FOTO: Mirko Sajkov / Pixabay
Nakon predaha u drugoj polovini jula, širom Srbije, u toku je drugi intenzivni toplotni talas ovog leta.
Mada su vremenski uslovi za mnoge nesnosni, mi se jesmo donekle „navikli” na ovakva leta u Srbiji: gotovo svake godine proživljavamo više toplotnih talasa.
Ali ovakvi uslovi do relativno skoro – do pre samo par decenija – uopšte nisu bili „normalni”.
Naime, kako pokazuje istorija letnjih toplotnih talasa u Srbiji koju su napravili istraživači sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, broj toplotnih talasa je danas gotovo četiri puta veći nego pre 50 godina.
Naime, nekada ih je u proseku bilo nešto preko 1, a u poslednjih 10 godina taj prosek iznosi preko 4 toplotna talasa svakog leta.
Važno je napomenuti šta se ovde podrazumeva pod „toplotni talas”: period od najmanje 3 uzastopna dana tokom kojih je dnevna temperatura bila u kategoriji „ekstremno toplo” u odnosu na normalu za period 1961-1990.
Ova definicija nije identična kao ona koju koristi RHMZ, što znači da i neće „prepoznati” iste događaje kao toplotne talase. Između ostalog, RHMZ koristi prag od 5 dana, kao i drugu normalu (za 1991-2020).
Ali koje god parametre da koristimo, ako ih koristimo konzistentno, meteorološka merenja pokazuju jasan rast broja letnjih toplotnih talasa u Srbiji, kao i rast njihove dužine i intenziteta.
Uzrok ovog rasta su klimatske promene koje će, nažalost, nastaviti da deluju – što znači da će u budućnosti toplotni talasi biti još češći, duži i intenzivniji.
Sa promenom klime, vreme je da se promeni i Srbija, odnosno da se prilagodi izmenjenoj klimi i smanji štetu koju ove prilike izazivaju.
Jedan od prvih primera takve promene bilo bi usvajanje Akcionog plana za vrućinu i zdravlje, o čemu je nedavno pisala prim. dr Elizabet Paunović.
