Možda ste već čuli da je industrija nafte dugi niz godina finansirala širenje dezinformacija o povezanosti antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte i klimatskih promena, umanjujući ili jednostavno poričući odgovornost čoveka. Nedavno objavljeno istraživanje sa Univerziteta u Njujorku otkriva da industrija nafte nije bila usamljena u ovim poduhvatima, već da su i industrije mesa i mleka uložile milione dolara u kampanje koji su kočile preduzimanje odgovarajućih mera u borbi sa klimatskom krizom, kao i u generisanje i širenje sumnje o povezanosti stočarstva i klimatskih promena.
Pomenuto istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Climatic Change, prva je recenzirana studija koja je dokumentovala ugljenični otisak svake od 35 najvećih mesnih i mlekarskih kompanija na svetu. Studija takođe analizira PR poteze ovih kompanija, istovremeno ih upoređujući sa njihovim nivoima emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ispostavilo se da je svih deset vodećih proizvođača mesa i mlečnih proizvoda iz Sjedinjenih Američkih Država doprinelo naporima da se javnosti prikaže značajno umanjena povezanost poljoprivrede i klimatskih promena.
Ujedinjene nacije procenjuju da je stočarstvo odgovorno za preko 14 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. U izveštaju iz 2018, koji su sproveli međunarodna neprofitna organizacija GRAIN i Institut za poljoprivredu i trgovinsku politiku, neprofitna istraživačka i interesna grupa, navodi se da je 35 vodećih proizvođača govedine i mlečnih proizvoda na globalnom nivou odgovorno za 15 odsto svih emisija koje potiču iz stočarstva. Dodatno, studija objavljena prošle godine, sa Univerziteta Stanford, govori da je globalna godišnja emisija metana porasla za 9 odsto u periodu od 2000. do 2017.
Kako su tačno mesna i mlekarska industrija odigrale svoje uloge u sprečavanju sveta da se na vreme izbori sa klimatskim promenama i koliko je zaista značajan udeo emisija koje potiču iz ovih industrija, saznajte u ostatku teksta.
Lobiranje protiv zakona predviđenih za borbu sa klimatskim promenama
Šest velikih američkih grupa, National Cattleman’s Beef Association, National Pork Producers Council, North American Meat Institute, National Chiken Council, International Dairy Foods Association i American Farm Bereau Federation, zajedno su na lobiranje potrošili oko 200 miliona dolara od 2000. Iako se ova suma odnosi na celokupno lobiranje, a ne samo na ono vezano za klimatske promene, svake godine lobirali su i protiv regulativa i zakona koji bi primorali farme da prijave svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Pored toga, kompanije su i individualno trošile milione na lobiranje, pa je tako na primer, američka multinacionalna korporacija koja se bavi proizvodnjom mesa, Tyson, potrošila 25 miliona dolara od 2000. Iako to možda ne deluje kao značajna suma, kada se uporedi sa 240 miliona dolara koje je u lobiranje uložio naftni gigant Exxon za isti vremenski period, autori studije naglašavaju da treba uzeti u obzir koji udeo prihoda predstavljaju pomenute sume. Kada se posmatra ukupni prihod za prethodne dve decenije, dolazi se do zaključka da je Tyson potrošio 33 odsto više od svojih prihoda na lobiranje, nego što je to uradio Exxon, što ukazuje na veoma značajno političko angažovanje.
Mešanje u političke kampanje
U studiji se navodi da su američke kompanije koje proizvode meso i mlečne proizvode potrošile milione i na političke kampanje, tipično podržavajući kandidate Republikanske stranke. U poređenju sa kompanijom Exxon koja je uložila 17 miliona dolara na političke kampanje u SAD-u od 2000, Tyson je potrošio 3,2 miliona. Međutim, kada se opet uzme u obzir ukupni prihod kompanija za taj vremenski period, dolazi se do zaključka da je Tyson potrošio duplo više od svog prihoda na političke kampanje nego Exxon.
Mesne i mlekarske kompanije finansiraju političke kandidate kako bi pokušale da utiču na zakonodavni okvir, a neretko su članovi Kongresa koje su finansirali glasali protiv usvajanja zakona o klimatskim promenama. Kako se u studiji ističe, u nekim slučajevima ove kompanije bile su glavni finansijeri određenih političkih kandidata, što je rezultovalo da se u Kongresu dovodi u pitanje istinitost naučnih saznanja o klimatskim promenama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sprovođenje sopstvenih istraživanja o ekološkom uticaju mesne industrije i industrije mleka
Mesna i mlekarska industrija takođe finansiraju svoje naučne eskperte, koji potom objavljuju istraživanja koja umanjuju značaj ili u potpunosti poriču vezu između stočarstva i klimatskih promena. Nova studija sa Univerziteta u Njujorku pruža uvid i u druge načine kako industrija finansiranjem istraživanja pokušava da skine sa sebe makar deo odgovornosti za ekološku degradaciju životne sredine.
Tako se često ističe u istraživanjima koje finansira industrija, da su njene emisije gasova sa efektom staklene bašte dosta manje u poređenju sa drugim sektorima, na primer, sa transportnim sektorom, umesto da priznaju da je stočarstvo odgovorno za skoro 15 odsto globalnih emisija, što nikako nije zanemarljiv udeo.
Štaviše, autori studije skreću pažnju da ukoliko se predviđanja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija obistine i potrošnja mesa poraste za 73 odsto do 2050, emisije nekih mesnih i mlekarskih kompanija mogle bi da nadmaše emisije nekoliko naftnih kompanija.
Da li mesna i mlekarska industrija imaju planove da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte?
Samo 5 od 35 analiziranih kompanija u studiji, Dairy Farmers of America, Nestlé, Danish Crown, Danone i Arla, obavezale su se da do 2050. dostignu neto-nulte emisije. Smithfield, sa sedištem u Kini, obavezao se da će do 2030. biti ugljenično negativan, dok je kompanija JBS, bazirana u Brazilu, inače najveći prerađivač mesa na svetu, najavila da će dostići neto-nulte emisije do 2040.
Međutim, kako naglašavaju autori studije, ova obećanja ne govore konkretno šta kompanije podrazumevaju pod postizanjem neto-nultih emisija, budući da JBS, na primer, ne uzima u obzir veliki poljoprivredni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte, emisije koje nastaju poljoprivrednom obradom zemljišta, jer smatra da kompanija nije odgovorna za to na koji način posluju njeni dobavljači.
Neka obećanja su fokusirana na energiju koja se koristi u lancu snabdevanja kompanija ili samo na smanjivanje emisija ugljen-dioksida, dok o redukciji emisija metana nema mnogo reči. Iako se metan ne zadržava u atmosferi toliko dugo kao ugljen-dioksid, on je ipak potentniji gas sa efektom staklene bašte od ugljen-dioksida, što znači da je u stanju da zadrži mnogo više toplote i prepoznat je kao važan činilac klimatskih promena.
Naučnici i stručnjaci upozoravaju da je redukcija emisija iz poljoprivrednog sektora neophodna ne bi li se svet izborio sa klimatskom krizom. Ipak, samo 7 od 16 zemalja, u kojima se nalaze sedišta najvećih kompanija koje se bave stočarskom proizvodnjom, uzelo je u obzir i stočarstvo u svojim planovima za postizanje ciljeva postavljenim Pariskim sporazumom.
