Izloženost zagađenju vazduha povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazuje nova velika studija sa Univerziteta Emori iz Atlante.
Kao degenerativni moždani poremećaj, Alchajmerova bolest vezuje za srednje i pozno životno doba i podrazumeva širok spektar simptoma: dovodi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, govora, svesti o vremenu i prostoru i u krajnjoj fazi čak i sposobnosti samostalnog života. Alchajmerova bolest pogađa oko 57 miliona ljudi širom sveta i smatra se vodećim uzrokom demencije kojem se pripisuje 60-70% slučajeva ove bolesti.
Zagađenje vazduha, ali i česta prateća stanja poput moždanog udara, povišenog krvnog pritiska i depresije, već ranije su prepoznati kao faktori rizika za razvoj Alchajmerove bolesti.
Ipak, nije bilo jasno da li zagađenje vazduha doprinosi razvoju demencije indirektno – preko tih bolesti – ili s druge strane ima direktan uticaj na mozak.
Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sada su rasvetlili ovu kompleksnu vezu.
Studija na gotovo 28 miliona starijih osoba
U periodu od 2000. do 2018, tim predvođen istraživačicom Janling Deng analizirao je podatke više od 27,8 miliona korisnika američkog sistema Medicare starijih od 65 godina.
Istraživači su upoređivali nivo dugoročne izloženosti finim česticama u vazduhu (PM 2,5) sa pojavom Alchajmerove bolesti, uzimajući u obzir prisustvo drugih hroničnih stanja.
Rezultati su otkrili da je veća izloženost finim suspendovanim česticama povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti. Ta veza bila je nešto izraženija kod osoba koje su ranije pretrpele moždani udar.
S druge strane, hipertenzija i depresija nisu značajno pojačavale negativan efekat zagađenja vazduha na rizik od demencije.
Jednostavno rečeno, nalazi sugerišu da zagađenje vazduha doprinosi razvoju Alchajmera pre svega direktnim delovanjem na mozak, a ne indirektno putem drugih hroničnih stanja.
Ipak, osobe koje su imale moždani udar mogle bi biti posebno osetljive na štetne efekte zagađenog vazduha.
To ukazuje na ključnu vezu između faktora životne sredine i vaskularnog zdravlja, potcrtavaju autori.
Zašto su čestice PM 2,5 opasne?
Čestice PM 2,5 su mikroskopske čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, u saobraćaju, industriji i grejanju. Zbog svoje veličine, mogu proći kroz pluća u krvotok.
Iako sitne i neuhvatljive, imaju vrlo merljiv uticaj na zdravlje.
Kratkotrajna izloženost zagađenju vazduha izaziva iritaciju disajnih puteva, kašalj i napade astme, dok se dugotrajna izloženost povezuje sa prevremenom smrću, srčanim udarima, moždanim udarima, hroničnim bronhitisom i rakom pluća.
Sve veći broj studija povezuje dugotrajnu izloženost česticama PM 2,5 sa padom kognitivnih sposobnosti, smanjenjem zapremine mozga i većim rizikom od demencije.
Srbija nije imuna na problem aerozagađenja, posebno aktuelan zimi: dok termoelektrane na ugalj rade punom parom, a brojni građani lože vatru u svojim zastarelim šporetima, štetu trpimo svi – u vazduhu.
Samo zagađenju česticama PM 2,5 u našoj zemlji pripisuje se 12.000 smrti godišnje. Ukupno, od svih zagađujućih materija koje se prate, u Srbiji se izgubi 14.100 života u toku jedne godine.
Na 100.000 stanovnika, to je stopa od 96,2 smrti pripisane zagađenom vazduhu, dok je stopa na 100.000 stanovnika u Zapadnoj Evropi daleko manja – 15,2 smrti pripisana zagađenom vazduhu.
Razlog tome je pre svega što je kod nas zagađenost česticama PM 2,5 drastično veća.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Vrlo je lako zaključiti da zdraviji vazduh znači i zdravije ljude. Za to nisu potrebne međunarodne studije i vrsni eksperti: odavno su čak i laici svesni da borba protiv zagađenja više nije „samo” ekološko pitanje ili pitanje komfora, nego i pitanje javnog zdravlja.
Ipak, istraživanja kao što je nova analiza o riziku od Alchajmera razotkrivaju nam dubinu i složenost problema, upućujući nas da poboljšanje kvaliteta vazduha može biti istovremeno i važna strategija za prevenciju demencije, posebno među starijim osobama.
