Foto: Flickr / Davor Cengija
Klimatske promene donele su nam proleće znatno ranije, a načelno poslednji zimski mesec bio je daleko, daleko topliji nego što smo navikli.
Ali to nije samo naš subjektivni osećaj, već je potvrđeno i u mesečnom biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ): u Srbiji smo doživeli najtopliji februar u istoriji merenja, odnosno od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom od čak 8,1 °C.
A koliko je zapravo bilo toplije?
Na nacionalnom nivou za neverovatnih 6,3 °C u odnosu na referentni period (1991-2020).
„Anomalija srednje mesečne temperature od preko 6 stepeni znači ekstremno odstupanje od klimatskog proseka i pokazuje kolike skokove možemo očekivati u svetlu budućeg zagrevanja”, objašnjava dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„Kada ne bismo živeli u dobu ubrzanih klimatskih promena, bila bi mala verovatnoća da doživimo ovoliko drastično odstupanje neke srednje mesečne temperature.”
Naravno, mnoga mesta u Srbiji su čak i nadmašila ovu već zabrinjavajuću brojku od 6,3 °C. Primera radi, U Novom Sadu i Kikindi je bilo za 7,3 i 7,4 °C toplije od normale.
Pored Novog Sada i Kikinde, na još 19 od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica februar je bio najtopliji otkako se vodi evidencija, na šest drugi najtopliji, a na jednoj (Kopaoniku) – treći najtopliji.
Na listi apsolutnih rekordera našla se i prestonica zemlje. Srednja februarska temperatura u Beogradu dostigla je 11,2 °C, najviše od davne 1888. To je za 7,4 °C više u poređenju sa temperaturnim prosekom od 1991. do 2020, koji je iznosio samo 3,8 °C.
Ali priča ide i dalje od toga – kako pokazuju podaci sa sajta Meteo Manz, temperatura je u glavnom gradu ispod nule otišla tokom jednog jedinog februarskog dana, i to veoma blago. Ovo se desilo na samom početku meseca, 1. februara, kada je izmerena najniža minimalna dnevna temperatura od samo -1 ºC.
Posle toga, do kraja februara, temperatura u Beogradu niti jednom nije bila u minusu.
Da li će zbog klimatskih promena ovako topao februar postati naša „nova realnost”?
Srbija se nalazi na tzv. vrućoj tački kada je u pitanju porast temperature: naša teritorija zagrejala se za prosečno 1,8 ºC u poređenju sa periodom od 1961. do 1990, dok je na svetskom nivou u proseku toplije za 1,2 ºC nego u predindustrijsko doba (1850-1900).
Prema rečima Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, u periodu između 2041. i 2060. temperatura će biti viša za oko 3 ºC.
„Usled dalje destabilizacije klimatskog sistema Zemlje, pa i uslova kod nas, možemo očekivati i učestalije probijanje ekstrema”, kaže naša sagovornica.
„Ipak, ovakav februar neće postati normala, već će se češće javljati, a nekada u budućnosti imaće i još veća odstupanja.”
Visoke februarske temperature rezultovale su presedanima koje nikada ranije nismo zabeležili
Kako navodi RHMZ, visoke temperature tokom februara dovele su do niza drugih ekstremnih prilika.
Jedna od njih je i rekordno nizak broj februarskih dana sa snežnim pokrivačem na Crnom Vrhu (3) i na Zlatiboru (svega 2).
Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem registrovan je na Kopaoniku, 29 dana. Ali čak i ova skijaška lepotica u Raškoj oblasti nalazi se poslednjih godina na ozbiljnom udaru klimatskih promena.
Crni Vrh bio je poprište još jedne anomalije: ledeni dani, kada maksimalna dnevna temperatura ne ide u plus, prvi put otkako se vodi evidencija u potpunosti su izostali. Najmanje do sada zabeleženo je bio jedan ledeni dan u februaru 2016. godine.
Podstaknut globalnim zagrevanjem, februar 2024. je neslavnu titulu najtoplijeg preuzeo od dosadašnjeg „šampiona”, februara 2016.
Šest od ukupno deset najtoplijih februara kod nas desili su se nakon 2000. godine, kada trend porasta temperature uzima maha i posledice zavisnosti čovečanstva od fosilnih goriva postaju sve evidentnije.
Kako pišu iz RHMZ-a, od 3. do 11. februara širom Srbije harao je toplotni talas. Iako je ovo fenomen koji vezujemo za leto, dešava se tokom svih godišnjih doba kada se javi najmanje šest dana u nizu sa izrazito visokim temperaturama za taj period godine.
„Usled učestalije pojave toplotnih talasa u hladnom periodu godine, koji prouzrokuju da se dese meseci značajno topliji od proseka, remeti se uobičajeni tok temperaturnih uslova i uslova vlažnosti”, naglašava Ana Vuković Vimić.
To znači da u svetlu klimatskih promena, naša zemlja i svet ne postaju samo topliji, već i sušniji.
Tako je februar 2024. u Srbiji bio i najsušniji u istoriji merenja. Posebno se izdvajaju Valјevo i Ćuprija. Tamo nikada ranije tokom februara nije zabeležen manji dnevni maksimum količine padavina, piše u mesečnom biltenu.
dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Deo problema je i prosečno kraće zadržavanje snežnog pokrivača, koji u mnogim nizijskim predelima može potpuno da izostane.
„Ovo može prouzrokovati smanjenje rezervoara vode u dubljim slojevima zemljišta, što automatski dovodi do povećane ranjivosti na sušu u toplijem periodu godine kada je ona postala poprilično česta pojava”, upozorava naša sagovornica.
Ali ne treba da čekamo leto da bismo osmotrili negativne posledice klimatskih promena, a trenutno posebno strahuju poljoprivrednici.
„Značajno topliji uslovi mogu izazvati ranije kretanje vegetacije različitih vrsta, a zatim i druge poremećaje zbog pomeranja fenološkog razvoja”, konstatuje Ana Vuković Vimić, inače jedna od vodećih domaćih stručnjaka za poljoprivredu.
„Velika je verovatnoća da se toplotni uslovi vrate u neki opseg bliže normali ili niže, što znači pojavu mraza kada dolazi do stradanja cvetova. Zbog aktuelnog stanja u poljoprivredi prouzrokovanog izuzetno toplim februarom, sa velikom tremom se prate prognoze i čeka se da prođe ovaj kritičan period godine kada je i dalje moguć mraz.”
Ovaj februar nije bio izolovana pojava. Za nama je najtoplija godina ikada zabeležena u našoj zemlji.
„Usled klimatskih promena probijaju se rekordne vrednosti kao što je najtoplija sezona, najtopliji mesec, najviša dnevna temperatura, tropski dani kada im vreme nije i drugo”, naglašava Vuković Vimić.
„Ovako nešto ljudi na Zemlji nikada nisu iskusili”, zaključuje ona.
Mada se, uz adekvatna ulaganja i planiranja možemo makar donekle prilagoditi na nove uslove, jedini način da zauzdamo ovakve ekstremne prilike je ambiciozna klimatska akcija: u suprotnom, današnji rekordi i presedani u decenijama koje dolaze mogu postati svakodnevica.
Kako je na platformi X (nekadašnji Tviter) objavio Zik Hausfader, klimatolog sa Univerziteta u Berkliju, mesec za nama bio je najtopliji i na globalnom nivou.
Na osnovu merenja Službe za klimatske promene, februar 2024. bio je za 1,79 ºC topliji nego u drugoj polovini devetnaestog veka.
To je deveti uzastopni rekordno topao mesec na planeti – dakle, deveto upozorenje u nizu o ozbiljnosti situacije koju smo izazvali besomučnim sagorevanjem fosilnih goriva.
