„Dvadeset godina unazad, moja grupa razvija metode za transformaciju prirodnih proizvoda, poput glukoze iz šećerne trske ili drveća, u razgradive, svarive polimere koji ne opstaju u životnoj sredini”, kazala je hemičarka Karen Vuli sa Univerziteta A&M u Teksasu.
„Međutim, ovi prirodni proizvodi nastaju iz resursa koji se koriste kao hrana i gorivo, u građevinarstvu i transportu.”
S tim na umu, Vuli se sa svojim istraživačkim timom upustila u potragu za alternativom koja bi mogla da se upotrebi za proizvodnju plastike, ali ne bi imala druge namene. Rešenje su pronašli na pomalo neobičnom mestu: među muvama.
Naime, larve crnih muva sadrže mnogo proteina i drugih hranljivih jedinjenja stoga se ovi insekti sve više uzgajaju u različite svrhe kao što je prehrana životinja i razgradnja otpada.
Ipak, odrasle jedinke nakon razmnožavanja imaju kratak životni vek posle čega se odbacuju. Ali njihova sudbina može da bude drugačija, primetio je entomolog Džefri Tomberlin – otpad muva može da se koristi pri proizvodnji korisnih materijala.
Glavna komponenta muva, koja im jača ljusku ili egzoskelet, jeste hitin, odnosno kompleksni polisaharid. Hitin se već ekstrakuje iz rakova i škampa, a procenjuje se da se plastika, napravljena pomoću njega, u prirodi razgrađuje za svega mesec i po dana.
Prema naučnim tvrdnjama, hitin iz muva je čistiji. Povrh toga, postoji još jedna njegova prednost u odnosu na onaj dobijen iz rakova i škampa: izbegava se rizik od alergije na morske plodove.
Za sada su eksperti sa teksaškog univerziteta, koristeći otpad od muva, razvili hidrogel koji u toku samo jednog minuta može da upije 47 puta više vode u poređenju sa svojom težinom. On bi svoju primenu mogao da nađe u poljoprivredi.
Hidrogel bi u periodima plavljenja apsorbovao vodu na njivama, dok bi tokom sušnih perioda vlagu polako otpuštao.
„Ovde u Teksasu neprekidno se suočavamo sa poplavama ili sušama”, naglasila je Karen Vuli, „zato sam pokušala da osmislim kako da napravimo superupijajući hidrogel koji bi mogao ovo da reši.”
S obzirom na to da je dobijeni hidrogel biorazgradiv, Vuli je objasnila da bi postepenom razgradnjom oslobađao nutrijente u zemljište.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Istraživači planiraju da ovog leta „razbiju” hitin od muva na prostije molekule od kojih će praviti plastiku koja se tradicionalno proizvodi od petrohemikalija. Ovakva bioplastika imala bi dvostruke koristi za planetu: manje plastičnog otpada i manje sagorevanje fosilnih goriva.
Ali krajnji cilj je da proces bude potpuno održiv i cirkularan.
„Naposletku, voleli bismo da se insekti hrane otpadnom plastikom, a onda bismo ih prikupili i pravili novu plastiku”, objasnila je naučnica. „Tako insekti ne bi bili samo izvor materijala, već bi takođe konzumirali odbačenu plastiku.”
