepeni.
Poslednjih godina ova tehnologija razvija se širom severozapadne Evrope, a ljudima je privlačna iz više razloga.
Prvi je prilično očigledan: solarne ograde imaju dvostruku namenu, zaštitu poseda i dobijanje struje. To znači da korisnici jednom investicijom sebi obezbeđuju siguran dom i niže račune.
Zatim je tu i ušteda prostora. Solarne ograde moguće je postaviti kako okolo kuće, tako i okolo npr. livade za ispašu stoke.
Pošto su moduli bifacijalni i Sunčeva energija dolazi sa obe strane, solarne ograde sa dva lica generišu struju tokom čitavog dana, pa se vrhunac proizvodnje se ne beleži oko podneva. Štaviše, one ujutru i predveče performiraju znatno bolje nego klasična postrojenja, dok sredinom dana dolazi do blagog ponora u količini proizvedenih sunčanih kilovat-časova.
Naposletku, kao i svi sistemi koji se baziraju na obnovljivim izvorima, i solarne ograde doprinose smanjenju emisija ugljen-dioksida i borbi protiv klimatskih promena.
Solarne ograde zauzimaju i do 10 puta manju površinu nego konvencionalne solarne elektrane
Uspravljene fotonaponske ćelije zauzimaju znatno manje mesta nego solarne elektrane na zemljištu u sklopu kojih se moduli, nakrivljeni, montiraju na osnove od betona i aluminijuma.
A koliko se zapravo prostora štedi zahvaljujući solarnim ogradama?
Prema nekim procenama, one pokrivaju i do 10 puta manju površinu u poređenju sa konvencionalnim solarnim postrojenjima.
Čvrsta čelična konstrukcija solarne ograde sastoji se od dva stuba i grede. Moduli se montiraju uspravno na uniforman način, jedan pored drugog, i oivičeni su posebnim okvirom radi veće stabilnosti, a u kojem su sakriveni kablovi. Metalni delovi se galvanizuju, što ih dodatno štiti od spoljašnjih uticaja.
Kako navode kompanije koje se bave instalacijom solarnih ograda, visina donjeg dela, koji se nalazi ispod samih modula, prilagodljiva je i moguće je njegovo podešavanje u skladu sa potrebama. U nekim slučajevima, kao baza koristi se i zidić.
Mada isplativost zavisi od niza lokalnih faktora, izvođači radova na solarnim ogradama prognoziraju rok otplate od desetak godina.
Ali solarne ograde nisu rezervisane samo za domaćinstva. Zbog svoje fleksibilnosti, one se mogu podizati na različitim terenima – a samim tim, postoje ideje da se podižu na auto-putevima kao barijere za buku od saobraćaja. Privlačne su i za upotrebu u poljoprivredi npr. za ograđivanje bašte ili pašnjaka.
Kada se unutar granica solarne ograde čuvaju domaće životinje, kompanije takođe nude mogućnost instalacije električne žice.
Kod ograda, uključujući i solarne, nismo u prilici da biramo strane sveta.
Ipak, treba imati na umu da finalna proizvodnja zavisi od ugla pod kojim Sunčevi zraci padaju na panele i da su tipično plodonosniji delovi solarne ograde orijentisani u pravcu istok-zapad, nego sever-jug.
Simulacije pokazuju: Solarne ograde mogle bi da budu produktivnije od običnih solarnih elektrana u Londonu i Sidneju
Iako proizvodnja u solarnim elektranama na zemljištu može da stane tokom zime, npr. zbog nanosa snega na panelima, to se ne dešava kada je reč o vertikalno postavljenim sistemima koji i tokom zimskih meseci neprestano isporučuju struju svojim korisnicima.
Naravno, kada ima Sunca.
Ako uzmemo u obzir i njihovu već pomenutu bifacijalnost, da li to znači da solarne ograde generišu više električne energije od solarnih elektrana?
Ne nužno. To pre svega zavisi od osunčanosti dela sveta u kojem se paneli nalaze – ali kako su pokazale simulacije startupa Gridcog, u Londonu i Sidneju solarne ograde zaista imaju prednost u poređenju sa solarnim elektranama.
Na osnovu podataka o zračenju na obe lokacije, autori su modelovali koliko bi u takvim uslovima struje proizvela solarna ograda, a koliko solarna elektrana iste snage – 100 kilovata. Kao što možete da pogledate OVDE, i u Londonu i u Sidneju prevagu je odnela solarna ograda – model je pokazao da bi prinosi struje u Ujedinjenom Kraljevstvu bili 10% veći, a u Australiji za 3%.
Štaviše, ne samo da može da bude efikasni energetski izvor, već se i kao ograda pokazala boljom od alternativa – solarne ograde su trajnije i izdržljivije od običnih. Doduše, potrebno ih je više čistiti nego obične ograde – ali opet manje nego solarne elektrane.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Solarne ograde verovatno nisu inovacija koju ćete viđati na svakom ćošku i možda nikada neće imati veliki udeo u ukupnim solarnim kapacitetima, pored svih drugih rešenja.
Ipak, one već sada nalaze svoju primenu, pogotovo u oblastima bez pristupa elektromreži ili bez mogućnosti izgradnje solarne elektrane na krovu. Naravno, postoje i kreativni načini za njihovo korišćenje npr. na auto-putevima među automobilima ili na pašnjacima među kravama.
