Foto: Pexels / Tom Fisk
Bila je to najtoplija godina ikada zabeležena na Zemlji – i u našoj zemlji. Sa trona je svrgnula svoju prethodnicu, 2023, koja je ovu neslavnu titulu držala svega godinu dana.
U toku 2024, emisije ugljen-dioksida nastavile su da rastu, a ishod Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Bakuu mnoge je razočarao. Propao je čak i ključni globalni dogovor o zauzdavanju zagađenja plastikom koji treba da bude ekvivalentan Pariskom sporazumu na polju klimatske akcije.
Međutim, slično kao i sa drugim stvarima u životu, ukoliko se fokusiramo isključivo na loše, zaključavamo se u pesimizam i propuštamo da spoznamo napredak, pojačavajući sopstvenu eko-anksioznost. A borba za podnošljiviju klimu i zdraviji svet svakako su imale svoje svetle momente tokom protekle 2024.
Jedan takav momenat bila je svetska energetika. Godina 2024. bila je još jedna rekordna godina za solar: svet je kapacitete solara proširio više nego ikada pre, a i Srbija se konačno pridružuje trendu uz ovogodišnje najave o izgradnji jednog gigavata solarnih elektrana.
Dok obnovljivi izvori doživljavaju svojevrsnu renesansu, fosilna goriva polako odlaze u istoriju, a hitnost rešavanja problema zvanog globalno zagrevanje sada uviđaju čak i sudovi širom sveta.
U nastavku pročitajte zašto, uprkos nekim sumornim vestima iz prošle godine, mislimo da nije sve tako crno i treba da negujemo tračak optimizma.
Globalne instalacije solara premašile dva teravata za svega dve godine – za prvi teravat nam je trebalo 34 puta duže vremena
Uz novoizgrađene solarne elektrane tokom 2024, svet je stigao do naredne prekretnice u dekarbonizaciji: u novembru prošle godine, ukupne globalne instalacije solara premašile su dva teravata, odnosno 2.000 gigavata.
Za razvoj prvog teravata, čovečanstvu je trebalo 68 godina (1954-2022), dok smo drugi izgradili za svega dve godine, od 2022. do 2024, pokazuju proračuni neprofitne organizacije Global Solar Council i udruženja SolarPower Europe.
Preko polovine tog teravata, svet je razvio u rekordnoj prošloj godini. Na osnovu preliminarnih procena Embera iz septembra prošle godine, 2024. smo zaključili sa čak 593 gigavata novih solarnih elektrana što je za 29% više nego 2023. Ipak, treba da imamo u vidu da ovo nisu finalni bilansi te da bi brojke mogle da budu još i veće.
Matematika koja se krije iza ubrzane solarne revolucije zapravo je jednostavna: vremenom, troškovi ove tehnologije postaju dramatično niži – za svega desetak godina smanjili su se za 90%.
Ali energetska tranzicija nije jednogodišnji poduhvat već proces koji se odvija decenijama, a kao takva dovela nas je do tačke koja je dvehiljaditih verovatno bila nezamisliva: za svaki dolar investiran u fosilna goriva, danas skoro dva dolara odlaze na čistu energiju.
Ulaganja u obnovljive izvore i njihovo posledično širenje naravno utiču i na čistoću energetskog miksa. Tako je Evropska unija u 2024. ostvarila najniže emisije u proizvodnji struje. Obnovljivi izvori obezbedili su rekordnih 48% struje, dok je proizvodnja iz fosilnih goriva pala na istorijski minimum od 28%. Preostalih 24% došlo je iz nuklearnih elektrana.
U međuvremenu, u Srbiji, stanovnici se masovnije okreću solarnoj energiji: u decembru 2024, kupcima-proizvođačima pridružilo se i trihiljadito domaćinstvo.
Prema bazi Elektrodistribucije, od aprila 2022. do januara 2025, 3.077 porodica odlučilo se da izgradi solarnu elektranu kako bi smanjilo svoje račune.
U pitanju su daleko skromniji bilansi u odnosu na druge zemlje Evrope npr. Nemačku gde je 1,5 miliona stanovnika odlučilo da sunčevu energiju koristi na jedan neobičan način, tačnije pomoću solarnih balkona. Uprokos tome, ukupna instalisana snaga naših kupaca-proizvođača je svejedno veća od najveće aktuelne investitorske solarne elektrane, a koja ima deset megavata.
Kada je reč o državnom nivou, Srbija i dalje okoliša da zameni zastarele, prljave kapacitete na ugalj obnovljivim izvorima. Međutim, primećuje se određeni pomak: vlada je potpisala ugovor za razvoj jednog gigavata solara do 2028, montiran je prvi vetrogenerator u budućem vetroparku Kostolac snage 66 megavata, a najavljuje se gašenje termoelektrana Kolubara i Morava.
Tokom prve polovine prošle godine, koncentracije sitnih zagađujućih čestica PM 2,5 u Kini opale su za 2,9% u poređenju sa istim periodom 2023. Nivoi čestica PM 10, azot-dioksida i sumpor dioksida takođe su smanjeni.
Ovo se pripisuje smanjenom kineskom oslanjanju na tešku industriju, ali i impresivnom napretku obnovljivih izvora koji su zadovoljili rastuću potrošnju struje. Na taj način, čista energija pomogla je ne samo da se smanje očekivane emisije ugljenika, već i da Kinezi udišu čistiji vazduh.
Kina sada raspolaže sa preko 1.200 gigavata solarnih elektrana i vetroparkova iako je ostvarenje tog cilja prvobitno planirano za kraj decenije.
Gašenje termoelektrana – od Slovačke preko Ujedinjenog Kraljevstva do Havaja
Dok smo mi tek počeli da razmišljamo o konzervaciji Kolubare i Morave pa malo flertujemo i sa idejom da se tamo ubuduće spaljuje biomasa, Slovačka je mnogo odlučnija u svom napuštanju uglja: poslednju termoelektranu koja je sagorevala ovaj prljavi energent ugasila je krajem marta prošle godine – čak šest godina ranije nego što je prvobitno planirano.
Tako se pridružila evropskim zemljama koje su prethodno već zakatančile svoja termoenergetska postrojenja na ugalj uključujući Belgiju, Austriju, Švedsku i Portugal.
Ovoj listi tokom 2024. pridružilo se i Ujedinjeno Kraljevstvo, zemlja u kojoj je davne 1882. u rad puštena prva svetska termoelekrana na ugalj: danas je njihov udeo u britanskom energetskom miksu – nula, i tako već tri i po meseca unazad.
Ujedinjeno Kraljevstvo je 30. septembra 2024. zatvorilo poslednju termoelektranu na ugalj, pod imenom Ratcliffe-on-Soar.
Zatvaranjem ovog postrojenja, Ujedinjeno Kraljevstvo postalo je prva zemlja u grupi najrazvijenijih svetskih nacija, G7, koja je napustila ugalj u proizvodnji struje.
Ugalj je kroz istoriju apsolutno dominirao elektromrežom ostrvske evropske nacije, a onda je devedesetih godina njegov udeo krenuo sramežljivo da opada. Proces se ubrzao tokom poslednje decenije pa je od 2015. do 2025. proizvodnja struje pomoću uglja u Ujedinjenom Kraljevstvu pala sa 22% na 0%.
Nakon što se otarasila prljavog energenta iz svog energetskog miksa, zemlja je u novembru saopštila da će u najkraćem mogućem roku zabraniti otvaranje novih rudnika uglja. Otklon od ovog fosilnog goriva omogućili su obnovljivi izvori i nuklearne elektrane koji su prošle godine proizveli rekordnih 56% struje.
Još jedno ostrvo u skorijoj prošlosti reklo je uglju „Zbogom”. U pitanju je američka savezna država Havaji.
Poslednja havajska termoelektrana na ugalj zatvorena je u septembru 2022. Kako bi osigurali stabilnost elektromreže, Havaji su instalirali džinovsku Teslinu bateriju koja već godinu dana skladišti energiju. Pomalo ironično, kako prenose mediji, baterija je isporučena zajedno sa poslednjim zalihama uglja za termoelektranu, a sastavni je deo cilja američke savezne države da od 2045. troši samo čistu energiju.
Rekordno niska cena baterija
Baterije – poput one sa Havaja – još su jedna tehnologija, pored solara, koja je znatno pojeftinila: za svega tri decenije, troškovi su se smanjili za čak 97% – sa preko 7.500 dolara davne 1991. godine na aktuelnih i rekordno niskih 115 dolara po kilovat-času, kako je to proračunao BloombergNEF.
Pored važnosti baterija kao stacionarnih skladišta struje iz solarnih elektrana i vetroparkova, one su kao sastavni deo električnih vozila takođe ključno sredstvo na putu ka održiv(ij)oj mobilnosti.
Jedna od prepreka ka širem usvajanju elektromobilnosti jeste i briga vozača upravo oko trajanja baterija i njihovog mogućeg brzog propadanja. Ali ova vrsta skepticizma možda nije toliko opravdana kao što se prethodno verovalo, pokazuje analiza 7.000 električnih automobile koju je sprovela konsultanska kuća P3.
Suprotno rasprostranjenom uverenju, baterije su zapravo veoma dugotrajne. Kako otkrivaju novi uvidi u njihove performanse, baterije zadržavaju 80% njihovog originalnog kapaciteta čak i nakon prelaska 200 hiljada kilometara. Da ne postoje okeani, ova kilometraža omogućila bi vam da čak pet puta obiđete planetu Zemlju oko ekvatora.
To je 40 hiljada kilometara više u odnosu na standardne garancije za baterijske sisteme koje iznose 160 hiljada kilometara ili osam godina, navode iz P3. Poređenja radi, kupci za čitavo vozilo i ostale komponente dobijaju duplo kraći garantni rok – 80 hiljada kilometara ili četiri godine.
Poslednjih godina, baterijski sistemi umnogome su unapređeni. Sa tim se povećava i ubeđenje auto-proizvođača u njihove kvalitete pa pioniri elektromobilnosti produžavaju garancije za baterije iznad aktuelnih standarda.
Uprkos tome što tip vozila i način korišćenja mogu uticati na starenje baterije, one zadržavaju ekonomsku vrednost čak i kada su, u svom prvom životu, prešle mnogo, mnogo kilometara. Nakon uklanjanja iz električnog vozila, baterije mogu da se koriste kao stacionarna skladišta energije, baš poput gorepomenutog na Havajima. Naposletku, kritične sirovine kao što su litijum i nikl mogu da se recikliraju čime se povećava održivost.
Liderka elektromobilnosti u Evropi tokom 2024. bila je Danska, praćena Norveškom, Luksemburgom, Holandijom i Nemačkom. Ovo su rezultati indeksa koji se fokusira na gustinu punjača za električna vozila, javne stanice za punjenje, procenat električnih vozila u čitavom voznom parku i naposletnu odnos registrovanih električnih vozila i javnih stanica za punjenje.
Pobedonosne klimatske parnice i najveće klimatsko saslušanje
Zabrinuti za sudbinu na toplijoj planeti, građani sve češće izvode naftne kompanije, pa i sopstvene države pred sud kako bi se izborili za svoja prava – i u tome uspevaju. Još od 2015, kada je potpisan Pariski sporazum, povećava se broj pokrenutih klimatskih parnica, ali kroz godine, one postaju sve popularniji način za utvrđivanje odgovornosti u porastu temperatura.
U aprilu 2024, starije žene odnele su pobedu u revolucionarnoj klimatskoj parnici protiv Švajcarske. One su tužile državu zato što im je, stojeći gotovo skrštenih ruku, ugrozila zdravlje i povećala opasnost od umiranja tokom toplotnih talasa, a u njihovu korist presudio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Sličan srećan epilog izvojevali su i mladi iz Montane pred tamošnjim najvišim sudskim organom. Nakon što je ova američka savezna država uložila žalbu na odluku nižeg suda, isto je presudio i Vrhovni sud: razvijajući fosilna goriva i ignorišući klimatske promene, Montana je prekršila ustavno pravo stanovnika na čistu i zdravu životnu sredinu. Zbog toga će od sada, pre nego što izda dozvole za zagađujuće projekte, morati pažljivo da procenjuje njihove štetne uticaje.
Prošla godina donela je i još jedan presedan kada je reč o pravdi u kontekstu borbe protiv klimatskih promena – umešao se i sud u Hagu.
Naime, od 2. do 13. decembra 2024, Međunarodni sud pravde održao je najveće klimatsko saslušanje u kojem je učestvovalo preko 100 država i organizacija, među kojima je bila i Srbija.
Tokom ove godine, sudije treba da objave svoje savetodavno mišljenje koje će pružiti odgovore na dva ključna pitanja: koje su to obaveze država po međunarodnom pravu za zaštitu klimatskog sistema od antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, a koje pravne posledice u slučaju ozbiljne štete?
Mada rezultati neće biti pravno obavezujući, svakako će imati uticaj na donošenje odluka u klimatskim parnicama širom sveta.
Pomažemo prirodi da se oporavi – od nas
Decenijama unazad, uništavamo prirodu – kako da bismo razvijali fosilna goriva, tako i da bismo gradili fabrike, nebodere, puteve, aerodrome i pruge ili da bismo proširili poljoprivrednu proizvodnju. Iako bi se moglo reći da je neophodno da žrtvujemo prirodna bogatstva radi sopstvenog napretka, činjenica da živimo u doba šestog masovnog izumiranja vrsta – prvi put izazvanog ljudima – pokazuje da smo nesumnjivo otišli predaleko.
Međutim, postoji nada da bismo zajedničkim naporima, i uz rastuću svest, mogli da preokrenemo ovakve negativne trendove i da zaštitimo biodiverzitet – od nas samih.
Tokom 2024, priroda je bila u fokusu nekoliko značajnih političkih odluka: Evropska unija napokon je dala zeleno svetlo zakonu kojim se do kraja decenije planira obnova 20% kopna i mora, dok je Danska najavila sadnju milijardu stabala drveća i pretvaranje 10% poljoprivrednog zemljišta u šume u dvadeset godina.
Ovakvi zeleni podvizi su višestruko korisni: ne samo da ćemo spasiti biljke i životinje, već nam to garantuje i brojne ekosistemske usluge: čistiji vazduh, manje ugljen-dioksida – gasa zbog kojeg nam je sve toplije, pomoć u ublažavanju poplava, zdravije zemljište…
Zelenilo je takođe korisno i za naše mentalno zdravlje. To je potvrdilo i prvo objektivno istraživanje učinka prirode na ljude, sprovedeno pomoću magnetne rezonance, a u kojem je učestvovala i domaća naučnica, trenutno zaposlena na Institutu za ljudski razvoj Maks Plank u Berlinu.
Naposletku, bilo je tu i iznenađujućih naučnih otkrića kao što je najveći mega-koral koji je vidljiv iz svemira ili čak 27 novih biljnih i životinjskih vrsta u peruanskoj prašumi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sve ovo bi bile još bolje vesti, naravno, da je datum objavljivanja našeg teksta 13. januar 2015. zato što bi to značilo da je čovečanstvo važnost klimatske akcije i zaštite životne sredine shvatilo deceniju ranije.
Ipak, tu smo gde smo i iskoraci koje pravimo su koliki-toliki.
Nažalost, ne možemo da očekujemo u samo jednoj godini ozelenimo i zaštitimo čitavu planetu koju uništavamo stotinama godina, pa nam to svakako nije donela ni 2024. Ali ono što nam jeste donela jeste najpre upozorenje o tome kako bi mogao da izgleda naš život sa daljim globalnim zagrevanjem, a onda i određeni napori – sa različitih nivoa – da se ta sumorna budućnost izbegne.
