FOTO: Marino Linic / Unsplash
Svake godine s početkom lepog vremena srećemo se na zelenim površinama sa jednom vrstom starosedeoca ovih prostora – krpeljima.
U gradskim sredinama kao što je Beograd najviše krpelja srećemo u sredinama koje imaju bujnu vegetaciju: Košutnjak, Ada Ciganlija, Topčider, Zvezdara, ali i na drugim zelenim površinama koje nisu uređene.
Ovim artropodima odgovaraju fotovo svi klimatski uslovi od temperature +4 °C pa naviše, i odlično su prilagođeni svim klimatskim oblastima. Srećemo ih na kopnu i ostrvima širom sveta, pa čak i na Antarktiku, gde se hrane na morskim pticama.
Međutim, usled klimatskih promena, „sezona” krpelja se promenila, uključujući i u Srbiji.
Krpelja danas ima tokom čitave godine, ali sa još uvek prepoznatljivim sezonama
Optimalna temperatura za aktivnosti krpelja, kada najveći broj krpelja traga za domaćinom, je između 20 i 25 °C, kada je aktivno više od 40% odraslih jedinki i 30% nimfi (što je faza razvoja krpelja između larve i adulta).
Važan faktor je i vlažnost vazduha, gde je za krpelje optimalno između 45 i 80%, kao i dužina dana i noći i, za vrste koje žive na otvorenim staništima, sunčano zračenje – koje dovodi do akumuliranja toplote u telu krpelja, i izaziva početak aktivnosti i na nižim temperaturama.
U normalnim okolnostima, pored proleća, drugi „pik” aktivnosti krpelja je na jesen, kada nova generacija ima svoj prirodni ciklus, od početka septembra pa sve do pojave prvog snega i spuštanja temperatura ispod 0 °C. Naučna saznanja nam kažu da su ovi prolećni i jesenji periodi još uvek najoptimalniji za život krpelja, i tada ih najviše ima.
U nekada tipičnim prilikama za Srbiju, u jesen, kada temperatura opadne ispod 5 °C, krpelji se ukopavaju u površinski sloj zemlje, na dubinu do 7 centimetara, i tu ostaju sve dok temperatura zemljišta ne poraste iznad 5-8 °C, kada ponovo izlaze na površinu i čekaju žrtve.
Međutim, promene klimatskih uslova dovele su to toga da se krpelji danas mogu naći tokom cele godine: srećemo ih čak i od januara do decembra, jer zimske temperature u proseku više nisu tako niske kao što su nekada bile.
Naravno njihov broj je tokom zimskih meseci mnogo manji nego kada vreme otopli, tako da njihov najveći broj imamo i dalje s početkom maja i juna, i u jesenjim mesecima (septembar).
Krpeljima koji su nastanjeni u gradskim sredinama promenio se ritam života, i ovde su prisutni cele godine. Samo im se brojnost menja sa promenom temperature.
Kada se prikače na nekog domaćina (pas, mačka, glodari) i na njemu dočekaju zimski period, u tom slučaju je domaćin taj koji im obezbeđuje toplotu i hranu, i krpelj nema nikakvu potrebu za zimskim snom.
Ovo je čest slučaj u urbanim sredinama gde cirkuliše veliki broj nevlasničkih životinja i glodara koje se sakrivaju po podrumima, skladištima i sličnim mestima, donoseći sa sobom krpelje direktno u staništa ljudi.
Krpelji nisu opasni samo zbog Lajmske bolesti, već zbog čitavog niza oboljenja
Krpelji spadaju u grupu artropoda koji su od izuzetnog biomedicinskog značaja za živi svet, primarno zbog svoje uloge vektora različitih oboljenja, i zbog neposredno štetnog delovanja nastalog načinom ishrane – sisanja krvi.
Osim što ovaj hemofagi način ishrane može izazvati i alergijske manifestacije, usled toksina koje krpelji izlučuju tokom fiksacije na domaćina, oni prenose i mnoštvo infekata kao pravi ili prenosni domaćini, od čega je veliki broj tzv. zoonotskog karaktera, odnosno mogu preći sa životinja na ljude.
Nije u pitanju samo Lajmska bolest, mada je ona možda najznačajnija. Druge bolesti koje prenose krpelji, a koje su zabeležene i kod nas su: afrička Erlihia spp., Babesia spp., Anaplasma spp. svinjska kuga, Krimsko-kongoanska hemoragična groznica (sa i bez bubrežnog sindroma), Marburg hemoragična groznica, spirotehoza, Theilleria spp. i Q groznica.
S obzirom na ove rizike, a posebno u periodu sezonskog „pika”, važna je preventivna zaštita ljudi i životinja, koja obuhvata zaštitu upotrebom repelenata: kod pasa i mačaka tzv. spot-on preparati, ogrlice ili tablete antiparazitika, a kod ljudi antiparazitici u spreju ili stiku.
Takođe, pod zaštitu spada i mehaničko uklanjanje krpelja, i kontrola nakon uboda na prisustvo uzročnika oboljenja (lajm borealize, babeizoze, anaplazmoze, erlihioze…).
Moguća je i kontrola krpelja u staništima, kroz monitoring biodiverziteta i ekstenziteta prisutnosti određenih vrsta. U tu svrhu pristupa se uređenju zelenih površina košenjem iskrčenjem i čišćenjem rastinja pogodnog za krpelje.
Sledeća faza je i hemijski tretman zelenih površina. Ova praksa se sprovodi u svim većim gradovima sveta, uključujući Beograd, gde je tretman krpelja na zelenim površinama u istom periodu kada je i suzbijanje komaraca.
Antrfile: Život i priključenija krpelja
Krpelji imaju bogat životni put. Kao i svi zglavkari počeli su svoj uspon u Devonu, i nastavili uspešno svojim putem narednih 136 miliona godina, i dan danas su tu među nama.
Telo krpelja je ovalnog oblika, dorzo-ventralno spljošteno. Na leđima postoji leđni štit koji kod mužjaka pokriva celo telo, a kod ženki samo prednji deo tela. Boja tela gladnih krpelja je obično žuta, braon ili tamna a nasisanih ženki je olovno-sive boje, ređe svetložuta ili crvenkasta.
Najčešće domaćine predstavljaju sisari, ali u nedostatku njih mogu se naći na pticama i gmizavcima. Najviše se nalaze u travnatim i žbunastim zajednicama (šume, parkovi, stepe, savane), a mogu se lako prilagođavati različitim uslovima sredine, tako da se nalaze i u objektima za smeštaj i boravak životinja i u stambenim objektima.
Životni ciklus krpelja se može podeliti na period hranjenja kada su pričvršćeni za domaćina (5%) i slobodnoživeći period, kada je u potrazi za domaćinom i kraćim periodima mirovanja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Oni pronalaze plen putem posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu i prepoznaje ugljen dioksid, mlečnu kiselinu, amonijak, kao i kod svih sisara prepoznatljivu butansku kiselinu. Ovi receptori su smešteni u organu koji se nalazi na prvom paru nogu. Pored receptora za ove univerzalne hemijske komponete, tu su smešteni i receptori za specifične mirise pojedinih vrsta domaćina. Isto tako reaguju i na pojedine zvuke (tako R.sanguineus privlači lajanje pasa). Prisustvo jedinki suprotnog pola koji luči fermone takođe utiče na aktivnost krpelja, s obzirom na to da se većina njih može pariti tek posle krvnog obroka.
O autoru
Akademik dr Ivan Pavlović je naučni savetnik i profesor, zaposlen na Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije. Ekspert je EFSA, SZO i FAO, član Ruske akademije prirodnih nauka i Akademije veterinarske medicine SVD. Rođen je 31. oktobra 1958. godine u Beogradu.
