U našem zemljištu, rekama, morima, pa i našoj hrani, nalaze se i dalje ostaci prvog ikada proizvedenog stiropora, negde u periodu Drugog svetskog rata. Proizvodima od ovog materijala, koji se dobija iz nafte, potrebno je od petsto, a u nekim slučajevima čak i do milion godina da se razgrade. Iz ovog razloga, razvijene zemlje sveta izbacuju iz upotrebe ekspandirani polistiren, a pronalazač iz Srbije, Nikica Marinković, osmislio je zelenu alternativu, baziranu na vuni domaćih ovaca.
Kada je Nikica, poljoprivredni inženjer, započeo svoj prvi startap, Zelenoo, platformu za dostavu domaće organske hrane, koja je povezivala proizvođače Srbije sa kupcima u Beogradu, naišao je na negodovanje svojih mušterija. Naime, nisu bili zadovoljni dostavom hrane u stiroporu, materijalu koji značajno zagađuje životnu sredinu.
Potrebe tržišta za održivim rešenjem, kao i saznanje da se ogroman procenat ovčje vune u Srbiji i Crnoj Gori baca, stečeno na projektima Ujedinjenih nacija tokom studiranja, dovelo je do razvijanja prototipa ambalaže za pakovanje koja se pravi od vune, umesto stirpora. Nikicina ideja 2014. godine osvaja jednu od pobedničkih nagrada u konkurenciji 300 startapa u Švedskoj, na međunarodnom takmičenju Smart Living Challenge.
Danas, Nikica vodi startap kompaniju WoolAPack, a sa njim smo razgovarali o ekološkim problemima koje izaziva ekspandovani polistiren (stiropor) i svim prednostima njegove inovacije.
Otpad koji ostavljamo našoj deci
„Svake godine oko tri milijarde kilograma stiropora završi u zemlji i vodi, tako da je to jedan strašan problem. Dodatno, 90 000 radnika je svake godine izloženo stirenu, koji može da napravi velike zdravstvene probleme. Na primer, pri velikim temperaturama stiropor je kancerogen’’, kaže Nikica i dodaje:
„U Sjedinjenim Američkim Državama samo građani godišnje bacaju oko 25 biliona (10^12) čašica koje su napravljene od stiropora. To su užasno velike brojke i ono što je važno je da će taj otpad biti prisutan i do milion godina, a naša deca će, kažem ironično, uživati u đubretu koji su napravili njihovi roditelji i njihove bake i deke’’.
Budući da je ekspandirani polistiren veoma lagan, jer vazduh čini preko 90 odsto njegovog sastava, on lako ulazi i u lanac ishrane. Kako kaže naš sagovornik, ako pojedete bilo koju ribu ulovljenu u Pacifiku, poješćete i mikroplastiku, koja je nastala iz konzumacije plastičnih proizvoda, uključujući i stiropor.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Vuna kao održivo rešenje
„WoolAPack je alternativno pakovanje za kontejnere od stiropora koji se koriste pri transportu hrane, kako bi se održala temperatura, niska ili visoka, u zavisnosti od toga šta se transportuje. Ako transportujemo jaja, sir i mleko sa jednog mesta na drugo, da se ne bi pokvarila roba koristimo ovčiju vunu kao izolator u toj kutiji i barem 72 časa održavamo temperaturni režim od 2 do 7 °C’’, navodi Nikica i dodatno pojašnjava:
„Naš proizvod se sastoji od kompresovane vune koja se stavlja u vodootporni papir koji se sklapa unutar kartonske kutije. Tako se formira jedan sloj od 2 do 4 cm debele vune unutar kutije i tu se temperatura održava do 72 sata, bez obzira da li je u pitanju topao ili hladan vazduh’’.
Još pozitivnih osobina
Dodatna pogodnost jeste mogućnost lakšeg sklapanja, pakovanja i transportovanja kutija, u odnosu na ambalažu od stiropora. Dva uloška vune koja se nalaze u kutiji, mogu se izvaditi i transportovati u raznim oblicima, zahvaljujući fleksibilnosti vune i sposobnosti da menja oblik, čime se umanjuje cena transporta.
Pored toga što se Nikicinom inovacijom rešava deo problema zagađenja polistirenom, njegov proizvod nam donosi još jednu pogodnost. Oko 70 odsto proizvedene vune u svetu se baca, jer prosto ne postoji tržište gde bi se upotrebila. U tekstilnoj industriji se iskoristi 30 odsto fine vune, dok problem bacanja ostatka postoji kako u Srbiji, tako i u Americi, Švedskoj, Argentini, zapravo, širom sveta.
„Šta uraditi sa svom tom vunom? U međuvremenu su počeli i ostali da razvijaju slične projekte, naročito u Australiji gde je velika proizvodnja vune, ali oni koriste otpatke od fine vune, dok mi koristimo vunu naših domaćih ovaca, koja bi se inače bacala, tako da je to dodatna zarada za stočare’’, dodaje Nikica.
Proizvod iz Srbije rešava svetski problem
Naš sagovornik kaže da je veći uspeh postigao na tržištu van Srbije, nego u samoj Srbiji, kao i da u trenutku kada je počinjao sa razvojem svoje ideje, nije u potpunosti shvatao koliko je pitanje polistirenskih pakovanja veliki problem i da je značajan broj ljudi u svetu zainteresovan za ekološke pozitivne promene. Pa nam tako navodi anegdotu o dobijanju pisama aktivista iz Njujorka, koji su se zalagali za zabranu upotrebe stiropora u ovom gradu, tražeći podršku od Nikice i njegovog tima koji su takođe pokrenuli kampanju protiv stiropora pod nazivom No more styrofoam .
„Oko 6,5 odsto potrošača u Americi otkazuje porudžbine hrane, odnosno pretplate za dostavu hrane, jer nisu zadovoljni trenutnom ambalažom, to jest sa stiroporom. Tu smo uvideli našu tržišnog nišu i nadam se da ćemo uspeti da je proširimo. Glavni plan nam je da se probijemo na tržište Amerike i da tamo počnemo da radimo, ali i na Evropsko tržište’’, priča nam Nikica o planovima svoje kompanije i zaključuje:
„Nadam se da ćemo to uspeti ove ili početkom sledeće godine. To bi bio jedan veoma dobar uspeh za jedan srpski startap, koji je počeo sa potrebom da se reši jedan lokalni, a stigao do rešenja za globalni problem. Eto, to je, da kažem, bila sreća u nesreći’’.
Serijal tekstova o domaćim inovatorima koji rešavaju probleme u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine napisan je u saradnji sa kancelarijom Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.
