Pre nekoliko godina, profesor Karlos Moreno sa pariske Sorbone osmislio je savremeni koncept 15-minutnih gradova, u sklopu kojih su svi neophodni sadržaji – od škola preko teretana do parkova – stanovnicima udaljeni maksimalno petnaest minuta peške, ili na biciklu.
A u prestonici Belgije nastojeće da građanima skrate šetnju ili vožnju bicikla za dodatnih pet minuta. U sklopu svoje strategije za pametni grad, Brisel je izneo planove da postane 10-minutni grad, a sve kako bi unapredio kvalitet života i bio što održiviji.
Lista osnovnih potreba koje će Briselci moći da zadovolje u veoma kratkom vremenskom okviru je dugačka.
Na desetak minuta hoda (ili vožnje bicikla) od bilo koje tačke u gradu nalazile bi se sportske i obrazovne ustanove, domovi zdravlja, kulturne institucije, apoteke, pošte, specijalizovane prodavnice, javni zeleni prostori, igrališta, zajedničke bašte, reciklažni centri, stanice za javni prevoz, parking za bicikle…
Ako samo preletite ovaj spisak, videćete da uključuje i mesta za socijalizaciju, i trgovine, i oaze zelenila, i zone za rekreaciju, i saobraćajnu infrastrukturu za zelene vidove transporta.
Primera radi, kvart Leopold trebalo bi da dobije veću funkcionalnost i više socijalnih funkcija. Trenutno, ovaj deo Brisela karakterišu poslovni prostori, a tu je smešten i Evropski parlament.
Ukoliko se ovi ambiciozni planovi realizuju, ljudi neće biti u situaciji da, bez preke potrebe, prelaze pola grada, već će svoje dnevne obaveze moći da obave veoma brzo – i to ne sedajući za volan svog automobila. Samim tim, emisije ugljen-dioksida biće smanjene.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Brisel teži da dostigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. U 2022, plasirao se na šesto mesto među svetskim gradovima u kojima se zelena transformacija odvija najbrže.
Između ostalog, belgijski glavni grad radi i na adaptaciji na izmenjene klimatske uslove, u svetlu globalnog zagrevanja, ali i na kreiranje što više pešačkih zona nauštrb zagađujućeg i štetnog motornog saobraćaja.
