Uskoro nam stiže zima i sve je hladnije: dok termoelektrane na ugalj rade punom parom, brojni građani lože vatru u svojim zastarelim šporetima. Negativne uticaje osetimo svi, i to u vazduhu.
Kao po pravilu i ne preterano iznenađujuće, Beograd se i ove grejne sezone našao u neslavnom vrhu najzagađenijih mesta na planeti – osmi smo na listi velikih gradova sa najgorim kvalitetom vazduha, pokazuju podaci sa sajta IQAir. Vazduh je nezdrav, a njegov indeks kvaliteta, u trenutku pisanja teksta, iznosi 160.
Ispred nas nalazi se, na primer, Priština na sedmom mestu (164), Skopje na petom (170) i Sarajevo kao apsolutni rekorder (240), čiji stanovnici udišu vazduh koji se svrstava u kategoriju – veoma nezdravog.
Međutim, priča je još poraznija kada bacimo pogled na ostatak zemlje: iako nisu obuhvaćeni ovim konkretnim rangiranjem (pošto se odnosi na ukupno 108 velikih svetskih centara), naša nacionalna lista na istom sajtu otkriva da su čak tri grada u Srbiji u još goroj poziciji od same prestonice. To je, pre svih, Novi Sad u kojem je vazduh veoma nezdrav (204), praćen Čačkom (184) i Kraljevom (162).
Mada su neki najtragičniji ishodi izloženosti zagađenom vazduhu već uveliko poznati, danas znamo mnogo više i o drugim posledicama aerozagađenja nego pre samo nekoliko godina. Među njima su i one koje su manje očekivane, i rasvetljavaju nam sveobuhvatnost i dubinu problema zvanog zagađenje vazduha.
Od smrti preko najrazličitijih bolesti do anksioznosti – ovo su posledice nezdavog vazduha po javno zdravlje
Kako je pisala prim. dr Elizabet Paunović za naš portal, kod ljudi koji su dugi niz godina izloženi vazduhu sa višim koncentracijama finih zagađujućih čestica PM 2,5 i PM 10 u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene organizacije može da se javi širok spektar oboljenja – od bolesti krvnih sudova i srca preko raka pluća i hronične bolesti pluća do akutnih zapaljenja organa za disanje.
Udisanje zagađenog vazduha takođe utiče na metabolizam i može da rezultuje šećernom bolešću, ali i nižim kvalitetom sperme. Izazovi za zdravlje javljaju se već kod beba, i to još u majčinom stomaku, s obzirom na to da zagađen vazduh može biti uzrok prevremenih rođenja ili usporiti razvoj fetusa u materici i izazvati smanjenju težinu na rođenju.
Dobar pokazatelj koliko rano dolazimo u kontakt sa aerozagađenjem jeste istraživanje sa škotskog Univerziteta u Aberdinu i belgijskog Univerziteta Haselt: autori su pronašli zagađujuće materije u mozgu, plućima i jetri još nerođenih beba, i veruju da one, kroz posteljicu, mogu da dopru do organa fetusa već u prvom tromesečju trudnoće.
U Programu zaštite vazduha do 2030, usvojenom prošle godine, stoje upečatljive brojke koje nam ukazuju na razmere problema u našoj zemlji: kod dece između 6 i 12 godina starosti, godišnje se zabeleži oko 22.000 dodatnih, tj. „viška” slučajeva bronhitisa, a koji su najpre akutne posledice nezdravog vazduha. Zagađen vazduh narušava i naše performanse na poslu, dovodeći do lakših tegoba. Procenjuje se da je tokom 2015. registrovano skoro 1,5 miliona dana ograničenih radnih aktivnosti koji se pripisuju upravo aerozagađenju.
Ono što nas sve verovatno najviše zabrinjava jeste da je nezdrav vazduh i smrtonosan: u zavisnosti od korišćene metodologije, analize kažu da čestice PM 2,5 odnesu između 10 i 15 hiljada života u Srbiji – svake godine.
Sa druge strane, naučnici sa Univerziteta u Čikagu proračunali su da bi životni vek kod nas bio, u proseku, za 1,5 godinu duži u slučaju da udišemo zdrav vazduh.
Nažalost, realnost u Srbiji je znatno drugačija, a upozorenja na efekte aerozagađenja dolaze i sa potencijalno neočekivanih strana: engleski istraživači ukazali su na to da nezdrav vazduh može da uruši i mentalno zdravlje ljudi, doprinoseći riziku od anksioznosti i depresije, čak i pri niskim nivoima polutanata, dok analiza sa prestižnog američkog Univerziteta Harvard pokazuje da izloženost česticama PM 2,5 u vazduhu može da poveća opasnost od razvoja demencije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Krajem pošle godine Vlada Srbije je konačno usvojila Program zaštite vazduha do 2030. U pitanju je ključni strateški dokument koji bi trebalo da donese olakšanje za javno zdravlje i da pomogne rešavanju jednog od gorućih, domaćih problema.
Koliko su usvojene mere efikasne i da li će dovesti do toga da u narednim godinama prodišemo – ostaje da vidimo.
U međuvremenu, predlažemo da pročitate i ovaj tekst:
