Evropska unija planira da smanji emisije gasova koji zagrevaju planetu za 90% do 2040.

U četvrtak, 5. marta, Evropska unija (EU) dala je zeleno svetlo novom klimatskom cilju. Zajednica planira smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90% do 2040. godine u odnosu na nivoe iz 1990.

Dogovor za ovaj pravno obavezujući cilj postignut je na sastanku u Briselu nakon što mu je podršku pružila ojačana većina ministara zemalja članica okupljenih u Savetu EU.

„Usvajanje istorijskog klimatskog cilja za 2040. godinu pružiće industriji, građanima i investitorima neophodnu sigurnost za čistu tranziciju u deceniji koja je pred nama”, izjavila je Marija Panajotu, ministarka poljoprivrede, ruralnog razvoja i životne sredine Republike Kipar koja u prvoj polovini 2026. godine predsedava Savetom EU.

EU je još ranije postavila ciljeve za 2030. i 2050. godinu: štetne emisije treba da padnu za 55% do kraja decenije da bi onda sredinom veka zajednica dostigla klimatsku neutralnost, odnosno neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Novi cilj predstavlja ključnu stepenicu u kojoj se teži padu štetnih emisija za 90% do 2040.

U praksi, ovaj cilj će zahtevati da zemlje EU smanje emisije štetnih gasova za 85%. Dok će preostalih 5% (od ukupnih 90%), počev od 2036. godine, EU nadoknaditi tako što će putem tzv. „karbonskih kredita” (carbon credits) plaćati zemljama u razvoju da one smanje emisije u njeno ime.

Kako se navodi u saopštenju, krediti moraju biti zasnovani na verodostojnim aktivnostima smanjenja emisija u partnerskim zemljama, u skladu sa Pariskim sporazumom.

Na osnovu predloga Evropske komisije, Evropski parlament i vlade država članica preliminarno su dogovorili cilj za 2040. godinu još krajem prošle godine.

Njihovoj odluci prethodile su višemesečne rasprave i pregovori između država poput Španije, Holandije i Švedske, koje su isticale da sve gori toplotni talasi i požari, kao i potreba da uhvate korak sa Kinom na polju zelene tehnologije, opravdavaju ambicioznije ciljeve, i onih poput Poljske i Italije, koje su tražile ublažavanje mera uz argument da se industrije u problemima ne mogu priuštiti neophodne početne investicije.

Da bi novi klimatski cilj postao slovo zakona, čekala se finalna reč u Savetu EU. Uprkos protivljenju Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, dogovor je postignut kvalifikovanom većinom i smanjenje emisija za 90% do 2040. sada će postati deo zakona u ovoj zajednici.

Ovim usvajanjem zakonodavni proces je okončan. Izmenjena uredba stupiće na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU i primenjivaće se neposredno u svim državama članicama, dok će Evropska komisija predložiti odgovarajuće mere za sprovođenje ovog obavezujućeg klimatskog cilja EU za 2040. godinu.

Ipak, cilj je „razvodnjen” u odnosu na originalni plan Evropske komisije koji je podrazumevao da se smanjenje sprovede u potpunosti unutar granica EU, što je bilo u skladu sa preporukama klimatskih naučnika. Neutralisanje 5% kroz „karbonske kredite” ubačeno je kako bi se smekšale države koje su se plašile prevelikog pritiska na domaću industriju.

Kao deo paketa mera koji je omogućio postizanje dogovora, odlučeno je i da se primena strožih ekoloških taksi na gorivo i grejanje (sistem ETS2) odloži sa 2027. na 2028. godinu.