Nije nepoznanica da modna industrija proizvodi mnogo više garderobe nego što nam treba. Na globalnom nivou, skoro svaki treći proizvedeni komad nikada se ne proda. Proizvodi se često bacaju na deponije ili spaljuju s obzirom na to da su ova rešenja jeftinija za kompanije nego ponovna upotreba ili reciklaža.
Ali Evropska unija bi uskoro mogla da stane na kraj ovoj negativnoj praksi.
Vlade zemalja članica dogovorile su se početkom ove nedelje da uništavanje neprodatog tekstila, uključujući obuću i aksesore, treba da se zabrani, a sve u cilju smanjenja količine otpada, emisija gasova sa efektom staklene bašte i zagađenja.
Umesto da se komadi koji se ne prodaju odbacuju i spaljuju, insistira se da se oni ponovo upotrebe, recikliraju ili doniraju.
Pre nego što zakon stupi na snagu, sledi usaglašavanje nacionalnih vlasti i Evropskog parlamenta oko pravila koja se nalaze u sklopu Regulative za ekodizajn.
Prema predlogu Evropske komisije iz marta 2022. godine, izvršnom organu je prepušteno da naknadno utvrdi kada će zabrana uništavanja neprodate odeće i obuće početi da se primenjuje.
Međutim, vlade zemalja članica složile su se da propisi treba da se implementiraju odmah, umesto da se čeka na Evropsku komisiju da izvrši procene pošto bi ovaj proces mogao da traje i do tri godine.
Dok bi velike kompanije sa preko 250 zaposlenih pravilima trebalo da se povinuju momentalno, period tranzicije za srednje kompanije trajao bi četiri godine, a najmanje kompanije, u kojima radi manje od 50 ljudi, predstavljale bi izuzetak.
Potrošnja tekstila u Evropskoj uniji nalazi se na neslavnom, četvrtom mestu najvećih uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, odmah iza hrane, stanovanja i mobilnosti. Godišnje nastane oko 5,8 miliona tona tekstilnog otpada što je otprilike 11 kilograma po stanovniku.
Većina odbačenog tekstila se deponuje ili završava u postrojenjima za spaljivanje. Na taj način ne samo da se uludo troše dragoceni resursi, već dolazi do oslobađanja gasova koji zagrevaju planetu i toksičnih hemikalija u vazduh, vodu i zemljište.
Porastom online trgovine poslednjih godina, uništavanje neprodatih artikala postaje veoma rasprostranjen izazov za Evropsku uniju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom očekuje se pod španskim predsedavanjem Evropskom unijom koje počinje u julu. Iako parlament tek treba da utvrdi svoju poziciju, deluje kao da će biti naklonjen odluci da se spreči uništavanje neprodatog tekstila i elektronskih uređaja.
Francuska je još 2020. godine donela slične propise u okviru Zakona protiv otpada kojim se biznisi, opštine i građani podstiču da usvoje principe cirkularne ekonomije kada je reč o neprehrambenim proizvodima koji se ne prodaju.
Najavljeni zakon Evropske unije podrazumeva i kreiranje „digitalnog pasoša proizvoda” koji bi sadržao informacije o njihovoj održivosti i cirkularnosti, a sve kako bi kupci bili više informisani.
