Istraživači sa Fizičkog fakulteta u Beogradu razvili su alat za brzu atribuciju klimatskih promena

Foto: Mary / Pexels

Tim istraživača sa Fizičkog fakulteta u Beogradu razvio je alat za brzu atribuciju klimatskih promena za ekstremne događaje. 

Time je postao prva institucija u regionu jugoistočne Evrope koja može da izvrši ovakav tip studija, zasnovanih na metodologiji koju primenjuje međunarodna inicijativa World Weather Attribution. 

Studije atribucije predstavljaju procenu u kojoj meri se pojava nekog ekstremnog vremenskog događaja može pripisati klimatskim promenama. Omogućavaju nam, drugim rečima, da damo ocenu koliko su klimatske promene povećale verovatnoću nekog ekstremnog događaja, kao i da odredimo koliko je taj događaj jači usled klimatskih promena.

Studije atribucije su generalno novitet u nauci: prva studija atribucije objavljena je 2004, dok je metodologija koju mi sada koristimo u upotrebi od 2020. godine. 

Naučnici koji su uveli ovu metodologiju su uglavnom iz zapadne Evrope, pa su postojeće studije mahom fokusirane na ovaj region; region jugoistočne Evrope je samim tim postao svojevrsna „crna rupa” za studije atribucije. To je ono što mi želimo da promenimo.

Ovo je posebno važno na prostoru Balkana, zato što je naš region u proseku više zagrejan u odnosu na ostatak kontinenta.

Koliko je zapravo brza jedna „brza analiza”?

Analize koje će se raditi uz pomoć ovih alata su „brze” u smislu da će one davati rezultate svega par nedelja nakon što se neki događaj desi. 

Dok traje jedan ekstreman događaj, teško je proceniti koliko je on u stvari ekstreman, koliko dugo će trajati, i kolika je šteta koju on prouzrokuje. 

Ali to vreme koristimo kako bismo odradili analizu koja nam pokazuje koliko je događaj ekstreman i redak – i da osmotrimo da li ga je javnost i doživela tako.

Kakvi sve ekstremni događaji mogu da se analiziraju?

U ovom trenutku, alat razvijen na Fizičkom fakultetu je operativan za ekstremne toplotne događaje, i prvi put je primenjen u analizi toplotnog talasa iz jula 2025. godine. U pitanju je bio jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa zabeleženih poslednjih decenija u Srbiji. 

Kako je ova prva analiza pokazala, toplotni talas takve dužine i intenziteta danas je 12 puta verovatniji nego sredinom 20. veka. 

„To znači da bi, u klimi iz 1950. godine, ovako ekstremne vrućine pogodile Srbiju tek jednom u više od pola veka; danas ih možemo očekivati svakih pet do šest godina”, opisali smo rezultat prošle godine.

Alat nije ograničen samo na analize toplotnih talasa: može se upotrebiti i za ekstremno hladne događaje, samo što bi tu rezultat bio koliko su takvi događaji ređi u odnosu na prošlost.

Pored temperatura, u planu je proširenje ovog sistema na ekstremne padavinske epizode, a on se može koristiti i za suše i druge ekstremne događaje.

Kako funkcioniše ovaj alat?

Alat za atribuciju klimatskih promena sastoji se iz podataka i statističkih modela koji nam omogućavaju da uporedimo šansu pojave nekog događaja u dva različita scenarija: jedan su trenutni, aktuelni klimatski uslovi, a drugi su uslovi iz prošlosti, tj. oni koji bi odgovarali manje zagrejanoj Zemlji.

Trenutno, najdalje što možemo da odemo unazad je 1951. godina, pa poređenje najčešće dajemo u odnosu na ovu godinu. To nije idealno, jer ova godina spada u period kada je globalno zagrevanje već bilo u toku, ali se većina emisija gasova staklene bašte, kao i globalnog zagrevanja, ipak dogodila između ove godine i današnjeg dana. 

Kao rezultat analize dobijemo broj – koliko je verovatnoća događaja danas veća nego ranije, a samim tim i da li takav događaj danas treba da očekujemo značajno češće. 

Ponekad, možemo da ocenimo i da bi neki događaj praktično bio nemoguć u prošlosti – odnosno, da bi se on mogao očekivati ekstremno retko, možda jednom u više stotina godina.

Ukratko, zaključci koje možemo da donesemo su:

• Na događaj nisu uticale klimatske promene (odnos verovatnoća je broj u blizini 1)
• Događaju su doprinele klimatske promene (odnos verovatnoća je broj veći od 1)
• Događaj bi bio jako slabo verovatan, pa i faktički nemoguć u svetu bez klimatskih promena (jako visoke vrednosti odnosa verovatnoća, reda veličine 50)

Analiza toplotnog talasa iz jula 2025. godine pokazala je da je takav događaj danas 12 puta verovatniji događaj nego sredinom 20. veka – takvi događaji su jaki signali za uticaj klimatskih promena.

Studije atribucije su veoma važne zato što skreću pažnju na to koliko smo danas ugroženiji ekstremnim vremenskim pojavama u odnosu na prošlost; istovremeno, one nam ukazuju da moramo bolje da se pripremimo za njih.

U budućnosti, planiramo razvoj jedne drugačije metodologije atribucije ekstremnih događaja, koja će nam, uz pomoć numeričkih modela, omogućiti da procenimo kako bi se dešavala neka specifična vremenska epizoda u drugačijim uslovima nego danas. Sa ovakvom metodologijom moguće je, primera radi, ponuditi „alternativnu” ili paralelnu prognozu vremena – kako bi ona izgledala na hladnijoj Zemlji, ili možda kako bi izgledala u budućnosti, ako nastavimo da zagrevamo planetu.

O autoru

Lazar Filipović je doktorant na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegove teme istraživanja su ekstremni klimatski i vremenski događaji i fizika oblaka, i deo je tima koji se bavi atribucijom ekstremnih događaja klimatskim promenama.