Pobeda aktivista u Bugarskoj: Najvećoj balkanskoj elektrani na ugalj, sud poništio dozvolu za prekoračenje štetnih emisija

Fotografija: Wikimedia / Zelenkroki / CC BY-SA 4.0

Od početka 2019. godine, bugarska termoelektrana na ugalj, Maritsa Iztok 2, posluje kršeći propise zato što su njene štetne emisije veće od dozvoljenih u Evropskoj uniji (EU).

U pomoć postrojenju u državnom vlasništvu priskočila je sama – država. Najvećoj termoelektrani na Balkanu, snage 1.465 MW, dodeljeno je tzv. izuzeće (derogation) kako bi mogla da sagoreva više uglja.

To zapravo znači da su upravljači dobili neograničenu dozvolu da oslobađaju duplo veću količinu sumpor-dioksida u odnosu na onu koja je propisana zakonima EU.

U martu prošle godine, Evropski sud pravde doneo je presudu da na ovaj način Bugarska pogazila zakone zajednice čija je članica. Sud EU je zaključio da izuzeće koje omogućava prekoračenje dozvoljenog zagađenja ne može da se dodeljuje u područjima koja su već znatno zagađena, kao i da su nadležni organi u obavezi da razmotre kumulativno zagađenje kojima su stanovnici izloženi.

Na temelju ove odluke, administrativni sud u Staroj Zagori presudio je da Maritsa Iztok 2 treba da se povinuje standardima kako bi nastavila sa poslovanjem. Termoelektrana i Agencija za životnu sredinu imaju pravo da ulože žalbu Vrhovnom administrativnom sudu u Bugarskoj.

Sudski postupak, kako pred okružnim tako i pred evropskim sudom, pokrenule su organizacije Greenpeace Bulgaria i Za Zemiata.

Kako se navodi u saopštenju, na jugoistoku zemlje, gde se i nalazi sporno postrojenje kao i još četiri termoelektrane na ugalj, smeštena su poslednja evropska naselja koja se suočavaju sa hroničnim zagađenjem sumpor-dioksidom, Galabovo i Dimitrovgrad. U presudi administartivnog suda u Staroj Zagori stoji da dozvola za izuzeće nije uzela u obzir uticaj ovih emisija na tom prostoru, kao i podatke o zagađenosti.

Na taj način, zdravlje ljudi i njihovog okruženja dovedeni su u opasnost.

Prema rečima direktorke Greenpeace Bulgaria, Meglene Antonove, slučaj predstavlja „najozbiljniji mogući podsetnik na zakasnele reforme u bugarskoj energetici i na akutni nedostatak plana za postepeno gašenje kapaciteta na fosilna goriva”.

„Ni vlada ni socijalni partneri ne mogu dugo da računaju da će se proizvodnja energije sa velikim otiskom na zdravlje i životnu sredinu nastaviti i posle 2030. godine”, dodala je ona.

Da bi nastavila da radi, Maritsa Iztok 2 ne sme da nastavi po starom. Treba da prođe kroz proces izdavanja nove dozvole uz uslove koji će garantovati usklađenosti sa modernim ograničenjima sumpor-dioksida (kao i žive). To može da se postigne kroz smanjenje kapaciteta ili broja radnih sati postrojenja.

U stvarnosti, ovo se već dešava.

Iz Greenpeace Bulgaria ističu da termoelektrana Maritsa Iztok 2 već radi sa tek 30% kapaciteta i oslanja se na tri-četiri jedinice od ukupno osam. Razlog leži u tome što je postrojenju sve teže da pronađe kupce za skupu energiju koju proizvodi.

Međutim, na našim prostorima problem zvan zagađenje sumpor-dioksidom nadilazi teritoriju Bugarske.

Prema proračunima organizacije CEE Bankwatch, termoelektrane na ugalj u Srbiji, Kosovu*, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji tokom 2022. oslobodile su zajedno skoro šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog.

Iako su u Integrisanom nacionalnom i energetskom planu (INEKP) u Srbiji iznete zvanične projekcije o tome kako bismo mogli da napustimo ugalj do sredine veka, za sada nam budućnost bez ovog prljavog energenta deluje daleko i neopipljivo.

U međuvremenu, suočavamo se sa sličnim izazovima kao Bugarska. Domaće termoelektrane su 2022. godine u atmosferu emitovale preko 305.000 tona sumpor-dioksida. A kako navodi Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u svom poslednjem izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji, „proizvodnja električne i toplotne energije” je dominantan izvor zagađenja vazduha oksidima sumpora (92%).

Rešenje problema leži u energetskoj tranziciji na obnovljive izvore.