Panoramski pogled na Vranje / foto: Wikimedia (Чигот)
Na krajnjem jugu Srbije, u Pčinjskom okrugu kod Vranja, nalazi se malo podplaninsko selo Beli Breg. Sastoji se od Gornje i Donje Mahale, nazvane Popovci.
Juče, 9. juna, na osnivačkoj skupštini predstavnici ukupno 13 tamošnjih domaćinstava pokrenuli su Energetsku zadrugu Beli Breg Popovci. Meštani zaseoka Popovci na taj način su se i zvanično udružili oko zajedničke proizvodnje električne energije.
„Nismo mi ovde osnivali nikakvu kompaniju”, naglasili su oni. „Dogovorili smo se kao komšije, kao što smo se oduvek dogovarali oko svega važnog. Samo je tema ovog puta bila struja.”
Osnivanje energetske zadruge je kruna višemesečnog procesa koji je počeo sastankom meštana sa timom Platforme za energetsku tranziciju (PET).
PET je došao sa idejom i podrškom Evropske unije, a meštani su imali zemlju, sunce i volju da probaju nešto novo. Usledilo je nekoliko meseci razgovora, radionica i zajedničkog planiranja, iz čega se izrodila Energetska zadruga Beli Breg Popovci.
Energetska zadruga Beli Breg Popovci planira da krene u razvoj manjih solarnih elektrana
U planu su i prvi konkretni koraci – zadruga će početi razvojem manjih solarnih elektrana. Koristi kao što su uštede, prihodi i buduća ulaganja ostaju u selu, navodi se u saopštenju.
„Iako konačna odluka i biznis plan treba da se definišu u narednim nedeljama, u ovom trenutku planira se da se desetak kilovata fotonaponskih panela postavi na krovu jednog ili više domaćinstava”, otkriva za portal Klima101 Bojan Gajić, programski direktor i jedan od osnivača Platforme za energetsku tranziciju.
Prema njegovim rečima, ta domaćinstva će ući u sistem kupaca-proizvođača, čime će se njihovi računi za električnu energiju smanjiti. „Ta ušteda će se prebacivati na račun zadruge i oni će zajednički odlučivati o tome kako će ta sredstva iskoristiti.”
Ali to je samo početak… Uprkos tome što nisu još jasno dogovoreni, naš sagovornik naglašava da već postoje i planovi za budućnosti.
„Na samoj skupštini pojavile su se i razne dodatne ideje, npr. kako bi se mogli baviti i vinogradarstvom, poljoprivredom, elektropunjačima… Ali to je za sada još daleko, sve kreće od male solarne elektrane.”
Ovo udruživanje u Belom Bregu je posebno važno ako uzmemo u obzir da godinama, pa i decenijama unazad, iz ovakvih ruralnih zajednica odlaze i ljudi i novac.
Sam Beli Breg nije izuzetak: između dva popisa, od 1991. do 2002. godine, selo je izgubilo gotovo petinu svojih stanovnika. Trend se od tada nije promenio.
„Pored samog novca, ovaj način udruživanja takođe osnažuje lokalnu zajednicu i donosi nove perspektive za razvoj”, napominje Bojan Gajić. „Kroz naše zajedničke sastanke, meštani su već identifikovali razne ideje kako će dalje razvijati svoje selo.”
Teorija koja je postala praksa
U Srbiji, energetske zajednice su dugo bile predmet regulatornih rasprava i stručnih konferencija. Zakon koji omogućava njihovo osnivanje relativno je nov, a primeri iz prakse i dalje – retki.
Objašnjenje za to leži u nedostatku podzakonskih akata.
„Energetske zajednice kod nas postoje samo u zakonima, ali ne postoji podzakonska regulativa koja bi omogućila njihovo osnivanje”, napominje Bojan Gajić iz PET-a. „Iako se javljaju inicijative na lokalu, npr. u Šapcu i Nišu, nijedna energetska zajednica nije zvanično uspostavljena.”
S obzirom na to da građani traže modele kako bi se udružili oko projekata građanske energije, a da to trenutno ne može da bude u obliku energetskih zajednica, na scenu stupa zadružno udruživanje.
„Koristi se Zakon o zadrugama i formira se zadruga”, objašnjava Gajić. „Poštujući zadružna pravila, članovi se bave projektima u domenu energetike. To nije energetska zajednica kakva je definisana u Evropskoj uniji ili kakva će zaživeti i u Srbiji kada se usvoje podzakonski akti. To je pronalaženje načina da se u postojećoj pravnoj regulativi ljudi udruže oko projekata građanske energije.”
Dok zahvaljujući potpunijem i povoljnijem pravnom okviru širom Evropske unije postoji na hiljade takvih zajednica, u našoj zemlji ima svega nekoliko energetskih zadruga poput Elektropionira i Sunčanih krovova iz Šapca kao prve energetske zadruge kod nas.
Sada se ovom spisku pridružio i Beli Breg, i to projektom koji je nastao iz same zajednice.
„Kad sam počinjao da se bavim energetikom, razgovor o energetskim zajednicama u ruralnoj Srbiji bio je teorija”, priseća se Bojan Gajić. „Danas stojim u selu gde su komšije same odlučile da zajedno proizvode struju, dele je i njome upravljaju. To nije mali korak, to je dokaz da tranzicija može biti pravedna i da može početi odozdo, tamo gde je najpotrebnija.”
Struja kao povod, selo kao cilj
Na osnivačkoj skupštini Energetske zadruge Beli Breg Popovci definisana su četiri pravca razvoja zadruge:
- energetika kroz zajednička solarna ulaganja i niže troškove,
- poljoprivreda kroz zajedničku opremu i bolji plasman proizvoda,
- seoski turizam i promocija kraja i
- mobilnost kroz e-mobilnost i bolju povezanost sela sa gradom.
Taj četvrti pravac, elektromobilnost u ruralnoj sredini, često se zaboravlja u razgovorima o tranziciji. A za selo bez redovnog javnog prevoza, zajednički punjači i deljeni električni automobili nisu luksuz nego logistička nužnost.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iza svega stoji i šira slika, ističu iz PET-a. Srbija ima stotine sela koja se suočavaju sa istim problemima – odlazak stanovništva, starenje, slabljenje infrastrukture, ograničene ekonomske mogućnosti…
Energetske zadruge same po sebi ne rešavaju te probleme. Ali mogu biti tačka oko koje se zajednica ponovo organizuje, gradi poverenje i pokreće zajednička ulaganja, ističu iz PET-a.
„Kad se komšije u selu dogovore da zajedno proizvode struju, to nije samo energetika – to je znak da zajednica još postoji.”
