Zašto iščezavaju arktička jezera?

Iako su naučnici u prošlosti predviđali da će površina arktičkih jezera da se poveća zbog topljenja leda, dešava se suprotno. Američki istraživači imaju potencijalno objašnjenje ovog neočekivanog fenomena

01/09/2022 autorka: Jelena Kozbašić
0

Klimatska kriza na Arktiku uzima ozbiljan danak. Kako se ovaj region zagreva skoro četiri puta brže u odnosu na globalni prosek, tako se otapaju lednici, požari postaju učestaliji i opasniji, tamošnje zajednice su u riziku od nestašica hrane, a životinje i biljke su nenaviknute na uslove koji se stalno menjaju.

Američki istraživači nedavno su skrenuli pažnju na još jednu pretnju koja se nadvila nad Arktikom: iščezavanje i smanjenje tamošnjih jezera.

U studiji, objavljenoj u prestižnom časopisu Nature otkriva se da su se jezera širom Arktika u poslednjih 20 godina smanjila ili potpuno presušila. Nalazi naučnika, utemeljeni na satelitskim snimcima, pružaju nam uvid u to zašto se ovaj fenomen potencijalno dešava.

Oblast, koja se prostire na severnim delovima Kanade, Rusije, Grenlanda, Skandinavije i Aljaske, bogata je jezerima – između 20 i 40 odsto arktičkih nizija su jezera što je najveći udeo površinskih voda u jednom kopnenom biomu, stoji u naučnom radu.

Eksperti su u prošlosti predviđali da će se, pod uticajem globalnog zagrevanja, arktička jezera u tundrama najpre površinski povećati zbog topljenja leda, a eventualno povlačenje su prognozirali najranije za sredinu 21. veka.

Ipak, sudeći prema saznanjima naučnog tima, koji je predvodila Elizabet Veb sa Univerziteta u Floridi, ovaj fenomen je počeo da se dešava decenijama ranije zbog ubrzanog otapanja permafrosta. Zamrznuto tlo koje prekriva Arktik doprinosi isušivanju jezera i neutrališe prethodno opisani efekat njihovog širenja, a rapidno se topi usled porasta temperature vazduha i povećanja padavina tokom jeseni.

Prema navodima autora istraživanja, topljenje večnog leda može da smanji jezersku površinu kroz stvaranje podzemnih drenažnih kanala i povećanje erozije. Oni očekuju da će transformacija pejzaža na Arktiku nastaviti da se dešava i u budućnosti.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Jezera na Arktiku su važne stanice na ruti migratornih ptica i naseljavaju ih ugrožene vrste, a služe i kao izvor vode za lokalno stanovništvo i industriju. 

Dodatno, permafrost, čijem se topljenju pripisuje povlačenje jezera, skladišti gotovo dva puta više gasova sa efektom staklene bašte nego atmosfera. Jedna skorašnja međunarodna studija upućuje na to da je najefikasniji način za zaštitu večnog leda od otapanja obustavljanje emisija koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Samim tim, sprečila bi se i opasnost od oslobađanja ugljen-dioksida i metana iz permafrosta.

„Grudva snega već se kotrlja”, kazala je Veb aludirajući na povezanost posledica klimatske krize, a zatim apelovala na usporavanje promena koje se dešavaju. „Neće ići ako nastavimo da radimo ono što radimo.”

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR