Foto: Flickr / Agu V.
Jednog nedavnog vrelog letnjeg dana, oko 13 časova, na autobuskom stajalištu kod Ade Ciganlije srela sam čoveka.
Okrenut ka ogradi, u hladovini drveta, obema rukama držao se za zidić pognute glave. Pomislivši da mu je potrebna pomoć, prišla sam mu i dala vodu. Hitnu nije želeo da zovemo, ali je podelio da je srčani bolesnik – i da živi na ulici.
U svojim nedaćama ovaj čovek nije usamljen.
Prema podacima organizacije ADRA Srbija, u Beogradu živi oko 5.000, a neke procene iznose brojke od čak 15 hiljada osoba u situaciji beskućništva (OSB).
Kada nastupe ekstremni vremenski uslovi, poput aktuelnih vrućina, već teška svakodnevica osoba u situaciji beskućništva postaje još teža, a već ugroženo zdravlje – još ugroženije.
Iako se ovoj temi i dalje najviše pažnje posvećuje zimi, kada nas dočekaju opasni ledeni dani sa rizikom od smrzavanja, u doba klimatskih promena, leta takođe nose rastuće izazove za ljude bez krova nad glavom – a adekvatna reakcija Grada Beograda izostaje.
„U gradu nisu organizovani i otvoreni rashladni dnevni centri namenjeni ranjivim grupama stanovništva, dnevni boravci namenjeni osobama u situaciji beskućništva u kojima bi mogli da se rashlade, koriste tuš i dobiju obrok”, kaže Milica Jocić iz ADRA Srbija u razgovoru za portal Klima101.
„Nisu organizovani ni mobilni timovi koji bi pružali socijalnu, ali i zdravstvenu podršku tokom ekstremnih vrućina na javnim mestima, kao i na mestima okupljanja osoba u situaciji beskućništva.”
Dok prosečan građanin utočište od vrućina može da pronađe u klimatizovanim prostorima, za osobe u situaciji beskućništva ovo predstavlja luksuz, zbog čega je njihov organizam izložen konstantnom toplotnom stresu.
Vrućine narušavaju zdravlje i otežavaju život osoba u situaciji beskućništva
Celodnevna izloženost temperaturama iznad 30, a naročito 35 stepeni, predstavlja ekstremno opterećenje za ljudski organizam.
„Telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova kože i znojenjem, ali to povećava opterećenje srca i dovodi do gubitka tečnosti i soli”, objašnjava dr Aleksandar Stevanović, specijalista socijalne medicine i asistent na Katedri za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Nemogućnost rashlađivanja i neadekvatan unos tečnosti mogu dovesti do dehidratacije, pada krvnog pritiska, vrtoglavice, slabosti, grčeva, pa i poremećaja srčanog ritma. U ekstremnim slučajevima, možemo govoriti o riziku od toplotne iscrpljenosti, kao i toplotnom ili moždanom udaru. Starije osobe su posebno ranjive.”
Uz praktično onemogućen pristup zdravstvenoj zaštiti, stanje dodatno pogoršavaju hronične bolesti, neuhranjenost i zloupotreba supstanci, dodaje dr Stevanović.
dr Aleksandar Stevanović, specijalista socijalne medicine i asistent na Katedri za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu
Ovo potvrđuju i terenska iskustva. Milica Jocić podseća da je beskućništvo u svojoj suštini tiha zdravstvena kriza:
„Govorimo o ljudima koji imaju jednu ili više hroničnih bolesti istovremeno zbog čega su u povećanom zdravstvenom riziku. Povrh toga, zbog života u ekstremnim uslovima, beskućništvo dovodi do ugrožavanja fizičkog i mentalnog zdravlja, posebno zato što su u pitanju ljudi koji su ‘nevidljivi’ za sistem.”
Kao vremenski ekstremi kojima se pripisuje najveća smrtnost, toplotni talasi na ulicama kroje crne bilanse. Usled surovih vrućina 2023. godine u američkoj saveznoj državi Arizoni, život je u Finiksu i okolini izgubilo 645 ljudi – skoro polovina preminulih bile su osobe u situaciji beskućništva, pronađene na autobuskim stajalištima, u šatorima ili na trotoaru.
Nažalost, nemamo uvid u slične analize koje bi se odnosile na našu državu, ali imamo predstavu o dubini klimatske krize u Srbiji, u kojoj su toplotni talasi sve češći i sve opasniji, a posebno u većim gradovima.
„U velikom gradu poput Beograda, sa brojnim toplotnim ostrvima i sve manje zelenih površina koje pružaju hlad, termoregulaciju je posebno teško postići u situaciji beskućništva”, priča dr Aleksandar Stevanović. „Dodatni problem predstavlja i neravnomerna dostupnost javnih česmi sa higijenski ispravnom vodom za piće.”
Uz fond zelenila, nagrižen betonom, i česme sa neretko nebezbednom izvorskom vodom, gde ljudi bez doma mogu da pronađu sklonište i okrepu u vrelim danima?
U Beogradu, osobe u situaciji beskućništva ostaju nezaštićene u toku najvrelijeg dela dana
Prema navodima Milice Jocić iz ADRA Srbija, možemo reći da sistemski organizovane mere od strane javnih institucija praktično ne postoje.
„Sistem se oslanja na već postojeće mere zaštite poput usluge gradskog Prihvatlišta ili Prenoćišta”, objašnjava ona, „koje suštinski nisu potpuno prilagođene za aktuelne potrebe građana i građanki koji provode dane i noći na otvorenim prostorima bez mogućnosti zaklona od sunca, rashlađivanja i bilo kakvog skloništa.”
Kao jedno od retkih trajnijih rešenja, Prihvatilište za odrasla i stara lica na Voždovcu tokom čitave godine pruža dvadesetčetvoročasovnu zdravstvenu i socijalnu podršku. Stara zgrada samog prihvatilišta, koja je raspolagala sa 104 mesta, trenutno je u rekonstrukciji, a za to vreme, korisnici su smešteni u deo objekta Gerontološkog centra – Dom Voždovac.
„Prihvatilište trenutno raspolaže sa 72 mesta i iz prakse znamo da su kapaciteti su popunjeni do maksimuma, zbog čega takođe i postoje liste čekanja za pristup ovoj ustanovi”, otkriva naša sagovornica.
Pristup samom prihvatilištu nosi i dodatni uslov – korisnici moraju imati prijavljeno prebivalište na teritoriji Beograda.
„Moramo uzeti u obzir da veliki broj osoba u situaciji beskućništva nemaju lična dokumenta ili su strani državljani”, napominje Jocić, „pa praktično nemaju ni pristup ovakvim centrima.”
Usled skromnih kapaciteta, čak ni oni koji ispunjavaju sve formalne zahteve trenutno ne mogu da dobiju traženi smeštaj.
Milica Jocić, ADRA Srbija
Kada je reč o prenoćištu na Autokomandi, pravila su fleksibilnija i jedan od ukupno 42 kreveta može da se dobije bez ispunjavanja bilo kakvih uslova.
Pored prenoćišta, neophodni su i namenski dnevni centri, jer za ove naše sugrađane je najvažnije da se sa ulice sklone u najtoplijem delu dana, kada temperature prelaze 35 stepeni Celzijusa.
Nažalost, po svemu sudeći, i u tom smislu većinski ostaju potpuno prepušteni samima sebi.
I pored upućenih pitanja, iz Službe za informisanje grada Beograda do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili na naš upit o kapacitetima i mrežama dnevnih boravaka. Sudeći prema javno dostupnim informacijama, uprkos tome što se otvaraju tokom zime kao privremeni beg od hladnoće, dnevni centri za osobe u situaciji beskućništva u glavnom gradu Srbije u vreme vrućina ne postoje.
Kako pomoći ugroženim sugrađanima?
„Hitno treba reagovati ako je osoba bez svesti ili deluje izrazito iscrpljeno ili zbunjeno, ako je crvene, tople kože i teško diše”, ističe dr Aleksandar Stevanović. „U tim situacijama treba je hitno skloniti u hlad, započeti intenzivno rashlađivanje i odmah pozvati hitnu pomoć.”
Mada pomoć ranjivim grupama na vrućinama postaje od životne važnosti u ovakvim opasnim zdravstvenim situacijama, kao solidarni sugrađani možemo ih podržavati svakodnevno – kroz donacije ili volontiranje u različitim humanitarnim inicijativama.
Jedna poznata inicijativa je magazin „Lice ulice”, čijom prodajom osobe na margini društva obezbeđuju sredstava za život, zarađujući polovinu cene od svakog prodatog primerka. Njihova mreža broji skoro 200 članova i članica iz Beograda, Novog Sada, Pančeva i Kraljeva.
Istovremeno, nezavisni kolektiv Solidarna kuhinja osigurava kuvane obroke i druge namirnice ugroženim sugrađanima. Kako navode, hrana se deli sredom, subotom i nedeljom od 16 časova na punktu kod Vukovog spomenika u Beogradu.
Ljudima u situaciji beskućništva i siromaštva na raspolaganju je i mobilni servis „Drumodom”, koji vodi ADRA Srbija i bazira se na terenskom radu.
Multidisciplinarni tim Drumodroma čine zdravstveni i socijalni radnici. Pružaju se usluge održavanja higijene kao što su vešeraj, tuširanje, distribucija higijenskih paketa i čiste odeće. Stručnjaci takođe pomažu osobama u situaciji beskućništva da izvade lična dokumenta, te da tako ostvare pristup javnim servisima socijalne i zdravstvene zaštite.
U ovoj misiji možete ih i sami podržati – svakog petka u toku leta od 9 do 14 časova, na adresu Krunska 23a u Beogradu, možete doneti različite potrepštine koje će pomoći da naši ugroženi sugrađani lakše i efikasnije prebrode period povišenih temperatura. Tu spadaju kačketi, letnje kape i šeširi, kreme sa zaštitnim faktorom, kreme i gelovi za ublažavanje posledica izlaganja suncu, opekotina i ujeda, letnje ravne papuče…
Pored podrške ovim i sličnim organizacijama, postoji nešto što kao pojedinci možemo uraditi svakog dana na ulici – da ne okrećemo glavu.
„Možete da za početak primetite svog ‘komšiju bez krova’ i da ga pitate kako je i šta mu je potrebno”, savetuje Milica Jocić iz ADRA Srbija.
Ali kada je na ulicama glavnog grada između pet i 15 hiljada osoba bez krova nad glavom više nego što bi trebalo ih da bude, to nadilazi naše lične kapacitete solidarnosti. Na kraju, rešavanje problema je prevashodno u nadležnosti viših instanci.
„Možda govorimo o jednom o najsloženijih društvenih problema čiji su koreni upravo u načinu funkcionisanja neoliberalnih država”, smatra Milica Jocić. „Uprkos pokušajima individualizacije problema i svaljivanja odgovornosti na pojedinca, uzroci su suštinski isključivo sistemski.”
Ipak, rešenja nisu nedostižna. Pojedini gradovi širom sveta već godinama razvijaju sisteme koji dokazuju da je adekvatna briga o najranjivijima i te kako moguća.
Gradovi koji se bolje brinu o najugroženijim stanovnicima
Jedan od primera dobre prakse dolazi iz Barselone: decenijama unazad, ovaj španski grad mnogo ozbiljnije shvata opasnost rastućih temperatura za zdravlje osoba u situaciji beskućnika – pored klimatskih skloništa gde ljudi mogu da se odmore od žege i okrepe, postoje i dnevni centri, kao i posebni klimatizovani prostori namenjeni isključivo osobama u situaciji beskućništva, gde tokom dana mogu da se hidriraju, predahnu, druže, pronađu različite vidove pomoći…
Naposletku, ranjivoj populaciji, uključujući i osobe u situaciji beskućništva, na ulicama su na raspolaganju timovi lekara i socijalni radnici koji u toku toplotnih talasa dele vodu, zaštitnu opremu i medicinske savete.
Kao jedan od globalno najpoznatijih gradova sa problemom beskućništva usled visokih cena stanovanja, Njujork ima detaljnu mapu sa izlistanim čak 491 rashladnim centrom, na kojoj se može proveriti koji su u datom momentu otvoreni, koji su korisniku najbliži, ali i da li su dostupni za osobe sa invaliditetom i da li je moguće dovesti ljubimca.
Kada je reč o njujorškim prenoćištima, tokom maja ove godine u njima je svake noći spavalo 96.500 ljudi od procenjenih 350 hiljada ljudi bez doma. Poređenja radi, dok u Beogradu postelja u proseku postoji za tek jednog čoveka na sto ljudi sa ulice, u Njujorku skoro jedna trećina osoba u situaciji beskućništva može da računa na podršku gradskih vlasti – iako je ukupan broj beskućnika daleko veći nego u Beogradu.
Milica Jocić, ADRA Srbija
Ali primere dobre prakse ne moramo da tražimo u udaljenoj Barseloni, a kamoli „preko bare”.
„Zagreb je tokom toplotnih talasa omogućavao besplatan ulaz na gradske bazene, ali i pristup muzejima, galerijama i bibliotekama sa klimatizovanim prostorima”, podseća dr Aleksandar Stevanović na inicijativu iz glavnog grada susedne Hrvatske.
„To predstavlja neposrednu meru zaštite tokom velikih vrućina, ali istovremeno javnim ustanovama daje dodatnu vrednost. Tako se ustanove kulture i obrazovanja, koje su tokom letnjih meseci često nedovoljno korišćene, transformišu u veoma važne prostore zaštite zdravlja građana i mesta solidarnosti.”
Trajno rešavanje stambenog pitanja za osobe bez krova nad glavom nije poželjno samo iz moralne perspektive, nego i iz ekonomske
Broj smrtnih slučajeva izazvan toplotnim talasima u Evropi, za svega dve decenije, povećao se za oko 30%, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. A saveti za zaštitu od vrućina koji imaju smisla za prosečne građane – sklonište i redovna hidratacija – učestalo nisu primenjivi za osobe bez stabilnih prihoda i krova nad glavom.
Upravo zbog ograničenih resursa, ova populacija ima skromne kapacitete da se prilagodi i podnese ekstremne vremenske uslove, piše u specijalnom izveštaju o uticaju vrućina na osobe u situaciji beskućništva.
Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade sa ljudima bez krova nad glavom, skraćeno FEANTSA, u gorepomenutom izveštaju iznosi niz preporuka za vlasti:
- Nacionalni i lokalni akcioni planovi za javno zdravlje i ekstremne vrućine moraju eksplicitno prepoznati osobe bez doma kao ranjivu grupu i obezbediti im prilagođene vanredne protokole i podršku.
- Umesto izgradnje potpuno novih sistema, opštine mogu efikasno prenameniti postojeće zimske logističke okvire, prihvatilišta i terenske timove za reagovanje tokom letnjih toplotnih talasa.
- Zeleno urbano planiranje mora biti inkluzivno i omogućiti slobodan pristup parkovima, hladovini i javnoj infrastrukturi, izbegavajući politike koje istiskuju najugroženije sa ovih prostora.
Kako piše FEANTSA, dugoročno gledano, ključ za prevenciju opasnih posledica ekstremnih vrućina po zdravlje beskućnika leži u trajnom obezbeđivanju stabilnog stanovanja i celogodišnjem pristupu zdravstvenim i socijalnim uslugama.
Sa ovim nalazima slaže se i Milica Jocić iz ADRA Srbija:
„Rešenje je suštinski jednostavno i u skladu sa osnovnim ljudskim pravima i osnovnom logikom – omogućiti pristup stanovanju i sveobuhvatnoj podršci.”
Analiza modela Housing First (Stanovanje na prvom mestu), koji prevashodno osobama bez doma pruža stalni krov nad glavom bez ikakvih uslova, pokazala je za države efikasnije i jeftinije da se sa problemom beskućništva obračunavaju rešavanjem stambenog pitanja u odnosu na tradicionalne, privremene metode poput prihvatilišta i lečenja.
Iako se ova konkretna studija odnosi na Sjedinjene Američke Države (SAD) i Kanadu, nije usamljena u svom zaključku o ekonomskoj isplativosti modela koji fokus stavlja na stanovanje.
Bez obzira na naučno propisane recepte „pravog leka”, Beograd se i dalje okreće stavljanju „flastera na ranu” – i to birajući flaster koji je višestruko manji u odnosu na potrebe.
„Jako je teško ‘udarati’ u sam koren problema i borba protiv beskućništva biće teška i dugotrajna”, zaključuje Milica Jocić. „Ali verujem da mi kao društvo i dalje imamo kapacitete za takvu borbu s obzirom na to da još uvek viđamo da kod nas solidarnost, bez obzira na sve izazove, aktivno opstaje.”
