Ove nedelje u prestižnom naučnom časopisu Nature Climate Change objavljena je studija sa upozoravajućom porukom:
- Što je veći broj toplotnih talasa kojem je čovek izložen, to će njegovo telo brže da stari.
Kako se navodi u saopštenju, čak i umereni porast kumulativnog izlaganja toplotnim talasima povećava našu biološku starost, u meri uporedivoj sa redovnim pušenjem i konzumacijom alkohola. A što su više ekstremnih vrućina ljudi doživeli, to su im organi više starili.
Izloženost ekstremnoj toploti, naročito tokom dužih perioda, opterećuje organe i može biti smrtonosna. Međutim, „iznenađuje činjenica da nas toplotni talasi čine starijima”, ocenio je Pol Begs, stručnjak za zdravlje i životnu sredinu sa Univerziteta Makvori u Sidneju, koji nije učestvovao u studiji.
Starost nije samo rezultat vremena. Prethodna istraživanja povezala su niz faktora, uključujući ekološki i socijalni stres, sa znacima fizioloških promena povezanih sa starenjem. To ljude stavlja u veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i demencije.
U proseku, porast izloženosti vrućinama od 1,3 °C ubrzava biološki sat za desetak dana
Novim istraživanjem bilo je obuhvaćeno 24.922 odrasle osobe sa Tajvana: podatke sa njihovih medicinskih pregleda, sprovedenih od 2008. do 2022. godine, naučnici su preklopili sa izloženošću vrućinama.
U navedenom vremenskom okviru, Tajvan je doživeo ukupno 30 toplotnih talasa, odnosno perioda sa povišenim temperaturama, a analiza je pokazala da su organi ljudi češće izloženih ekstremnoj toploti pokazivali su znake ubrzanog starenja.
Autori studije, predvođeni Kui Guo, epidemiološkinjom životne sredine s Univerziteta u Hong Kongu, napravili su i preciznu računicu: svaki dodatni porast izloženosti od 1,3 °C ubrzava biološki sat u proseku za 8,4 do 11,3 dana.
„Iako sam broj možda izgleda mali, kroz vreme i u čitavoj populaciji, ovaj efekat može imati značajne implikacije po javno zdravlje”, izjavila je Guo.
Najveće zdravstvene posledice osetili su fizički radnici i ljudi koji žive u ruralnim oblastima, verovatno zato što te grupe imaju manji pristup klima-uređajima.
Ipak, primećena je i neočekivana pozitivna strana: uticaj toplotnih talasa na starenje opadao je tokom 15 godina istraživanja. Razlozi ove adaptacije na vrućinu nisu jasni, ali bi veća dostupnost tehnologije za hlađenje mogla da igra ulogu.
Bez obzira na to, „poruka je da vas vrućina čini malo starijima nego što biste inače bili – i da je to nešto što treba izbegavati”, zaključila je Aleksandra Šnajder, epidemiološkinja životne sredine iz Helmholc Minhena u Nemačkoj, koja nije učestvovala u studiji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uticaj na Srbiju
I dok zelenilo usporava starenje ćelija, vrućine – s druge strane – mogu da ubrzaju naš biološki sat. A ovo nije prva studija koja nam to govori… Ranije ove godine, objavljeno je istraživanje iz Arizone sa sličnim zabrinjavajućim nalazima.
Uprkos tome što je Srbija smeštena na skroz drugom kraju sveta i u odnosu na Tajvan i u odnosu na Arizonu, naša zemlja takođe je pogođena klimatskim promenama. Štaviše, zagrevamo se brže od globalnog proseka.
U tom kontekstu, i kod nas vrućine postaju sve češći gost: dok je između 1961. i 1990. prosečno bilo manje od jednog toplotnog talasa godišnje, danas ih imamo i do četiri – a između 2011. i 2020. čak šest godina s više od četiri toplotna talasa.
Već znamo da vrućine povećavaju rizik od toplotnih udara, iscrpljenosti, suša i požara. Ali nova istraživanja pokazuju da posledice idu i dalje od onoga što vidimo spolja: vrućine neprimetno ubrzavaju biološko starenje. Drugim rečima, klimatske promene ne menjaju samo svet oko nas, one menjaju i naše telo iznutra.
