Već u osvit 2028. godine, mogli bismo potrošiti preostali karbonski budžet za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni. Naime, kako pokazuje nova studija, čovečanstvo bi do tada moglo da oslobodi količine gasova sa efektom staklene bašte koje bi praktično onemogućile ispunjenje ovog ambicioznijeg cilja iz Pariskog sporazuma.
Ove procene su ranije nego što su ukazivale prošlogodišnje analize, a glavni razlozi su ubrzani rast štetnih emisija, smanjenje efekta hlađenja aerosola i sve veći energetski disbalans Zemlje koji ubrzava proces zagrevanja.
„Stvari ne samo da postaju gore – one se pogoršavaju sve brže”, rekao je Zik Hausfater, jedan od autora studije.
„Aktivno se krećemo u pogrešnom pravcu u ključnom periodu u kojem bismo morali da delujemo kako bismo postigli najambicioznije klimatske ciljeve. U nekim izveštajima može se pronaći tračak nade – ali mislim da u ovom slučaju toga jednostavno nema.”
Our new paper updating key metrics in the IPCC is now out, and the news is grim:
— Zeke Hausfather (@hausfath) June 18, 2025
⬆️ Human induced warming now at 1.36C
⬆️ Rate of warming now 0.27C / decade
⬆️ Sharp increase in Earth’s energy imbalance
⬇️ Remaining 1.5C carbon budget only 130 GtCO2 pic.twitter.com/YDjbX7Yi4p
Podsetimo, u Parizu 2015. godine, gotovo 200 zemalja složilo se da globalno zagrevanje treba zadržati znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijsko doba (1850-1900), sa ciljem da se nastave napori ka ograničenju porasta temperature na 1,5 °C.
Međutim, ovaj bolji scenario ubrzano nam izmiče iz ruku.
Da bismo zaista zauzdali globalno zagrevanje na 1,5 stepeni, procenjuje se da svet od početka 2025. godine može emitovati još otprilike 130 milijardi tona ugljen-dioksida. S obzirom na aktuelne godišnje emisije od oko 42 milijarde tona, ovaj karbonski budžet mogli bismo da iscrpimo za manje od tri godine, odnosno već do februara 2028.
Drugim rečima, naučnici su proračunali da će do tog trenutka u atmosferi biti dovoljno gasova koji zagrevaju planetu da postoji najmanje 50% verovatnoće da će dugoročni porast temperature premašiti 1,5 °C.
Važno je naglasiti da potrošeni karbonski budžet ne znači trenutni i trajni skok temperature preko 1,5 °C, već da će se dugoročni trend zagrevanja verovatno održavati na ili iznad te vrednosti ukoliko emisije ne budu drastično smanjene.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Studija objavljena u časopisu Earth System Science Data pokazuje da je stopa zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem porasla na oko 0,27 °C po deceniji. U međuvremenu, 2024. godina je bila prva pojedinačna kalendarska godina koja je prešla prag od 1,5 °C sa prosečnim zagrevanjem od 1,6 °C, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus.
Dugoročno globalno zagrevanje trenutno iznosi oko 1,24 °C, od čega je oko 1,22 °C posledica ljudskih aktivnosti, što potvrđuje dominantan doprinos čoveka klimatskim promenama.
Uz aktuelne Nacionalno utvrđene doprinose (NDC), odnosno klimatske planove pojedinačnih zemalja, svet bi mogao da se do kraja veka zagreje između 2,6 i 2,8 °C.
Ove činjenice jasno ukazuju na hitnost i neophodnost brze i efikasne klimatske akcije kako bismo izbegli najteže posledice globalnog zagrevanja.
