Klimatske promene su veoma kompleksno pitanje i o njima se često govori iz najrazličitijih aspekata: ekološkog, političkog, energetskog, ekonomskog… Međutim, retko ih doživljavamo kao zdravstveno pitanje, no ipak brojni podaci pokazuju da bi možda trebalo.
Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine klimatske promene nazvala „najvećom zdravstvenom pretnjom u 21. veku”. Dok je novo istraživanje objavljeno ovog februara u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet Planetary Health pokazalo da bi ispunjavanje ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom pored sprečavanja klimatskih promena imalo i ogromne zdravstvene benefite, najviše zahvaljujući manjem zagađenju vazduha, zdravijoj ishrani i većoj aktivnosti ljudi.
Klimatske promene na zdravlje ljudi utiču na dva načina. Direktno, kroz same posledice promena u klimi i indirektno, zbog različitih aktivnosti koje doprinose klimatskim promenama i istovremeno nanose štete našem zdravlju.
Direktan uticaj klimatskih promena na zdravlje
Glavna posledica klimatskih promena je porast temperature i češća pojava snažnih toplotnih talasa, a njihov uticaj na zdravlje ljudi je dobro dokumentovan.
Rekordni toplotni talas koji je tokom leta 2003. zahvatio zapadni deo Evrope doveo je do velikog broja smrti (procene se kreću od 30.000 do 70.000 preminulih), dok je u Beogradu za vreme toplotnog talasa 2007. godine zabeleženo povećanje smrtnosti od čak 76% među starijim osobama.
Pored toga, poplave i snažne oluje koje postaju sve češće zbog klimatskih promena po pravilu prate i velike zdravstvene krize, a određeni delovi sveta pate od nedostatka hrane zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Klimatske promene narušavaju zdravlje i zagađenjem vazduha koje nastaje zbog češćih šumskih požara, a ove godine se dosta pažnje posvetilo i njihovom mogućem uticaju na izbijanje neke buduće pandemije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako aktivnosti koje doprinose klimatskim promenama negativno utiču na zdravlje?
Osim direktnih posledica promena u klimi, aktivnosti koje doprinose nastanku klimatskih promena takođe imaju vrlo nepovoljan uticaj na zdravlje ljudi. Nedavno istraživanje pokazalo je da godišnje na svetu umre preko 8,5 miliona ljudi od posledica izazvanih zagađenjem vazduha PM2,5 česticama koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.
Nezdrava ishrana u velikoj meri doprinosi nastanku raznih bolesti, a poslednjih godina se sve više objavljuju detaljne studije koje pokazuju da, ukupno posmatrano, prehrambena industrija doprinosi globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte od 21% do čak 37%. Tu ubedljivo najveći uticaj na klimatske promene ima proizvodnja mesa (posebno govedine) i mlečnih proizvoda, dok su emisije koje nastaju gajenjem voća i žitarica mnogostruko manje.
Zato se očekuje da bi se prelaskom na zdraviju ishranu unapredilo zdravlje ljudi i istovremeno smanjio uticaj na životnu sredinu.
Pored navedenih činilaca, i moderan način života, odnosno manjak kretanja, takođe veoma nepovoljno utiče na zdravlje. Zato bi mere koje promovišu alternativne vidove transporta poput pešačenja i vožnje bicikla umesto vožnje automobila, imale znatne zdravstvene benefite, dok bi istovremeno smanjile emisije ugljen-dioksida koje nastaju tokom vožnje.
Podsećamo, uz proizvodnju struje i hrane, transport je među vodećim uzročnicima klimatskih promena.
Ispunjenjem ciljeva Pariskog sporazuma ka očvanju zdravlja i života ljudi
U pomenutom istraživanju koje je nedavno objavljeno u časopisu Lancet Planetary Health, naučnici su istraživali kakav bi tačno uticaj na zdravlje ljudi imao intenzivniji rad na rešavanju pitanja klimatskih promena.
Predmet istraživanja u ovoj ambicioznoj studiji bilo je devet velikih zemalja: Kina, SAD, Brazil, Nemačka, Velika Britanija, Nigerija, Indija, Indonezija i Južna Afrika. Ove države zajedno emituju 70% globalnih emisija CO2, a uz to u njima živi polovina svetske populacije.
U istraživanju je modelirano kroz okvirne procene koliki bi bili zdravstveni benefiti do 2040. godine ukoliko bi se pomenute države pridržavale ciljeva Pariskog sporazuma. Kao reper za mere koje treba sprovesti uzet je „scenario održivog razvoja” koji je razvila Međunarodna agencija za energetiku, a koji svetu daje veliku šansu da rast globalne temperature ograniči na 1,8 °C.
Rezultati istraživanja pokazali su da bi sprovođenje mera u navedenih devet država dovelo do jasnih zdravstvenih benefita i očuvanja velikog broja života. Kroz veću klimatsku ambiciju i pridržavanje mera propisanih Pariskim sporazumom procene su da bi u ovim državama bilo sprečeno preko 8 miliona prevremenih smrti godišnje do 2040. godine, i to:
– oko 1,18 miliona smrtnih slučajeva usled rešavanja problema sa aerozagađenjem;
– oko 5,86 miliona manje smrti zbog zdravije ishrane;
– i oko 1,15 miliona smrtnih slučajeva usled rešavanja problema fizičke neaktivnosti i korišćenja održivijih vidova transporta;
A gde su u celoj priči Srbija i Zapadni Balkan?
Čitav region Zapadnog Balkana ima veoma veliki problem sa aerozagađenjem i to je nešto čega smo svedoci svakodnevno tokom zimskog perioda godine. To u velikoj meri utiče i na visoku stopu obolevanja i smrtnosti od posledica zagađenog vazduha. Na desetine hiljada ljudi godišne premine u ovom regionu koji je ujedno i enormni emiter zagađujućih čestica.
S druge strane, već sada su primetne promene u klimi u ovom regionu. To najbolje ilustruje podatak da šteta od ekstremih vremenskih događaja povezanih sa klimatskim promenama u poslednjih 20 godina u Srbiji iznosi preko 7,5 milijardi evra.
Ono što je problem sa našim regionom kada su klimatske promene u pitanju, jeste nedovoljna zainteresovanost državnih organa i političara da se bave ovom temom, smatrajući da iste na nas ne utiču u velikoj meri. Međutim, mere kojima bi se uticalo na smanjenje zagađenja vazduha takođe bi smanjile i emisije ugljen-dioksida, čime bi naš region istovremeno radio na rešavanju dva velika problema koja su prisutna.
