Foto: Wikimedia / Pudelek (Marcin Szala)
Od proteklog vikenda, grad Pljevlja na severu Crne Gore suočava se sa ogromnim zagađenjem vazduha sumpor-dioksidom (SO2). Lokalne vlasti i zdravstveni radnici upozorili su da je posredi najozbiljnija ekološka kriza otkako se vrše merenja kvaliteta vazduha, a razlog je tamošnja termoelektrana.
Predsednik Opštine Pljevlja Dario Vraneš otkrio je da je nacionalna Agencija za zaštitu životne sredine kontaktirala opštinu, te da je direktor Milan Gazdić potvrdio da je glavni uzrok aktuelnog zagađenja Termoelektrana Pljevlja, prenose crnogorski mediji.
Vraneš je dodao da je meteorološka situacija dodatno pogoršala stanje.
„Gusta magla se podigla visoko, tako da je dimnjak termoelektrane ostao ispod tog sloja, a sistem za odsumporavanje još uvek nije pušten u rad. To znači da je termoelektrana započela rad bez odsumporavanja i to je osnovni uzrok ovakvog zagađenja.”
Predsednik opštine pozvao je Elektroprivredu Crne Gore (EPCG) da „pod hitno prekine eksperimente nad građanima Pljevalja”, ističući da je stanje u gradu neizdrživo.
„Bolnice i dispanzeri su puni dece”, naglasio je Vraneš. „Imamo decu staru svega 15 dana koja su na respiratorima, neka su upućena u Podgoricu, a jedno dete je završilo na intenzivnoj nezi.”
Zdravstveni radnici potvrdili su ove navode, a epidemiološkinja iz Doma zdravlja Pljevlja Biljana Čarkinović čak je predložila da se razmotri prekid nastave dok traje ekstremno zagađenje, kao i da se školama i vrtićima doniraju aparati za prečišćavanje vazduha.
„Pozivam EPCG da se hitno uključi i reši ovaj problem”, naglasio je Dario Vraneš.
Iz EPCG su, kako je kazao, usmeno saopštili da termoelektrana nije uzrok zagađenja, ali opština zahteva da se o tome zvanično izjasne stručne službe.
U međuvremenu, EPCG je ipak preuzela odgovornost – makar delimično.
„U svetlu poslednjih informacija o drastičnom povećanju zagađenja vazduha u Pljevljima, na početku želim da istaknem da smo u kompaniji svesni problema koji utiče na kvalitet života u Pljevljima, kao i na zdravlje naših sugrađana”, naveo je izvršni direktor Zdravko Dragaš.
On je najavio ubrzanje ekoloških projekata, ali i da će u svrhu pomoći Pljevljacima u ovako teškoj situaciji računi za struju biti prepolovljeni u naredna tri meseca, odnosno tokom decembra, januara i februara.
Dragaš je dodao da je posredi višedecenijski problem koji se ponavlja u zimskim mesecima, te da najveći uticaj na vazduh imaju individualna i kolektivna ložišta u kombinaciji sa meteorološkim parametrima.
Izmerene koncentracije SO2 u Pljevljima proteklih dana idu i do 805 µg/m³
U skladu sa važećim propisima u Crnoj Gori, prag upozorenja za SO2 iznosi 500 µg/m³, mereno kao srednja vrednost tokom tri uzastopna sata, saopštila je Agencija za zaštitu životne sredine.
Kako pokazuju lokalna merenja, od 23 časa u subotu, 13. decembra, do jedan čas posle ponoći u nedelju, 14. decembra, koncentracije SO2 bile su dramatično iznad propisane vrednosti. U ovo doba noći, između subote i nedelje, izmerene vrednosti po satima u Pljevljima su se kretale ovako: 556,9 µg/m³, 805 µg/m³, 695,2 µg/m³.
Ova epizoda zagađenja vazduha može imati ozbiljne negativne efekte po zdravlje stanovništva, naročito kod osetljivih kategorija poput dece, upozorili su nadležni organi.
U skladu sa Kratkoročnim akcionim planom za Opštinu Pljevlja, Agencija za zaštitu životne sredine izdala je hitna uputstva zbog kritičnog zagađenja sumpor-dioksidom.
Deci, trudnicama, starim osobama i hroničnim bolesnicima nalaže se da odmah prekinu boravak na otvorenom, dok se ostalim građanima savetuje da maksimalno ograniče kretanje i fizičke napore napolju. Preporučuje se potpuno zatvaranje prozora i vrata, kao i smanjenje korišćenja kućnih ložišta na čvrsta goriva kako bi se sprečilo dodatno pogoršanje stanja.
Svi privredni subjekti koji emituju štetne materije u obavezi su da smesta primene mere za smanjenje emisija predviđene planom.
U direktivi Evropske unije (EU) o kvalitetu vazduha, u cilju zaštite zdravlja, ograničenja su još stroža: satna vrednost SO2 ne sme da prelazi 350 µg/m³ više od 24 puta u toku čitave jedne godine. Samo tokom tri dana, od subote do ponedeljka, 15. decembra, evropski standardi u Pljevljima probijeni su čak 23 puta.
Ova eskalacija zagađenja dolazi u trenutku kada Crna Gora beleži značajne korake ka članstvu u EU. Podsećamo, finalizuje se zatvaranje ukupno pet pregovaračkih poglavlja, među kojima su i ona koja se direktno ili indirektno tiču standarda kvaliteta života i zaštite životne sredine.
Međutim, dok se u Briselu potpisuju dokumenti o usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, stanovnici severa Crne Gore udišu vazduh koji višestruko premašuje dozvoljene evropske limite.
Aktivisti traže privremeno gašenje termoelektrane
Termoelektrana Pljevlja puštena je u pogon početkom decembra nakon kompleksnih, višemesečnih radova na završnoj fazi ekološke rekonstrukcije i modernizacije, čiji je cilj bio usklađivanje poslovanja sa savremenim evropskim standardima zaštite životne sredine i produženje radnog veka postrojenja.
U rekonstrukciju je uloženo 70 miliona evra. Međutim, u svetlu skorašnjeg zagađenja vazduha u Pljevljima, dovedeni su u pitanje efikasnost i kvalitet radova.
Štaviše, sumnja se i da je do katastrofalnih posledica dovelo to što je postrojenje pušteno u rad bez potpuno instaliranog i funkcionalnog sistema za odsumporavanje, grubo kršeći važeće ekološke standarde i pravila zaštite životne sredine i demonstrirajući očiglednu neodgovornost prema zdravlju građana.
Nevladine organizacije iznele su zahtev da se termoelektrana momentalno ugasi dok se ne stabilizuju klimatski i meteorološki uslovi, ocenjujući da je to jedina odgovorna mera u situaciji ekstremnog zagađenja vazduha.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Aktuelna situacija u Pljevljima je ogledalo šireg regionalnog problema koju godinama unazad u svojim izveštajima „Uskladiti ili zatvoriti” dokumentuje mreža Bankwatch. U njima se često ponavlja informacija da mali broj termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituje više SO2 nego preko 200 takvih postrojenja u EU.
Prema najnovijem izveštaju, uprkos višemilionskim ulaganjima u sisteme za odsumporavanje, mnoga postrojenja u ovom regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini i Srbiji, i dalje višestruko prekoračuju propisana ograničenja za emisije SO2.
Pljevlja su samo najnovija opomena da bez stvarnog gašenja zastarelih blokova ili njihove potpune, funkcionalne rekonstrukcije, Balkan ostaje zarobljen u oblaku zagađenog vazduha koji ne poznaje državne granice.
