Na području Balkana leto je počelo u znaku nestabilnih i svežijih vremenskih uslova. U Beogradu još uvek nije zabeležena temperatura viša od 30,0℃ ove sezone (tropski dan) .
S druge strane, u dalekom Sibiru, u toku je toplotni talas, koji je kulminirao 20. juna 2020. kada je u gradiću Verhojansku izmerena temperatura vazduha od čak 38,0℃. Visoke-tropske temperature nisu nepoznanica za područje Sibira u toplom delu godine, ali ono što je neuobičajeno u slučaju Verhojanska je što je lociran unutar polarnog kruga, tačnije na 67,6º severne geografske širine.
Samim tim, vrednost od 38,0ºC ne bi bila samo apsolutni maksimum temperature za ovo merno mesto, već potencijalno najviša izmerena temperatura vazduha unutar polarnog kruga. Zbog toga će Svetska Meteorološka Organizacija izvršiti verifikaciju ovog podatka, u isto vreme proveriti arhivu podataka, kako bi se utvrdilo da li imamo novi rekord temperature za polarne predele.
Ono što vam može biti posebno zanimljivo, jeste da su isti atmosferski procesi odgovorni za neuobičajeno toplo vreme u Verhojansku, kao i za ovaj hladniji početak leta na našim prostorima i da su ova dva događaja povezana.
Koliko su neuobičajene temperature u Verhojansku?
Verhojansk je mali gradić u Sibiru, koji je poznat kao jedno od najhladnijih naseljenih mesta na severnoj hemisferi. Apsolutni minimum temperature koji je izmeren iznosi -67,8℃. Meteorološka stanica u Verhojansku se može pohvaliti veoma dugim nizom meteoroloških merenja, s obzirom da kontinuirano i pouzdano meri podatke još od 1885. godine.
Dosadašnji apsolutni maksimum temperature vazduha u Verhojansku je bio 37,3℃ postavljen 25. jula 1988. Dakle, ove godine ne samo da je rekord potencijalno oboren za +0,7℃, već bi bio postavljen za više od mesec dana ranije u odnosu na prethodni rekord. Verhojansk bi mogao imati neverovatan raspon od 105.8℃ između apsolutnog minimuma i maksimuma temperature. Prosečna maksimalna temperatura za jun je 19,9℃, tako da je vrednost od 38,0℃ značajno iznad proseka.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uzrok toplotnog talasa
Iako nas geografski razdvaja hiljade kilometara od Sibira, isti proces u atmosferi je odgovaran za svežije i nestabilno vreme kod nas, kao i sunčane i veoma tople uslove u Sibiru. U pitanju su atmosferski talasi planetarnih razmera, poznati kao Rozbijevi talasi.
Rozbijevi talasi su jedan od mehanizama kojima se vrši razmena toplote između toplih tropskih i hladnih polarnih predela i u velikoj meri utiču na vremenske prilike. U uobičajenim uslovima, ovi talasi se premeštaju od zapada prema istoku, i otuda promenljivost vremenskih prilika i kod nas.
Međutim, ponekad se desi da se ovi talasi praktično stacioniraju, donoseći danima, nedeljama pa i mesecima slične vremenske uslove određenoj teritoriji. Te situacije su obično odgovorne za ekstremne vremenske uslove poput dugotrajnih veoma toplih i sušnih uslova u jednim predelima i istovremeno dugotrajno svežih i kišnih uslova u drugim predelima. Upravo to je slučaj prethodnih par nedelja.
Na priloženoj slici imamo pogled na severnu hemisferu i Rozbijeve talase koji okružuju celu hemisferu. Vazduh neprekidno cirkuliše po iscrtanoj putanji, ali umesto uobičajenog premeštanja celog talasa u pravcu zapad-istok, desilo se da je ovaj talas praktično stacioniran. Područje Sibira se već duže vreme nalazi u toplom sektoru talasa, uz konstantno dopremanje toplog vazduha iz nižih širina, i sunčano vreme pod uticajem anticiklona (H), što je kombinovano dovelo do rekordno visokih temperatura u ovom delu sveta.
Povezanost sa klimatskim promenama
Naučnici sugerišu da će termički disbalans atmosfere (globalno zagrevanje) sve češće dovoditi do stacioniranja Rozbijevih talasa, samim tim i do češće pojave ekstremnih vremenskih prilika.
Ono što je takođe zabrinjavajuće je kontinuiranost i veličina pozitivne anomalije temperature u Rusiji u prethodnim mesecima. Naime zima 2019-2020 je bila najtoplija u Rusiji od kad se prate podaci na nivou zemlje (od 1891. godine), a period januar-maj 2020. je za sada najtopliji u Rusiji od kad se vrše merenja. Posledica su brojni šumski požari u ovom trenutku i rekordno nizak nivo morskog leda nad sibirskim Arktikom. Prostrane i visoke pozitivne anomalije temperature su već postale obeležje ovog veka, pa nije iznenađujuće što se iznova pojavljuju toplotni rekordi.
Kako je Balkan povezan s ovim?
Stacioniranje Rozbijevih talasa je u ovom slučaju „zaključalo” anticiklon severno od našeg regiona, nad prostorom Skandinavije, što je omogućilo da se nad našim regionom iznova obnavlja visinski ciklon, koji je bio odgovoran za česte i obilne padavine u poslednjih par nedelja koje su izazvale velike probleme sa poplavama.
Ovaj put se stacioniranje Rozbijevih talasa po nas odrazilo kišnim i svežijim uslovima, ali prethodnih godina smo zbog istog ovog procesa imali duže periode veoma toplog i suvog vremena. Svež primer je jesen 2019. godine, koju je obeležilo kontinuirano toplo i suvo vreme, pa je jesen 2019. bila najtoplija u Srbiji od kad se vrše merenja.
Isti atmosferski proces je odgovoran i za velike poplave koje su zahvatile naš region 2014. godine.
Vizuelno objašnjenje Rozbijevih talasa možete pogledati i u videu koji se nalazi ispod teksta.
