Dugo se verovalo da je odnos polova kod ljudi pri rođenju – razmera muških i ženskih potomaka – konstantan, genetski određen i imun na društvene ili ekološke poremećaje.
Međutim, rezultati nove studije potvrđuju da je stvarnost drugačija: ekstremna toplota mogla bi da odigra ulogu u tome koliko se dečaka i devojčica rađa na globalnom nivou.
Iako su druga istraživanja novijeg datuma već dovodila u pitanje mit o nepromenljivosti ovog odnosa, veza sa klimatskim promenama bila je nedovoljno istražena – barem do sada.
U želji da dopune sliku, autori studije objavljene u naučnom časopisu PNAS su sproveli opsežnu, kompleksnu analizu.
Tim je predvodila Jasmin Abdel Gani sa prestižnog Univerziteta Oksford koja se bavi istraživanjem uticaja klimatskih promena na fertilitet i odnos polova pri rođenju. Pored nekoliko naučnika sa Oksforda, u ovaj naučni rad bili su uključeni i eksperti sa Instituta za globalno zdravlje u Barseloni i Univerziteta u Bolonji.
Kako je sprovedena analiza?
Kako bi rasvetlili uticaj porasta temperature na odnos polova pri rođenju, naučnicima je bio neophodan ogroman uzorak koji je uključivao podatke o čak pet miliona živorođene dece u 33 zemlje podsaharske Afrike i Indiji, u periodu od 2000. do 2022. godine.
Njihov naredni korak bio je da to preklope sa preciznim temperaturnim mapama visoke rezolucije. Cilj je bio jasan: utvrditi kako izloženost visokim temperaturama tokom trudnoće utiče na to da li će beba biti dečak ili devojčica.
U oba posmatrana regiona, i u podsaharskoj Africi i u Indiji, utvrđeno je da ambijentalna toplota može povećati prenatalni mortalitet u ranoj trudnoći, naročito kod muških fetusa.
„Otkrili smo da temperatura suštinski oblikuje ljudsku reprodukciju tako što utiče na to ko se rađa, a ko ne”, naglasila je Jasmin Abdel Gani sa Oksforda.
Prema njenim rečima, ovi nalazi ukazuju na to da temperatura ima merljive posledice po preživljavanje fetusa i ponašanje pri planiranju porodice, uz posledice po sastav populacije i polnu ravnotežu.
„Razumevanje ovih procesa od ključnog je značaja za predviđanje načina na koji životna sredina utiče na društva u uslovima zagrevanja planete.”
Različiti putevi uticaja
Rezultati ove analize pokazuju da su temperature već iznad 20 °C dosledno povezane sa manjim brojem rođenja muške dece u oba regiona – ali putem različitih mehanizama.
U podsaharskoj Africi, izloženost visokim temperaturama tokom prvog trimestra trudnoće direktno je povezana sa padom broja muških novorođenčadi. Ovaj obrazac ukazuje na povećan prenatalni mortalitet uzrokovan toplotnim stresom kod majki.
Do ovakvih gubitaka trudnoće dolazi usled tzv. fetalnog stresa koji može biti izazvan dehidratacijom, preusmeravanjem protoka krvi i kiseonika dalje od placente, hormonskim disbalansom i upalnim procesima.
„Naša pretpostavka je da su ovi gubici uzrokovani toplotom učestaliji kod muških fetusa, što je u skladu sa hipotezom o ‘osetljivom muškom polu’”, piše u studiji.
„Prema ovom evolucionom argumentu, slabiji muški fetusi imaju manje šanse da prežive do rođenja u lošim uslovima životne sredine. Čak i nakon rođenja, muškarci imaju manju verovatnoću preživljavanja od žena, zbog čega zahtevaju veće ulaganje majke tokom odrastanja.”
Detaljnija analiza pokazuje da su muški fetusi najosetljiviji otprilike sedam meseci pre rođenja, dakle u ranoj fazi razvoja: svaki dodatni topli dan tokom trimestra direktno „obara” procenat rođenih dečaka.
Iako se pad od oko 0,05% po danu čini malim, na uzorku od pet miliona dece to postaje značajna brojka koja menja demografsku sliku. Konkretno, značajniji porast broja toplih dana (iznad 25 °C) dovodi do pada broja muških novorođenčadi za skoro pola procentnog poena (0,46%).
Situacija u Indiji, s druge strane, otkriva drugačije nijanse. U ovoj zemlji gde je odnos polova istorijski bio narušen preferencijom prema sinovima i selektivnim abortusima, efekti toplotnog stresa javljaju se tek kasnije – tokom drugog trimestra trudnoće. Istraživači su uočili da više temperature tada dovode do manjeg broja muških rođenja.
Ovaj obrazac sugeriše složeniju dinamiku: izloženost toploti bi mogla da oteža pristup ili upotrebu usluga selektivnog abortusa, čime se u Indiji privremeno smanjuju postojeći polni disbalansi.
Kako ističu sa Oksforda, uticaji vrućina na rađanje nisu ravnomerno raspoređeni. Žene koji imaju manje resursa i one koje žive u osetljivijim sredinama su posebno pogođene, što produbljuje brige o rastućim nejednakostima na toplijoj planeti.
Globalna slika
Istraživanje ne ukazuje na nagli, fiksni pad, već na jasnu statističku povezanost: prag osetljivosti počinje već iznad 20 °C.
Činjenica da se promene u odnosu polova primećuju čak i pri ovim umerenim temperaturama sugeriše da žensko telo detektuje toplotni stres mnogo ranije, pokrećući biološke reakcije koje menjaju statistiku rađanja.
Ipak, u ispitivanim regionima dani sa jakim vrućinama (iznad 25 °C i 30 °C) javljaju se znatno češće nego oni umereno topli. Upravo ta učestalost vrelih dana dovodi do toga da visoke temperature imaju srazmerno najveći uticaj na promenu prirodne ravnoteže između broja rođenih dečaka i devojčica.
Ali da li su ovi rezultati primenjivi i na globalni nivo?
U samoj studiji navodi se da bi sama temperatura mogla direktno da utiče na odnos polova pri rođenju, podjednako na svim meridijanima.
Drugim rečima, nije bitno da li živimo u Africi, Aziji ili Evropi – toplota deluje na ljudsko telo skoro identično svuda, a klima u kojoj živimo ne menja tu vezu.
S druge strane, autori naglašavaju da u njihovoj konkretnoj analizi nema dovoljno podataka da se zaključi da li niže temperature (ispod 15 °C) prave sličnu pometnju, ali za vrelinu je stvar jasna: vreme napolju nam kroji statistiku u porodilištima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nauci je od ranije poznato da visoke temperature, a posebno dugi toplotni talasi, negativno utiču na ishod trudnoće na različite načine, npr. kroz verovatnoću začeća, spontani pobačaj, malu težinu na rođenju, prevremeni porođaj, gestacijsku hipertenziju…
Tako je u istraživanju iz 2017. godine, sprovedenom u Kaliforniji, utvrđeno da je porast temperature od 5,6 °C (10 °F) tokom letnje sezone povezan sa porastom spontanih pobačaja za preko 11%.
Studija sa Oksforda donosi novu perspektivu: više temperature utiču na to ko se rađa, a ko ne.
Pregled literature, objavljen prošle godine, potvrđuje ulogu klimatskih promena u reproduktivnom zdravlju: rastući broj klimatskih ekstrema i prirodnih katastrofa ozbiljno narušava reproduktivne procese od začeća do brige, jer otežava ljudima da uopšte imaju decu i da ih podižu u bezbednom i zdravom okruženju.
