Ako travnjak zamenite divljim cvećem, smanjićete štetne emisije, obogatiti biodiverzitet i uštedeti vreme

Pre četiri godine Kraljev koledž, koji se nalazi u sklopu prestižnog engleskog Univerziteta Kembridž, prekinuo je tradiciju koja datira iz 1722. godine: jedan deo tamošnjeg prepoznatljivog zelenog travnjaka u dvorištu zamenili su divljim cvećem.

Naučnici su na samom početku posejali 33 vrste biljaka, a ta brojka je u međuvremenu porasla na 84. Umesto trave, na prostoru koji je otprilike jednak fudbalskom terenu (0,36 hektara) sada rastu mak, bela rada, različak…

Biljke predeo čine šarenijim, ali estetika svakako nije bila jedini cilj i rezultat poduhvata. Autori studije sa Univerziteta Kembridž prepoznali su višestruke koristi.

Prema njihovim navodima, na cvetnoj livadi je zabeleženo približno tri puta više biljnih vrsta, kao i tri puta više vrsta i jedinki paukova i buba u odnosu na travnatu površinu.

Ubrzo nakon što je divlje cveće preplavilo područje, došli su i insekti, a zajedno sa njima i predatori. Lokalni slepi miševi na cvetnoj livadi se hrane tri puta učestalije.

U poređenju sa travnjakom, izmerena biomasa kopnenih beskičmenjaka je 25 puta veća, a cvetnu livadu je posećivalo i duplo više vrsta kojima je neophodna konzervacija.

Međutim, nije samo biodiverzitet postao bogatiji, već nema potrebe za košenjem, navodnjavanjem, korišćenjem đubriva i primenom pesticida.

S obzirom na smanjeno održavanje i upotrebu hemikalija, istraživači procenjuju da cvetne livade godišnje po hektaru skladište 1,36 tona ugljenika više nego travnjaci. To je ekvivalentno štetnim emisijama koje se, po pojedinačnom putniku, oslobode tokom povratnog, prekookeanskog leta između Londona i Njujorka.

Takođe, divlje cveće reflektuje više sunčevog zračenja nego trava što, prema naučnim tvrdnjama, može da pomogne u održavanju hladnije mikroklime u gradovima pri budućem zagrevanju.

Istraživanje pokazuje koliko su male cvetne livade u urbanim centrima važne za lokalnu biološku raznovrsnost, ekosistemske usluge i ublažavanje klimatskih promena. A sve to uz niže troškove nego kada je reč o travnatim površinama.

Naučnici se stoga nadaju da će šarena bašta u Kembridžu da inspiriše i ostale da se krenu njihovim stopama i odreknu se trave u korist divljeg cveća.