Najnovije istraživanje pokazuje da je najbogatijih 1 % svetske populacije odgovorno za emisiju duplo više ugljen-dioksida nego 50 % najsiromašnijih ljudi na svetu, u periodu od 1990. do 2015. godine.
Izveštaj koji su sastavili udruženje organizacija za ublažavanje globalnog siromaštva Oxfam i Institut za životnu sredinu iz Stokholma pokazuje da se koncentracija ugljen-dioksida u periodu koji pokriva istraživanje povećala za čak 60 %.
Tim Gor iz organizacije Oxfam istakao je da je svetski ugljenični budžet, odnosno količina gasova sa efektom staklene bašte koja može da se emituje u atmosferu bez štetnih posledica, rasipan u korist bogatih, umesto da se ulagalo u poboljšanje uslova za život onih kojima je to potrebno.
Istraživanje se bavilo procenom emisija koje potiču od individualnih potrošačkih navika stanovništva koje prema metodologiji koju je koristio Oxfam čine 64% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte na godišnjem nivou.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prema rezultatima istraživanja, najbogatijih 10 % svetskog stanovništva broji oko 630 miliona ljudi i bilo je odgovorno za čitavih 52 % svetskih emisija ugljen-dioksida od 1990. do 2015. godine.
U 10 % najbogatijih spadaju ljudi sa prihodima iznad 35.000 dolara godišnje, dok u 1 % najbogatijih spadaju svi koji imaju prihode veće od 100.000 dolara.
Jedan od glavnih načina na koji imućni ljudi doprinose emisijama jeste transport, tj. korišćenje automobila koji troše mnogo goriva nauštrb javnog transporta i česta putovanja i avionski letovi, posebno privatni.
Ovi rezultati nam ukazuju da promene ličnih navika kao aspekat borbe protiv klimatskih promena imaju najviše smisla za najbogatije, dok su za siromašnije mnogo važnije sistemske promene.
Cilj Pariskog sporazuma je da se globalno zagrevanje do kraja veka ograniči na 1,5 °C, što zavisi od koncentracije gasova sa efektom staklene bašte.
Ako ne smanje svoje emisije, aktivnosti 10 % najbogatijih ljudi na svetu bilo bi dovoljno da prosečna temperatura na svetu premaši ovu granicu, čak i ukoliko celokupna ostala populacija potpuno prestane sa emisijama ugljen-dioksida, pokazuje izveštaj.
