Još uvek se traži „krivac” za pandemiju novog korona virusa SARS-CoV-2. Potvređno je da je virus evoluirao prirodnim putem i da priče da je stvoren u laboratoriji nemaju nikakvu osnovu. Međutim, kako je došao do čoveka još uvek nije sasvim razjašnjeno. Klimatske promene, kako tvrdi više istraživača u intervjuima za različite svetske medije, verovatno nisu direktno uticale na njegovo širenje, ali sa druge strane u budućnosti bi upravo zbog klimatskih promena moglo da bude sličnih pandemija.
Covid-19, bolest koju izaziva nov virus je po svom poreklu zoonoza, što znači da je patogen na čoveka prešao sa životinje, a najveći broj pandemija u prethodnih 100 godina nastao je upravo na ovakav način. Prema izveštaju Američkog centra za kontrolu bolesti i prevenciju, tri od četiri novonastale bolesti potiču od životinja. Na prelazak štetnih mikroorganizama sa jednih na druge vrste mogu uticati promene u temperaturi, ekstremni događaji poput suša i poplava, ali i ponašanje čoveka, a na to upozoravaju istraživači već duži niz godina.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o klimi i infektivnim bolestima, klimatske promene mogu imati širok spektar uticaja na pojavu zaraznih bolesti kod ljudi. Najčešće se u tom svetlu govori o vektorskim bolestima, kao što je na primer malarija, koje prenose insekti, ali promene u okruženju mogu dovesti i do širenja drugih patogena.
Kako klimatske promene povećavaju šansu da virus pređe sa životinje na čoveka?
Izmenjeni uslovi u životinjskim staništima, kao što su promene u temperaturi i količini padavina mogu uticati na to koliko je životinjama dostupna hrana, pa i na njihove migracije. Ukoliko one počnu da napuštaju svoja prirodna staništa i na primer posećuju njive, dolaziće sve više u kontakt sa ljudma koji će se tako suočiti sa mikroorganizmima na koje njihovo telo nije naviklo. Osim toga, poznato je i da čovek sam zalazi u staništa životinja kako bi krčio šumu.
Istraživanja iz više oblasti pokazuju da će zagrevanjem naša planeta postati drugačije mesto za život i to ne samo po pitanju prirodnih uslova, već će dovesti i do socijalnih sukoba, nestabilnosti, siromaštva i migracija stanovništva. Sve ovo može uticati ne samo na širenje patogena direktno, već i na slabljenje zdravstvenog sistema.
U mnogim delovima sveta, klimatske promene već otežavaju procese proizvodnje hrane, a u budućnosti bi to mogao da bude još češći slučaj, pa istraživači koji upozoravaju na opasnost od zoonoza kažu da bi ljudi u takvim uslovima mogli češće za ishranu da koriste divlje životinje.
Divlje životinje mogu biti pravi rezervoari mirkoorganizama koji za njih same nisu štetni, ali kod čoveka uzrokuju bolesti. Za epidemiju ebole u Gabonu 1996. godine još uvek ne postoji tačna retrospektiva, ali postoji pretpostavka da je do nje dovelo to što su se ljudi hranili mesom šimpanze. Sa druge strane, za epidemiju iste bolesti 2007. u zapadnoj Africi može biti uzrok konzumiranje slepih miševa.
Klimatske promene su direktnije uticale 1999. i 2000. godine na pojavu hantavirusnog plućnog sindroma u Panami. Reč je takođe o zoonozi, a virus koji uzorkuje bolest koja može biti smrtonosna prenose glodari. Pretpostavlja se da je u tom trenutku bolest buknula zato što su padavine bile dva do tri puta intenzivnije nego što je to ubičajeno.
Velika količina padavina je dovela do toga da glodari na raspolaganju imaju više hrane zbog čega se njihov broj naglo povećao što je dovelo do više bliskog kontakta sa ljudima
Kako nas temperatura tela štiti od opasnih mikroorganizama?
Kada respiratorni patogeni uđu u čovekov organizam i počnu da se razmnožavaju, oštećene ćelije šalju signal da se aktivira imuni sistem koji proizvodi antitela kako bi se organizam odbranio. Međutim, sisari su kao toplokrvni organizmi kroz proces evolucije stekli još jedan način odbrane. Kada u njihovo telo uđe virus, telesna temperatura im se povećava, pa mnogi od patogena koji su navikli na niže temperature to ne mogu da podnesu. Međutim, da li će biti tako ukoliko dođe do značajnog porasta temperature u prirodi, pa mikroorganizmi nauče da žive sa njom?
Nedavno je Scientific American podsetio na ovo pitanje u svetlu aktuelne pandemije navodeći reči Artura Kasadevala iz Džon Hopkins Blumberg škole javnog zdravlja, da se mnoge životinje prilagođavaju višim temperaturama, a sa njima i mirkoorganizmi koji u njima žive. Kasadeval je sa svojim kolegama prošle godine objavio rad u časopisu mBIO u kom su opisali gljivicu Candida auris koja se prilagođava višim temperaturama i tako “probija” prirodnu odbranu čovekovog organizma. Međutim, treba imati u vidu da se gljive dosta razlikuju od virusa i da im za razmnožavanje nije potreban domaćin.
Kako povećanje temperature utiče na imuni sistem?
Još jedno veliko pitanje koje se postavlja na sajtu Scientific American jeste da li zagrevanje može uticati i na drugi način odbrane, odnosno na imuni sistem. Navodi se još jedno prošlogodišnje istraživanje koje je tim iz Tokija objavio u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Za potrebe ovog istraživanja miševima koji su inače bili zdravi i mladi ubrizgan je virus gripa a zatim su držani u prostorijama sa različitim temperaturama. Najlošijim se pokazao imuni sistem miševa koji su držani na najvećoj temperaturi, ali oni su zbog vrućina najmanje i jeli tako da nije sigurno da li je to uticalo na imuni sistem ili sama toplota.
Uticaj temperature na imuni sistem tek treba da se detaljnije istraži, ali svakako će u budućnosti postojati potreba da se preciznije i tačnije odgovori na ova pitanja. Po mnogim parametrima, svet postaje mesto kome će sve više pretiti opasnost od novih bolesti, a preduslov za borbu protiv njih jeste upoznavanje uslova u kojima nastaju i mehanizama odbrane.
Kada se govori o klimatskim promenama i zaraznim bolestima, posebno važna tema su bolesti koje prenose vektori (malarija, virus Zapadnog Nila) i to će biti tema jednog od naših budućih tekstova.
