Foto: Srdjan Spasojevic / Unsplash i Istorijske novine
U Beogradu će se „ove jeseni… zasaditi oko milion sadnica”.
Nažalost, ovo nisu aktuelne vesti. U pitanju je naslov teksta, objavljenog u časopisu „20. oktobar”, upravo u oktobru davne 1946. godine. Tada se, u jeku posleratne obnove, pojavio plan da se Beograd postepeno ozeleni milionima novih stabala.
U samom uvodu, ističe se razlog planiranog masovnog pošumljavanja: Beograd je leti „izložen velikim žegama i sušama”, ima „nezdravu klimu”, a rđavi uslovi života pripisuju se i „malim zelenim površinama”.
Danas – kada su klimatske promene uzele maha i proživljavamo još jedan žestoki nalet vrućina – ove rečenice deluju verovatno još aktuelnije nego pre celih osam decenija.
Ali za razliku od današnjeg, tadašnji Beograd je, po svemu sudeći, mnogo ozbiljnije razumeo važnost drveća za uzavrelu gradsku svakodnevicu.
Bilo je jasno da je ovako veliki obim sadnje, kako se piše, „ogroman posao”. Ali na osnovu idejne skice Odseka za parkove i gradsko zelenilo i Urbanističkog instituta, bio je jasan i cilj – opasati grad zelenim pojasom u radijusu do 20 kilometara.
Predvođeni stručnjacima, hiljade dobrovoljaca i plaćenih radnika kopali su rupe i sadili drveće na Zvezdari, Topčideru, Banovom brdu, Banjici…
Planiralo se da broj zasađenih vrsta postepeno raste, ali poseban fokus bio je na četinarima.
Trenutak u kojem se sve ovo dešava dodatno potcrtava značaj drveća: zamislite razrušenu državu i grad koji su samo godinu dana ranije izašli iz rata, a među prvim dobrovoljnim radnim akcijama za obnovu bila je – sadnja.
Ideja o važnosti drveća u Beogradu nije napuštena ni u nadolazećim decenijama.
Generalni urbanistički plan iz 1950. posmatrao je sistemsko pošumljavanje okoline grada kao važan element urbanog planiranja, dok je njegov naslednik iz 1972. Beograd video kao „arhipelag naselja u moru zelenila”.
U međuvremenu smo izgleda krenuli stranputicom, napustivši ove vizije.
Kao jedna od najmanje pošumljenih evropskih prestonica, glavni grad Srbije sada više nalikuje na more betona sa tek pokojom zelenom oazom.
Nedostatak zelenila ima raznolike posledice, i naravno gotovo sve su negativne: povećana je pojava tropskih noći, pojačan termalni stres tokom leta, smanjena je zaštita od poplava, a nova istraživanja pokazuju da nedostatak zelenila utiče i na povišen nivo stresa kod urbanog stanovništva.
Posebna zahvalnost Milici Batričević koja nam je skrenula pažnju na članak iz 1946.
