Iza nas je još jedna izazovna godina: čovečanstvo se opet našlo na svojevrsnom testu izdržljivosti – kako mi, kao „obični” stanovnici planete koja se ubrzano zagreva, tako i globalna arena klimatskih politika.
Zbog fenomena La Niña u tropskom Pacifiku, protekla 2025. trebalo je da bude godina koja „rashlađuje”. Ali to se nije desilo, izbila je pri sam vrh liste najtoplijih godina u istoriji merenja.
Iako se sa temperaturama podižu i svetski okeani, ta pojava mnogima je bila daleka i neopipljiva – a onda smo, krajem te 2025, spoznali potresne posledice porasta nivoa mora: prvi klimatski migranti iz Tuvalua stigli su u Australiju dok Tihi okean parče po parče guta njihovu malu ostrvsku naciju. Primorani da napuste svoje domove i krenu u nove živote u novoj zemlji, njihove sudbine demonstrirale su nam kako to izgleda kada klimatske promene dođu do nečijeg kućnog praga.
Uporedo sa istorijskom migracijom na relaciji Tuvalu-Australija, svet je obeležio i važan jubilej – deset godina od Pariskog sporazuma, a u brazilskom Belemu održao se trideseti Klimatski samit. Događaju nisu prisustvovali delegati Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koje još jednom, pod rukovodećom palicom Donalda Trampa, podrivaju klimatsku akciju, a već od januara ove godine više ni zvanično neće biti deo Pariskog sporazuma.
Po svemu sudeći, ovo u konačnici nije bila revolucionarna godina – i vrlo verovatno nijedna od predstojećih neće to biti.
Razlog ne leži u tome što se stvari ne pomeraju sa mrtve tačke, već u činjenici da je zauzdavanje klimatskih promena vremenski iscrpan posao. Ne postoji jedan „veliki prasak” rešenja – revoluciju donosi isključivo niz uspešnih godina koje se nadovezuju jedna na drugu.
I godina iza nas dala je svoj doprinos tom „revolucionarnom” lancu: na svim meridijanima, ispod radara dešavale su se na hiljade naizgled malih pobeda – u sudnicama, laboratorijama, lokalnim zajednicama. A upravo one formiraju nezaustavljivu lavinu promene.
Zato u prvim danima 2026. pogled skrećemo sa crnih rekorda na svetle tačke. Njihovi sramežljivi treptaji u tmini ulivaju nadu da borba za planetu ipak daje rezultate – korak po korak.
Istorijska odluka Međunarodnog suda pravde – i rastući broj klimatskih parnica
Sa porastom klimatskih sporova širom sveta, kulise klimatske akcije postale su čak i sudnice: građani, aktivisti i organizacije sve učestalije izvode pred lice pravde najveće zagađivače, pa čak i sopstvene države – neretko odnoseći pobede u tim slučajevima.
Ipak, najznačajniju sudsku odluku o klimatskim promenama inicirao je Vanuatu, mala ostrvska nacija iz Pacifika. U pitanju je mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu iz jula 2025. godine.
Čista, zdrava i održiva životna sredina predstavlja ljudsko pravo, baš kao i pristup vodi, hrani i domu – ovo je suština revolucionarnog savetodavnog mišljenja najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija (UN). Kako su navele sudije, ako države ne preduzmu „odgovarajuće mere za zaštitu klimatskog sistema”, mogle bi se naći u prekršaju međunarodnog prava.
Ovo mišljenje predstavlja rezultat najvećeg saslušanja povodom klimatskih promena koje se održalo od 2. do 13. decembra 2024. godine pred petnaestoro sudija Međunarodnog suda pravde.
Iako odluka nije obavezujuća, ima pravnu i političku težinu, a kao takva verovatno će odrediti budući tok klimatskih akcija, kao i ishode u klimatskim parnicama – a kojih je vremenom sve više.
Zaključno sa 30. junom, na globalnom nivou je pokrenuto preko 3.000 sudskih procesa povezanih sa klimom, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija (UN). Njihov broj samo u prvoj polovini 2025. bio je skoro četiri puta veći nego tokom čitave 2017. godine (884). Ovo predstavlja nastavak ubrzanog trenda rasta broja klimatskih sporova, kojih je 2022. bilo 2.180, a dve godine ranije 1.550.
Pri donošenju presuda u ovim slučajevima, sudovi se više nego ikada oslanjaju na nauku o atribuciji koja precizno dokazuje da ekstremne nepogode nisu samo hir prirode, već direktna posledica sagorevanja fosilnih goriva i pratećih štetnih emisija.
Na taj način, pravosudni sistem od nemog svedoka klimatske krize postaje snažan alat za jasnu podelu odgovornosti za topliju planetu – na toplijoj planeti.
Dostignuće 2025: Nezaustavljivi proboj obnovljivih izvora
Dostignuće godine je godišnja nagrada za najznačajniji razvoj u naučnom svetu koju još od devedesetih godina prošlog veka dodeljuje prestižni časopis Science. U suštini, to je ekvivalent priznanja kao što su nagrade za sportistu/ženu/osobu godine – ali isključivo u nauci.
Specifičnost ovog priznanja je u tome što nosioci nisu pojedinci, već oblasti istraživanja koje su trajno obeležile naučnu istoriju. Kroz decenije, na ovoj listi su se našli prelomni momenti u nauci poput razumevanja virusa HIV (1996), prvog kloniranja ovce Doli (1997), otkrića Higsovog bozona (2012) i lansiranja teleskopa Džejms Veb (2022).
Nastavljajući tradiciju prepoznavanja globalnih trendova, Science je za prošlogodišnje dostignuće godine odabrao nezaustavljivi prodor obnovljivih izvora, posebno solara.
Kako navodi Science, razlog zašto je baš 2025. godina obnovljivih izvora je, između ostalog, i to što je ove godine razvoj zelenih kapaciteta stigao do ključne tačke: prva polovina 2025. bila je prvi takav period u kojem su obnovljivi izvori prestigli ugalj u globalnom energetskom miksu.
Kako je objasnio istraživački centar Ember, polovinom godine su obnovljivi izvori činili 34,3% svetske proizvodnje struje, a ugalj je činio 33,1%.
Iako ostaje najveći svetski emiter i potrošač uglja, Kina je istovremeno i svetionik ove transformacije, prolazeći kroz jednu od najambicioznijih energetskih tranzicija u istoriji i ulažući ogromna sredstva u energiju sunca i vetra. U ovoj zemlji smestila se skoro polovina ukupnih globalnih kapaciteta solara i vetra.
Kineski planovi da do 2060. dostignu karbonsku neutralnost, a vrhunac emisija pre kraja decenije, preliva se i na sektor saobraćaja: čak dva od tri prodata električna automobila na globalnom nivou prodata su upravo u Kini (67% u 2025), a konsultantska kuća BloombergNEF predviđa da će već naredne godine Kinezi kupiti više električnih vozila nego Amerikanci vozila generalno.
Ali zbog sve veće isplativosti, obnovljivi izvori nisu samo rastući pokretači industrijalizovanih nacija, nego i jeftin izvor struje za siromašnije stanovništvo širom Azije i Afrike koji ih koriste za napajanje rasvete, mobilnih telefona i ventilatora.
Rast obnovljivih izvora se sada čini nezaustavljivim, piše Science, dodajući da je to razlog zašto su ga odabrali za naučno dostignuće za 2025. godinu.
Ekonomije rastu – bez emisija
U svetu koji je duže od veka svoj ekonomski razvoj temeljio na fosilnim gorivima, konačno dolazi do pucanja veze između BDP-a i rastućih emisija. U praksi to znači da privrede rastu brže nego njihove emisije – ili emisije čak i opadaju uprkos pozitivnom ekonomskom rastu.
Drugim rečima, čovečanstvo konačno može ekonomski da napreduje, a da ne nanosi štetu planeti, barem ne u nekadašnjim džinovskim razmerama. Ovo otkriva nedavni izveštaj organizacije Energy and Climate Intelligence Unit (ECIU), objavljen povodom desetogodišnjice Pariskog sporazuma.
Broj zemalja koje su, apsolutno ili relativno, ekonomski rast „otkačile” od emisija povećao se u deceniji nakon Pariza. Iz njihovih ekonomija danas potiče čak 92% globalnog BDP-a.
Većina evropskih zemalja svrstana je u grupu onih koje dosledno sprovode proces razdvajanja, a među njima su Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Nemačka, Danska, Španija, Estonija, Finska, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Mađarska, Irska, Holandija, Norveška, Poljska, Rumunija, Slovačka i Švedska. Ovaj trend u našem neposrednom komšiluku pokazuje da energetska tranzicija postaje realnost i u našem regionu.
Nekada davno simboli industrijalizacije i ekonomskog procvata bili su dimnjaci fabrika iz termoelektrana iz kojih kulja gust, crni dim. Danas ovo staro pravilo prestaje da važi – svedoci smo da moderna civilizacija može da napreduje i na znatno čistiji način.
Uzmimo za primer Lego. Ova kompanija, čije kockice podsećaju milione na detinjstvo, postala je simbol novog doba: u aprilu 2025, Lego je u Vijetnamu otvorio svoj najodrživiji pogon do sada koji će od početka 2026. igračke proizvoditi oslanjajući se 100% na obnovljive izvore. To će omogućiti 12.400 solarnih panela na samom posedu, ugovori o otkupu zelene energije i baterijsko skladište.
Lego nije usamljen u ovome. Kompanije širom sveta shvataju da je „zeleno” poslovanje jedini put ka dugoročnoj isplativosti. Tako je i naš popularni proizvođač šerpi, džezvi i lonaca, Metalac, ozelenio svoju potrošnju izgradnjom sopstvene solarne elektrane, pokazujući da se tradicija proizvodnje posuđa može uspešno modernizovati čistom energijom.
Nove vrste otkrivaju se brže nego ikada
Pre oko 300 godina, švedski prirodnjak Karl Line postavio je sebi ambiciozan cilj: da identifikuje i imenuje svaki živi organizam na Zemlji. Poznat kao otac moderne taksonomije, Line je opisao preko 10.000 vrsta biljaka i životinja i postavio temelje binarne nomenklature kakva se i dalje koristi – tako da svaka biljka i životinja imaju dva imena, roda i vrste.
Od njegovog vremena pa sve do danas, naučnici su nastavili da tragaju i opisuju nove vrste u težnji da razotkriju sav biodiverzitet naše planete.
Ipak, zahvaljujući civilizacijskom napretku, ovaj zadatak sada je znatno olakšan. Ne samo da je kretanje kroz prirodu brže, već je naučna zajednica brojnija i osnažena modernim alatima i tehnologijama.
A ovo se ogleda i u tempu pronalaska novih vrsta. Studija predvođena Univerzitetom u Arizoni pokazala je da se vrste otkrivaju brže nego ikada – svake godine rastućem spisku doda se, u proseku, više od 16.000 novih vrsta. To uključuje preko 10.000 životinja – pretežno zglavkara i insekata, 2.500 biljaka i 2.000 vrsta gljiva.
„Dobra vest je da brzina otkrivanja novih vrsta daleko nadmašuje brzinu njihovog izumiranja koju smo procenili na oko deset godišnje”, izjavio je profesor Džon Vins sa Univerziteta u Arizoni. „Ove hiljade novopronađenih vrsta svake godine nisu samo mikroskopski organizmi, već uključuju insekte, biljke, gljive, pa čak i stotine novih kičmenjaka.”
Profesor Vins učestvovao je i u još jednom istraživanju koje nudi optimističan pogled na živi svet: stope izumiranja su se zapravo usporile kod mnogih grupa biljaka i životinja. Iako ove vesti deluju iznenađujuće, studija objašnjava da su stope izumiranja kod kopnenih kičmenjaka, zglavkara i biljaka svoj vrhunac dostigle još pre više od sto godina (oko 1900. godine), dok su od tada u konstantnom padu.
Razlog zbog kojeg se ovi podaci razlikuju od uobičajenih, sumornih prognoza o masovnom izumiranju leži u metodologiji. Dok se tipične studije često oslanjaju na teoretske modele koji predviđaju koliko bi vrsta moglo nestati zbog gubitka staništa, tim Džona Vinsa fokusirao se na stvarno dokumentovana izumiranja.
Međutim, ovo otkriće ne umanjuje ozbiljnost ekološke krize, ali menja narativ: ono dokazuje da nismo nemoćni. Opstanak vrsta dugujemo naporima ljudi i organizacija da vrste ne nestanu i novcu koji se ulaže u njihovo očuvanje.
A sve dok uništavamo staništa, gubitak biodiverziteta ostaje velika i realna pretnja sa kojom se jednog dana ni najveći entuzijasti neće moći izboriti.
Verovali ili ne, ali bilo je dobrih vesti i iz Srbije
- Istraživači sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” su u leto 2025. u reci Studenici prvi put pronašli strogo zaštićenog balkanskog vijuna i brkicu, vrstu van zaštite. Ovi nalazi demonstrirali su kako priroda Studenice odoleva pritiscima, ali su istovremeno i poziv na ublažavanje postojećih izazova i očuvanje ove bogate reke.
- Skupština Srbije je u decembru usvojila Zakon o porezu na gasove sa efektom staklene bašte. Iako ovo predstavlja ne baš blagovremeni odgovor na namete Evropske unije (EU) u obliku Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika, tzv. CBAM-a, daje nam mogućnost da sredstva od poreza uložimo u energetsku tranziciju, smanjujući našu nekonkurentnost na evropskom tržištu. Ali i dalje ostaje pitanje da li ćemo to zaista i uraditi…
- Sve više stanovnika, ustanova i kompanija u Srbiji odlučuje se da izgradi solarnu elektranu: u julu prošle godine broj krovova sa panelima prešao je pet hiljada, računajući domaćinstva, ali i škole, opštine, fabrike i prodavnice. Do kraja godine, u registrima kupaca-proizvođača upisalo se još gotovo hiljadu korisnika. Ukupna snaga svih prozjumera sada iznosi preko 120 megavata.
- Trendu porasta kupaca-proizvođača doprinosi i rastuća isplativost solara koji veliki potrošačima u Srbiji može da se isplati za svega tri godine. Paralelno sa solarnim elektranama, pojeftinjuju i baterije i toplotne pumpe. Time domaće stanovništvo, a pre svega preduzeća, dobija ekonomski podstrek za ozelenjavanje svog života i poslovanja.
- Veću isplativost solarnih elektrana, ali i mera energetske efikasnosti, možete obezbediti i državnim subvencijama koje se kreću do 50% investicije. U poslednjoj rundi finansiranja energetske sanacije, građanima iz 149 gradova i opština – od Rume do Užica – obezbeđeno je 2,37 milijardi dinara za čistiju budućnost. Subvencije su najavljene u oktobru, a raspisivanje konkursa na lokalnom nivou trebalo je da se desi do kraja prošle godine.
- U međuvremenu, tema klimatskih promena stigla je i u visoko obrazovanje. Univerzitet u Beogradu pokrenuo je prošle godine interdisciplinarne master studije iz oblasti klimatskih promena.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sve ove dobre vesti treba uzeti sa zadrškom – jer je pred nama rovovska borba za očuvanje planete, a one su samo deo ogromne slagalice neophodne za pobedonosnu karbonsku neutralnost u budućnosti.
Čovečanstvo je klimatske promene najpre kreiralo jer nije znalo za bolje. Ali čak i danas – kada alternative fosilnim gorivima postaju sve efikasnije i isplativije – energetsku tranziciju koči nespremnost na promene.
A menjati se moramo – ako želimo da rešimo jedan od gorućih problema 21. veka.
