Građevinski radovi na nuklearnoj elektrani Hinkli Point C 2017. godine / Foto: Wikipedia (Nick Chipchase)
Francuska energetska kompanija EDF objavila je u svom najnovijem finansijskom izveštaju da prva nuklearna elektrana u Ujedinjenom Kraljevstvu u poslednjih 30 godina, pod imenom „Hinkli Point C”, ipak neće biti operativna pre 2030. godine.
Ovo je najnovije kašnjenje projekta, a samo ovo poslednje odlaganje projekta za godinu dana koštaće EDF neverovatnih 2,5 milijardi evra.
Uz nove troškove, ukupna cena nuklearne elektrane Hinkli Point C porašće na 40 milijardi evra, što je skoro duplo više od inicijalnih procena od 21 milijardu evra iz 2016, kada je projekat i dobio zeleno svetlo.
Međutim, stvarni trošak izgradnje biće daleko veći kada se u obzir uzme inflacija, pošto su dosadašnje procene kompanije EDF zasnovane na nivoima cena koji su važili još 2015. godine (tzv. fiksne cene).
Kompanija EDF u državnom vlasništvu Francuske, koja nadgleda izgradnju postrojenja, pripisala je najnovije kašnjenje nižoj produktivnosti od očekivane na svom glavnom programu elektromašinske instalacije. U pitanju je program koji obuhvata instalacione radove kao što su postavljanje cevovoda, kablova i kompleksnih sistema koji povezuju reaktore sa ostatkom elektrane.
Nuklearna elektrana gradi se u okrugu Somerset na jugozapadu Engleske. Sastojaće se od dve jedinice, odnosno dva reaktora, zajedničke snage 3.200 megavata. Procenjuje se da će postrojenje u celosti pokrivati oko 7% britanske potrošnje struje, snabdevajući oko šest miliona domaćinstava.
Ukoliko ne bude daljih probijanja rokova, prvi od ova dva reaktora će početi da proizvodi struju 2030, dok bi drugi trebalo da bude na mreži oko godinu dana kasnije. Ovo odgovara i dosadašnjem tempu radova: kako se navodi u medijima, radnici su čeličnu kupolu na drugu jedinicu podigli 18 meseci nakon prve, tek u julu 2025.
Ipak, važno je naglasiti da je fazno puštanje u rad tipična praksa za ovakve džinovske energetske projekte.
Prvobitni rok za izgradnju bila je 2025. Ali kašnjenja ovakvog projekta ne treba da nas iznenade
Kada je izgradnja nuklearne elektrane „Hinkli Point C” počela u martu 2017, završetak projekta očekivao se do prošle, 2025. godine.
Od tada se finalizacija pomerala nekoliko puta, delom i zbog izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije (EU) i pandemije koronavirusa. Sva dosadašnja odlaganja rezultovala su u ozbiljnom probijanju prvobitno planiranog budžeta.
Ali to zapravo nije ništa neočekivano kada je reč o projektima nuklearnih elektrana…
Čuveni danski ekonomista Bent Flivbjerg je u svojoj knjizi „Kako se prave velike stvari” (How Big Things Get Done) izneo rezultate analize preko 16.000 završenih građevinskih projekata, podeljenih u 25 kategorija.
A nuklearne elektrane ispostavile su se kao jedan od najskupljih podviga sa najvećim kašnjenjima: ovakva postrojenja u proseku koštaju 120% više nego što je inicijalno projektovano, dakle više nego duplo. Dok izgradnja prosečno traje 65% duže nego što je planirano.
Od svih procenjenih kategorija, jedino se gore kotiraju – nuklearni otpad i organizacija Olimpijskih igara.
Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno ima devet nuklearnih reaktora u radu na četiri različite lokacije. Prema podacima istraživačkog centra Ember, tokom prošle godine oni su proizveli 12,4% britanske struje.
„Hinkli Point C” je prva nuklearna elektrana koju ova zemlja gradi od devedesetih godina prošlog veka. Postrojenje zapravo predstavlja okosnicu vladinog plana da u narednim godinama smanji zavisnost od fosilnih goriva i ispuni svoje zakonske klimatske ciljeve.
Nuklearne elektrane su održivi izvor energije koji ne emituje gasove sa efektom staklene bašte, a za razliku od varijabilnih izvora kao što su solar i vetar, proizvode struju danonoćno – i nezavisno od vremenskih prilika.
I pored toga što predstavljaju čist izvor energije, razvoj nuklearnih elektrana već decenijama prati otpor dela javnosti širom sveta, pre svega zbog nesreća iz prošlosti i trajnog problema odlaganja radioaktivnog otpada. Ali kao što se pokazuje u slučaju elektrane „Hinkli Point C”, veliki problem nuklearne energije su i – nepredvidivost rokova izgradnje i rastući troškovi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Podsećamo, Republika Srbija je u novembru 2024. godine ukinula moratorijum na nuklearne elektrane. Dotadašnja zabrana njihove izgradnje bila je na snazi na osnovu Zakona iz 1989, donetog nakon katastrofe u Černobilju.
Tako je otvoren put da se nuklearna energija uvede u domaći elektroenergetski sistem. U razvoju svog nuklearnog programa, Srbija sarađuje upravo sa francuskim EDF-om.
