Foto: Wikipedia / Giles Laurent
Alpski kozorozi naseljavaju nepristupačne, kamenite planinske predele na Alpima i hrane se pretežno travama. Kako bi se zadovoljili svoje apetite, svraćaju na livade na nižim nadmorskim visinama.
Gozba ovih rogatih životinja uobičajeno se odvija tokom dana. Međutim, primećena je jedna promena u njihovom rasporedu obroka koja bi, zbog prisustva predatora, mogla da ih košta života – alpski kozorozi sve više postaju nokturalna (noćna) stvorenja, odnosno na ispašu odlaze noću češće nego ranije.
Ali šta ih je nateralo da, uslovno rečeno, ručak zamene večerom?
Razlog leži u klimatskim promenama, otkriva nova studija.
Pomoću GPS ogrlica, istraživači iz Italije i Švajcarske pratili su ukupno 47 jedinki od 2006. do 2019. godine. Svoju analizu fokusirali su na period između maja i oktobra – ovaj deo godine kritičan je za alpske kozoroge zato što su tada izloženi najvišim temperaturama i moraju da akumuliraju energiju pre zime.
Tokom dana sa velikim vrućinama, praćene životinje su uglavnom mirovale da bi zatim, u noćnim satima, postajale aktivnije. Ali iz mraka se nad njima nadvija surova pretnja – vukovi. To znači da bi, tražeći spas od visokih dnevnih temperatura, alpski kozorozi mogli da upadnu u smrtonosnu zamku.
Ovi sisari su mnogo lakši plen za vukove kada pasu noću zato što ne mogu da opaze predatore, a povrh toga na travnatim površinama nemaju zaklon gde bi, u slučaju da ih blagovremeno primete, mogli da se sakriju.
Alpski kozorozi nekada su bili veoma zastupljeni u Evropi, ali je do početka 19. veka njihova populacija opala na svega sto životinja zbog popularizacije vatrenog oružja među lovcima. Zahvaljujući zabrani lova iz 1854. i naporima za njihovo očuvanje, vrsta se oporavila pa danas broji na desetine hiljada jedinki.
Sada su opet u opasnosti koju su još jednom (iako indirektno, sagorevanjem fosilnih goriva) izazvali ljudi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naučnici naglašavaju da promena životnog stila ka većoj nokturalnosti nije održiva za alpske kozoroge na duge staze. A sa daljim porastom temperature, to bi moglo da postane sve izraženije, a samim tim njihov opstanak na zagrejanijoj planeti bio bi pod ozbiljnim rizikom.
Dodatno, autori upozoravaju da klimatski modeli koji predviđaju promene životne sredine, u svetlu globalnog zagrevanja, ne uspevaju da obuhvate i suptilne promene u ponašanju faune poput ove koju su oni uočili kod alpskih kozoroga.
Istraživanje je objavljeno u časopisu prestižnog Kraljevskog društva za unapređenje prirodnih znanja iz Londona. Kraljevsko društvo osnovano je davne 1660. godine i smatra se najstarijom akademijom nauka na svetu koja postoji u kontinuitetu.
