Danas, 30. jula, svet je ušao u ekološki dug, podigavši kredit od prirode.
Ovaj datum rezultat je procena koje izrađuje Mreža za globalni ekološki otisak. U pitanju je trenutak kada čovečanstvo iscrpi sve prirodne resurse i usluge koje planeta može da obnovi u periodu od godinu dana.
Ove godine, taj dan pao je na 30. jul – što je, nakon ažuriranja procena, najraniji datum ekološkog duga od davne 1972, saopštili su autori.
Kako bi odredila dan ekološkog duga za svaku godinu, Mreža za globalni ekološki otisak izračunava koliko je dana u toj godini biokapacitet Zemlje bio dovoljan da pokrije ekološki otisak čovečanstva. Preostali deo godine svet živi u ekološkom dugu.
Konkretno, biokapacitet naše planete – količina ekoloških resursa koje Zemlja može da obnovi u datoj godini – podeli se sa godišnjom potrošnjom čovečanstva, odnosno našim kolektivnim ekološkim otiskom. Rezultat se množi sa brojem dana u godini, što je ove godine 365, a tokom prestupnih 366.
U 2026. godini, do ove kritične tačke stigli smo 211. dana.
Sve što budemo trošili tokom preostala 154 dana, trošimo na račun budućih generacija. To znači da naše „potrebe” drastično nadilaze raspoložive globalne kapacitete, te da bi – kako bi se one zadovoljile u potpunosti – bilo neophodno 1,7 planeta Zemlje.
Stanje je slično skoro deceniju unazad… Još od 2018. godine, datum ekološkog duga „vrti se” u prvih nekoliko dana avgusta, sa izuzetkom „pandemijske” 2020. kada smo uspeli da prištedimo resurse „čak” do 18. avgusta.
Na svetski dan ekološkog duga, naša zemlja je već dva i po meseca dužnik budućih generacija – Srbija je, naime, u ekološki dug zakoračila još 16. maja.
Podaci rasvetljavaju još jednu sumornu činjenicu: da svi ljudi na svetu žive i troše resurse sličnim tempom kao mi, bilo bi potrebno preko dve i po planete da se ispune njihove potrebe.
Što se tiče našeg komšiluka, u ovogodišnji ekološki dug prva je zagazila Crna Gora, 20. aprila, a pratile su je Hrvatska (25. april) i Bosna i Hercegovina (26. april). Nekoliko dana pre nas, 10. maja, i Bugarska je „podigla kredit” od prirode.
Rumunija i Mađarska pošle su našim stopama u drugoj polovini juna, dok će se Albanija listi ekoloških dužnika pridružiti 19. septembra.
Zajedno sa dvadesetak drugih zemalja, Severna Makedonija i Slovenija ovog puta nisu bile obuhvaćene analizom Mreže za globalni ekološki otisak zbog, kako se navodi, niskog kvaliteta podataka.
Početkom sedamdesetih, potrošnja čovečanstva bila je (skoro) u granicama održivosti: U poslednjim decenijama, to više nije slučaj
Iako su posredi kompleksne računice i možda pomalo apstraktni podaci, ovaj datum nam ukazuje na ono čega smo sami svesni – trošimo munjevitom brzinom i emitujemo ogromne količine štetnih gasova, zbog čega se posledično klima ubrzano menja, biodiverzitet nestaje i svedočimo učestalijim vremenskim ekstremima poput aktuelnih požara širom Francuske i Španije.
Prošla godina bila je posebno alarmantna – ekološki dug nastupio je, prvi put, tokom jula, i to već 24. jula, objavila je tada Mreža za globalni ekološki otisak.
Ipak, ovaj datum nije opstao i u ovogodišnjem izdanju – pomerio se osam dana kasnije. Razlog je u tome što se u kalkulacijama koriste podaci Ujedinjenih nacija i pridruženih organizacija koji se redovno ažuriraju. Kako se navodi, nakon poslednjeg osvežavanja i dopune same baze, sposobnost okeana da apsorbuje ugljenik bila je viša. Uz još nekoliko manjih prilagođavanja, datum ekološkog duga za 2025. retroaktivno je pomeren na 1. avgust.
Iz Mreže za globalni ekološki otisak naglašavaju da ovo „pomeranje” ne odražava smanjenje prekoračenja kapaciteta zemlje, odnosno apetite civilizacije, već isključivo jaz u starim i ažuriranim brojkama.
Uzevši sve navedeno u obzir, ova godina predstavlja najviši nivo ekološkog prekoračenja ikada zabeležen, odnosno najraniji datum ekološkog duga u proteklih 55 godina.
Ovogodišnji bilans je posebno dramatičan ako se vratimo u 1972. godinu: tada je svet zakoračio u ekološki dug tek 31. decembra, a godinu ranije (1971) 29. decembra.
Dakle, pre svega nekoliko decenija, Zemlja je imala gotovo pa dovoljno resursa da zadovolji potrebe čovečanstva, uprkos rastućoj proizvodnji.
Danas to više nije ni blizu tačno.
Svetski datum ekološkog duga obuhvata preko 100 zemalja koje analizira Mreža za globalni ekološki otisak – od Katara, Luksemburga i Singapura koji su svoje resurse za 2026. potrošili još u februaru, pa sve do država koje su znatno štedljivije i neće uopšte postati dužnici prirode, kao što su Bangladeš, Indija, Egipat i Senegal.
Na potrošnju ove druge grupe trebalo bi se ugledati: one zapravo troše manje nego što imaju pa bi tako da svi živimo kao stanovnici Bangladeša, za zadovoljenje potreba čitave civilizacije trebalo manje od polovine planete, procenjuje se.
